Службена белешка еп.Теодосија упућена Св.Синоду

[Guest ага пије млеко]

Аутор белешке

Протосинђел

Сава Јањић

НАЦРТ ЗА СЛУЖБЕНУ БЕЛЕШКУ

Ваша Светости,

Ваше Високопреосвештенство,

Ваша Преосвештенства

Дужност нам је известити Свети Архијерејски Синод о збивањима у манастиру Високи Дечани 21. и 22. августа 2008. године. Том приликом дошло је до немилих догађаја који су унели велику смутњу и незадовољство у братство манастира Високи Дечани. У наставку следи Службена белешка са Закључком.

СЛУЖБЕНА БЕЛЕШКА

21. август 2008. год (четвртак)

Око два сата поподне у манастир Високи Дечани изненада и без икакве најаве дошли су протосинђел Симеон Виловски, лични секретар епископа Артемија, јеромонах Пимен Драгановић (сабрат манастира Бањска) и благајник ЕУО ЕРП г. Миливоје Марковић. Иако смо у јутарњим часовима тог дана разговарали телефоном са Њ.П. Епископом Г. Артемијем и затражили од њега пријем у Грачаници за наредни дан, како бисмо разговарали о текућим питањима, владика Артемије нам ничим није дао до знања да ће само неколико часова касније у манастир доћи његова делегација са намером (како се касније сазнало) да изврши смену управе манастира и наметне принудну управу. Дакле, око 16 часова (после поподневног одмора) сишли смо да разговарамо са протосинђелом Симеоном, који се са нама по обичају поздравио хладно, не узевши благослов (већ две последње године пс. Симеон не узима од нас благослов већ се само рукује приликом ретких сусрета). Пс. Симеон је одмах рекао да је по благослову Епископа Артемија дошао са својим пратиоцима како би одржао заједнички састанак са братством манастира и упозанао их са извесним одлукама Еп. Артемија. Као игуман манастира и викарни Епископ Епархије рашко-призренске затражили смо од о. Симеона да нам каже о каквим је одлукама реч, али он је одбио да нам то саопшти, већ је инсистирао да смо у обавези да послушамо Епископа и сазовемо братство.

Подозревајући да није реч о честитим намерама, казали смо о. Симеону да смо тог јутра разговарали са владиком Артемијем и да нам ништа није наговестио поводом било каквих одлука. Зато смо о. Симеону, који се по свом обичају понашао веома арогантно, поручили да ћемо од епископа Артемија затражити да лично дође у манастир и као увек до сада разговара са својом братијом, те да нам није потребно посередништво званичне делегације у контакту са нашим духовником. Пошто о. Симеон није хтео да напусти манастир, он је позвао епископа Артемија телефоном да би нам Владика Артемије потврдио да је Симеон његов изасланик који мора да се обрати братији. Са свим дужним поштовањем рекли смо Владики да о. Симеон није добродошао међу братством због свих његових досадашњих активности и писанија против Дечана, али и поретка у СПЦ (на званичним и незваничним сајтовима по интернету) и да монаси не желе да се сусрећу са њим и слушају његове беседе, већ да је најбоље да Владика лично дође сутрадан, али без оца Симеона, како би се избегле могуће непријатности. Протосинђел Симеон је на крају, након нашег поновљеног захтева, са својим пратиоцима напустио манастир Високи Дечани.

Увече тог дана, подозревајући могуће непријатности, а сазнавши од извесних добронамерних људи, да владика Артемије намерава да са о. Симеоном смени управу манастира, сазвали смо братски састанак и упознали братију са развојем догађаја. Братија је једногласно и отворено изразила став да је владика Артемије увек добродошао да се као отац обрати монасима, али да о. Симеон, који је тог дана дошао да успостави принудну управу у манастиру, није добродошао и да га нећемо пустити да разграђује оно што смо са муком годинама градили. Поједина братија су отворено изјавила да ако Симеон опет дође у манастир да му физички неће дозволити приступ, јер је његов деструктиван рад у Епархији већ добро познат нашој братији али и многим другим у СПЦ.

