Jump to content

Понедељак 14. фебруар 1977.

Оцени ову тему


Препоручена порука

Схватио сам колико сам духовно уморан од овог „православизма“, од те заокупљености Византијом, Русијом, од начина живота, духовности, црквених послова, побожности, све те буке. Не волим ништа од тога и што више размишљам о значају хришћанства, изгледа ми све даље. Све то буквално помрачује Христа, гура Га у позадину. Можда је то моја гордост? Не знам. Мислим да није. Чини ми се да све то нема заједничка мерила са Христом и са Његовом заповешћу: „Иштите прво Царства Небеског и правду његову“. Не могу да нађем речи којима бих изразио оно што је најбитније, оно што хришћанство значи за мене, оно што јесте његов дар, његов позив, његов изазов, његово дело.

Александар Шмеман, Дневник, стр. 225

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

много лепо пише о својим разлозима за размимоилажење са Солжењицином.

А приликом једног обраћања у Америци:

"Ваше Преосвештенство, да ли морам да доказујем да се наша Црква данас налази у

жалосној ситуацији? Да финансијско банкротство једино указује и одражава њено духовно

стање – стање апатије и деморализације, неповерења и јадног ривалства, парохијализма и

провинцијализма, подлог секуларизма и дубоког незнања основних истина наше вере? Да

ли морам да обавестим Вас, или било ког другог нашег епископа, на какве тешке препреке

– духовне, литургијске, пасторалне – наилази свакодневно сваки свештеник који покушава

да буде истински пастир своме стаду, да угађа Богу, а не људима? Није случајност да

велики број њих прође кроз озбиљну кризу поверења у јерахију, да поједини врло брзо

потону у скоро циничну равнодушност, да други бивају одвучени у духовни ћорсокак и

сумњичави емоционализам „Пентикостализма‘‘. "

(св.) о. Александар Шмеман

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
Guest ага пије млеко

Мислим да конкретније о њиховом различитом светоназору пише и у овом пасусу :

"The raport with  Solzhenitsyn made obvious for me our essential difference. For him there is only Russia. For me Russia could disappiar,die and nothing would change in my fundamental vision of the World."The image of the World is passsing". This tonality of Christianity is quite foreing to him."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
Guest свештеник Иван

много лепо пише о својим разлозима за размимоилажење са Солжењицином.

А приликом једног обраћања у Америци:

"Ваше Преосвештенство, да ли морам да доказујем да се наша Црква данас налази у

жалосној ситуацији? Да финансијско банкротство једино указује и одражава њено духовно

стање – стање апатије и деморализације, неповерења и јадног ривалства, парохијализма и

провинцијализма, подлог секуларизма и дубоког незнања основних истина наше вере? Да

ли морам да обавестим Вас, или било ког другог нашег епископа, на какве тешке препреке

– духовне, литургијске, пасторалне – наилази свакодневно сваки свештеник који покушава

да буде истински пастир своме стаду, да угађа Богу, а не људима? Није случајност да

велики број њих прође кроз озбиљну кризу поверења у јерахију, да поједини врло брзо

потону у скоро циничну равнодушност, да други бивају одвучени у духовни ћорсокак и

сумњичави емоционализам „Пентикостализма‘‘. "

(св.) о. Александар Шмеман

Жива истина, у свако слово.
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Црква је присуство раја и Царства Божјег у историји, а ми  људи који све умемо да упрскамо смо свели Цркву на институцију, правило и организацију.

Свето Оци Цркве , мислим на њен златни период, су својим учењем, кад  се Црква омасовила, управо борила против такве претње која је масовношћу и примањем под њено окриље свега и сваког могла да постане - не више до идеологије или пуке организације.

Хвала Шмеману који је о томе причао, али за нас савремене.

Иначе на ПСТГУ он његове књигњ представљају литературу за испите.

После прве Литургије у Русији на којој сам био на трапезниој су њега читали. Тада сам први пут видео А. Дворника.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Та тежња институализацији Цркве кроз векове је због губитка вере или неразумевања шта је вера. Доказ су римокатолици. Заправо римокатолици су православни , ако ми овако наставимо за једно 200 година цирка.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Схватио сам колико сам духовно уморан од овог „православизма“, од те заокупљености Византијом, Русијом, од начина живота, духовности, црквених послова, побожности, све те буке. Не волим ништа од тога и што више размишљам о значају хришћанства, изгледа ми све даље. Све то буквално помрачује Христа, гура Га у позадину. Можда је то моја гордост? Не знам. Мислим да није. Чини ми се да све то нема заједничка мерила са Христом и са Његовом заповешћу: „Иштите прво Царства Небеског и правду његову“. Не могу да нађем речи којима бих изразио оно што је најбитније, оно што хришћанство значи за мене, оно што јесте његов дар, његов позив, његов изазов, његово дело.

Александар Шмеман, Дневник, стр. 225

8)

Svaka cast za text, zasluzio si jednu Elviru Madigan... joooj

"Ви морате упознати земаљско да би сте га волели, а Божанско се мора волети да би се упознало." Паскал "Свако искључиво логичко размишљање је застрашујуће: без живота је и без плода. Рационална и логична особа се тешко каје." Шмеман "Always remember - your focus determines your reality." Qui-Gon Jinn

Link to comment
Подели на овим сајтовима

hej,hvala puno  0104_cheesy.... to je jedini koncert koji je betoven izvodio a da nije bio njegov... mada smatram da je betoven ohoho ispod mocarta.... jedino u simfonijama može da mu parira i neki koncert....eto malog klasičnog offtopika

a ja više volim ovo  0205_whistling

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 months later...

Схватио сам колико сам духовно уморан од овог „православизма“, од те заокупљености Византијом, Русијом, од начина живота, духовности, црквених послова, побожности, све те буке. Не волим ништа од тога и што више размишљам о значају хришћанства, изгледа ми све даље. Све то буквално помрачује Христа, гура Га у позадину. Можда је то моја гордост? Не знам. Мислим да није. Чини ми се да све то нема заједничка мерила са Христом и са Његовом заповешћу: „Иштите прво Царства Небеског и правду његову“. Не могу да нађем речи којима бих изразио оно што је најбитније, оно што хришћанство значи за мене, оно што јесте његов дар, његов позив, његов изазов, његово дело.

Александар Шмеман, Дневник, стр. 225

ју, ја мислио твој закључак док нисам видео потпис ...

очигледно, нисам прочитао књигу, али је и очигледно колико је ванвременско то што је написао, као на дан данашњи да је мислио.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 9 months later...
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...