22. август 2008. (петак)

Њ.П. Епископ Артемије је дошао у манастир око 9 часова ујутро у пратњи УНМИК полиције. Са њим је у главном возилу био протосинђел Симеон, док су његова два сарадника из Епархије, јеромонах Варнава и јеромонах Пимен, задржани десетак минута по редовној процедури на италијанском пункту КФОР-а. Владику смо дочекали свечано, по обичају, уз звона и певање тропара, ушавши са њим у цркву како бисмо се поклонили моштима Св. Краља Стефана Дечанског. Међутим, док је пс. Симеон излазио из кола са извесним закашњењем, тројица наших монаха су, имајући у виду заједнички став братије, пришла о. Симеону и изнели га на рукама из манастира. Уверени смо да се то никада не би догодило да је владика Артемије послушао наш став да о. Симеона не доводи опет у манстир након покушаја завођења принудне управе претходног дана и добро познајући наш став према њему. Пс. Симеон је изнешен ван манастирске порте и монаси су затворили капију како би онемогућили евентуално насилно преузимање управе манастира и могућа већа искушења. Притом о. Симеон није злостављан, како је то касније тврђено, нити му је сломљена нога (као што је за Б92 изјавио епископ Артемије) пошто имамо сведоке (раднике и италијанске војнике) који су и писмено спремни да потврде да је о. Симеон нормално устао и отишао до паркинга без храмања. Од хирурга болнице у Грачаници који је био присутан приликом пријема о. Симеона на преглед (и то један дан након наводне повреде, како јасно стоји у налазу лекара бр. 8215) сазнали смо да је реч о лакшим повредама стопала, без икаквих других трагова наводног „злостављања“ (подлива, модрица или повреда унутрашњих органа). Протосинђел Симеон је након амбулантне интервенције одмах напустио болницу. Са жаљењем морамо да поменемо да је после тврђено у изјавама из Грачанице, али и у изјавама које су долазиле са секташких форума ИХТУС и Новинар.де који објављују редовно текстове из Грачанице, да је о. Симеон физички нападнут и чак злостављан, што су грубе и неосноване лажи (уосталом, откуда једном секташком форуму сазнања о повредама о. Симеона, ако нису дошла из саме Епархије?)

У међувремену, док је о. Симеон изнешен ван манастира, Владика Артемије је изишавши из цркве одбио да уђе у конак и разговара са братијом јер са њим, како је рекао братији, није о. Симеон. После наших настојања да објаснимо да је Владика као духовник увек добродошао и ако има нешто да нам саопшти да то увек може да уради на миру и љубави, он је упорно инсистирао да се доведе о. Симеон и прочитају његове писмене одлуке, рекавши да „нема шта да разговара са братијом“. На наше питање да ли је о. Симеон важнији од 30 монаха манастира Дечани, Владика је рекао да инсистира да о. Симеон мора да буде присутан. На крају, видевши да братија није спремна да допусти улазак протосинђелу Симеону, владика Артемије је нама, протосинђелу Сави и јеромонаху Димитрију уручио три акта. Иако је одмах желео да напусти манастир без читања одлука, ми смо самоиницијативно прочитали садржај аката (прилог бр. 1) пред свом братијом. По тим одлукама владике Артемија ми се као игуман манастира и Викарни Епископ „ослобађамо свих обавеза у Епархији рашко-призренској и стављамо на располагање Св. Арх. Сабору и Синоду“ којима смо, како се истиче у акту, „тако верно и свесрдно одани, како бисмо их и даље могли слушати и њихове одлуке извршавати али ван граница Епархије“. Такође нам се наређује да смо истога дана дужни напустити Епархију рашко-призренску заједно са о. Савом Јањићем (коме је додељен условни отпуст због наводног „деструктивног“ понашања) те заједно потражити канонски пријем у некој од Епархија СПЦ. За в.д. настојатеља манастира Владика Артемије је без икакве консултације са братијом изабрао јеромонаха Димитрија Шћекића, који је био искрено збуњен овом одлуком. Дубоко саблажњени односом владике Артемија према нама и братији и овом непромишљеном одлуком која је донешена против нас и о. Саве без навођења икаквих конкретних канонских прекршаја, редовне црквене процедуре и у складу са Уставом СПЦ, сасвим смо спонтано изразили своје неслагање. Пресуђено нам је под бором у дворишту манастира због ничег другог до поштовања одлука Св. Архијерејског Сабора коме смо се Епископском заклетвом обавезали на послушност. Овакве одлуке су последње што се могло очекивати од епископа са којим живимо и радимо више од 20 година. Али, владика Артемије није хтео да са нама разговара, нити да образложи нашу кривицу, па је одмах је напустио манастир у пратњи међународне полиције. Те вечери смо отпутовали у Београд на седницу Св. Арх. Синода која је била заказана за следећи дан, суботу 23. август.

23. август 2008. (субота)

У поподневним часовима у манастир је дошао протојереј Радослав, секретар ЕУО ЕРП, који је донео још четири акта епископа Артемија којим се тројици монаха која су на рукама изнела о. Симеона из манастира претходног дана изричу дисциплинске казне: јеромонаху Данилу – забрана свештенодејства на 30 дана, монаху Исаији – забрана причешћа док се не покаје и монаху Језекиљу – премештај у манстир Драганац, на покајање. У четвртом акту протосинђелу Сави изречена је додатна казна – забрана свештенодејства док не напусти територију Епархије рашко-призренске. Огорченост братства овим најновијим одлукама заиста није потребно ни објашњавати.

На братском састанку монаха манастира Високи Дечани који је сазван те вечери на спонтано инсистирање братије заједнички је усвојена Изјава монашког братства (прилог бр. 2) којом се изражава пуна подршка нама као игуману манастира и о. Сави као нашем заменику и наглашава солидарност са братијом која је кажњена дисциплинским мерама. Братија је посебно изразила дубоку саблажњеност крајње бруталним одлукама надлежног архијереја и закључила да је њихов циљ разбијање братства манастира Високи Дечани. Монаси су посебно били повређени односом духовника који није желео ни да поразговара са својом братијом, а камоли да образложи своје крајње сурове и ничим другим до личним разлозима изазване одлуке. Изјаву је потписао и јеромонах Димитрије Шћекић, који се солидарисао са братијом и изразио своју оданост нама као игуману и братији манастира. Инсинуације у штампи које су се појавиле 25. августа 2008. године и у којима је епископ Артемије изразио сумњу да је јеромонах Димитрије наводно под притиском и да му се не дозвољава преузимање управе, о. Димитрије је морао након читаве медијске пометње која је уследила да демантује писменом изјавом са својеручним потписом, потврдивши свој став и јединство са осталом братијом (прилог бр. 3).

ЗАКЉУЧАК:

Ову белешку прослеђујемо Св. Архијерејском Синоду ради објективног информисања јер ових дана и поред систематске медијске кампање против нас и нашег манастира ни ми ни о. Сава нисмо изашли ниједном у јавност са изјавама о овим догађајима. Једино што се појавило у јавности јесте поменута заједничка изјава монаха манастира која је на инсистирање целог братства прослеђена информативној служби СПЦ. У јавност нисмо излазили, нити смо се бранили од напада јер сматрамо да не приличи да се користимо медијима у решавању црквених проблема, нити да одговарамо на крајње увредљиве и духовно неодмерене епитете који су нам упућивани из Грачанице и, нажалост, нашег надлежног Архијереја.

Дужни смо да пренесемо став целокупног нашег братства да смо дубоко ожалошћени и шокирани изјавама нашег духовника и Епископа Њ.П. Г. Артемија који нас и наше братство у медијма и својој Службеној белешци назива „одметницима“, „бунтовницима“ и „разбојницима“. Такве речи жестоко вређају и нарушавају духовно поверење и саблажавају братство са којима наш духовник није желео ни да разговара, јер како је рекао „са нама нема шта да разговара“. Смирено сматрамо да увредама, претњама и непромишљеним казнама монасима који су дошли да свој живот посвете Богу служећи на месту тешком какви су Дечани не може градити дух љубави и поверења. Упорно довођење у манастир протосинђела Симеона са намером да изврши својеврсну егзекуцију нас као игумана и нашег заменика протосинђела Саве, те погази достојанство нашег братства, и то све „по благослову“ епископа Артемија, доживљавамо као дубоку провокацију која је и изазвала немилу, али сасвим разумљиву реакцију монаха, који су дошли у манастир да би изграђивали себе као слободне личности у заједници Христа Господа и који не могу да прихвате да буду третирани као некакво духовно робље од којих се очекује да „из послушања духовнику“ протерају свог игумана и то у току једног дана. Братија су нам прилазила са сузама говорећи да долазак владике Артемија нису доживели као долазак пастира међу овце, већ као вука у овчији тор да распуди стадо које смо овде у најтежим временима сабирали молитвама Светог Краља. Такву врсту послушања поједина братија назвали су духовним терором који не приличи епископу, а камоли духовнику. Непромишњене одлуке које су у контрадикцији са свим канонима Цркве су без преседана у нашој Цркви и са најдубљим смирењем морамо да кажемо да се ни ми ни наше братство са њима не можемо сложити и поступити са њима, па чак и по цену да сви морамо да напустимо манастир Дечани и напустимо ову светињу којој смо посветили живот. Братија нас је замолила да пренесемо њихов јединствен став по овом питању и то чинимо користећи њихове речи.

Дубоко смо уверени да је непромишљени став и неразумљиво сурово понашање епископа Артемија према нама и нашој братији директна последица деструктивног понашања протосинђела Симеона који већ годинама разграђује Епиархију Рашко-призренску (али и целу СПЦ) и који није добродошао међу већином свештенства и монаштва на Косову, а да не говоримо о народу који за њега нема ниједну лепу реч. Искрено смо очекивали да ће владика Артемије у сарадњи са браћом Архијерејима и са свима нама који га искрено воле и поштују успети да се ослободи утицаја протосинђела Симеона, да би сада, после ових немилих догађаја само са искреном тугом у срцу могли да констатујемо да је о. Симеон попут оног неправедног дужника у Јеванђељу (Мт. 18, 23-35), коме је до сада много тога опроштено умислио да може да распуди најбројнији српски мушки манастир и лично смени нас као Викарног Епископа постављеног од Св. Арх. Сабора СПЦ и то „по благослову“ епископа Артемија.

Читајући бројне оштре изјаве епископа Артемија против нас и Св. Арх. Синода у штампи, позивања на параграфе и каноне, права епископа итд. не можемо а да не исповедимо дубоку зачуђеност да човек који нас је од искушеничких дана учио благој речи и љубави на крају дође међу своје најбројније монашко братство и изазове такво искушење и саблазан. Зато и није чудно што је братија без икакве принуде и страха, јер ко их задржава да кажу шта мисле пред својим епархијским архијерејем, препознали да све оно што се десило 22. и 23. августа ове године није плод љубави и пастирске бриге, а понајмање канонске и црквене свести, већ производ једног личног става који је директно узрокован негативним утицајем протосинђела Симеона и још неких цивила који су сада „најближи сарадници“ епископа Артемија.

У искреној нади да ће Св. Архијерејски Синод разумети наш бол и искрено жаљење и покајање због ових немилих догађаја, али и чврст став да се једно тридесеточлано монашко братство не може растурати у име лично протумачених црквених канона и правила, верујемо да ће се наћи најбољи начин како да се васпостави љубав и поверење и омогући даљи живот и развој манастира Високи Дечани са свом својом братијом на броју јер овај манастир је један од најважнијих. стубова наше Цркве и српског народа на многострадалном Косову и Метохији.

Настојатељ манастира Високи Дечани

Викарни Епископ Липљански ТЕОДОСИЈЕ

[w.a.mozart]

tako se to radi... bravo za episkopa Teodosija