Црква првих београдских мученика – измучена и заборављена

[Danijela]

Ермил и Стратоник, први хришћани који су у Сингидунуму погубљени због своје вере почетком четвртог века, сахрањени су у атару села Брестовик поред Гроцке, а светиња у којој су почивали и данас постоји. – До овог у Европи јединственог споменика културе нема чак ни путоказа

 

Капела у Храму светог Саве посвећена светитељима (Фото З. Анастасијевић)

 

Ермил је био ђакон. Проповедао је хришћанство у Сингидунуму почетком четвртог века. Због одбијања да се одрекне своје вере, бачен је у тамницу. Страшна и дуга мучења нису га сломила.

 

Стратоник, један од његових тамничара, задивљен Ермиловом истрајношћу у вери, одлучио је да прихвати хришћанство. Римљани су обојицу живе заковали у сандук и бацили у Дунав. Река их је избацила на обалу близу данашње Гроцке.

 

Њихова тела пронашли су хришћани и сахранили у гробници над којом је подигнута капела.

Овако, поједностављено, гласе житија двојице ранохришћанских мученика, потоњих светитеља Ермила и Стратоника, првих за које се зна да су због вере страдали у Београду.

Црква их празнује 26. јануара. А сутра ће поред остатака њихове гробнице у селу Брестовик бити служена литургија. Прва служба ту је одржана прошле године и то захвaљујући др Радомиру Поповићу, професору Богословског факултета у Београду. Он је превео житије Ермила и Стратоника из петог века.

 

– На смрт их је 314. или 315. године осудио цар Ликиније, владар источног дела Римског царства, коме је припадао Сингидунум. Ликиније је био Константинов зет, који је с њим 313. потписао Милански едикт о престанку прогона хришћана. Али дошло је до десетогодишњег сукоба око превласти, па је Ликиније почео да прогони следбенике Христове вере као Константинове присталице, не само из религиозних, већ и из политичких разлога – истиче протојереј- стврофор Поповић.

 

Ранохришћанску цркву у Брестовику у којој су почивали Ермил и Стратоник археолози су открили 1895. године, а 1979. године уписана је у регистар културних добара као споменик од великог значаја. У њој су била три гробна места, али се не зна ко је ту осим двојице мученика сахрањен. Тела из гробнице однета су, највероватније пред најездом Хуна и Авара, да не би била оскрнављена.

 

– На основу докумената знамо само да је лобања бар једног од двојице мученика стигла у Цариград. Касније им се губи траг. Претпоставка је да су у време Латинског царства основаног 1204. по паду Константинопоља у крсташке руке једна или обе лобање београдских мученика, као и друге реликвије, однете у Италију – наводи археолог др Ђорђе Јанковић, професор Академије за уметност и конзервацију СПЦ-а.

 

Од капеле у Брестовику, знамена на Ермила и Стратоника, до данас су остали голи зидови и свод. Осликани делови махом су неповратно уништени, а светиња је кроз историју небројено пута пљачкана.

 

До ње нема путоказа и обележја, али је пут до онога што је преостало ипак прокрчен пре три-четири године. Заслуга је то и Драгана Петровића, сарадника сајта „Светосавље”. Тим овог портала припрема документарни филм о цркви светих београдских мученика, како би се коначно скренула пажња на светињу крај Дунава.

 

– Џабе је што чупамо коров, када упорно избија. Потребно је систематски уредити овај простор. Ово наслеђе уписано је у европске мапе знаменитости. Кроз Брестовик сваке године пролазе бициклисти из разних земаља на турама дуж тока Дунава. Многи гости се по селу распитују за ту цркву коју су видели на картама. Половина мештана и не зна да им каже где се она тачно налази, а другу половину је срамота да им открије пут до светиње. Стиде се да гости виде колико је она пропала и плаше се да их неко не запита зашто је нисмо заштитили – каже Петровић. 

 

А било је таквих покушаја. Црква је после Другог светског рата два пута конзервирана, али то се мора поново учинити, наглашава Јанковић.

 

– Најбоље решење би било да се здање наткрије. Најпре због тога што је ово јединствен споменик културе у Европи. Такве егзотичне грађевине могуће је пронаћи још само у Сирији и Светој земљи – истиче Јанковић.

 

Фреске и капеле посвећене Ермилу и Стратонику

 

Параклис (капела) у Храму Светог Саве, на северној страни здања, посвећен је београдским мученицима Ермилу и Стратонику који се осим 26. јануара обележавају и 14. јуна. У том делу храма од 2007. године литургије се служе недељом и празницима, а вечерње службе сваког дана.

Од прошле године иконе ових светитеља у мозаик техници налазе се и на фасади испред Цркве Свете Петке на Калемегдану. Фреске Ермила и Стратоника постоје у Пећкој патријаршији, у манастирима Хопово, Дечани и Манасија, на Светој Гори, у руским црквама из средњег века...

 

Слава Музеја град

Музеј града Београда од 1998. године обележава великомученике Ермила и Стратоника као своју крсну славу. Тог дана у Конаку кнегиње Љубице са свештеником из Саборне цркве запослени ломе колач, а празник искористе да позову сараднике који су претходне године отишли у пензију и уруче им поклоне, каже Татјана Корићанац, директорка Музеја града.

– Ове светитеље одабрали смо да буду заштитници наше куће зато што су они први знани страдалници за хришћанску веру у Београду. А музеј се бави историјом града у најширем смислу. Колико нам је познато, ми смо једина институција која празнује Свете Ермила и Стратоника као крсну славу – истиче Корићанац.

 

Римски стубови – клупе на аутобуској станици

Узвишење у које је укопана гробница Ермила и Стратоника назива се Златно брдо. Драган Петровић објашњава да је оно осим што је познато по одличном роду грожђа, препуно остатака из античког периода.

– Ту су проналажени новчићи и други предмети из римског периода. Чуо сам за људе који су због тога чак и у данашње доба поверовали да у цркви где су сахрањени мученици има драгоцености, па су покушали да је пљачкају. Неки су чак ишли тамо са детекторима за метал – наводи Петровић.

Овај познавалац тврди да Брестовик обилује остацима из доба старог Рима, а да мештани углавном ни не обраћају пажњу на благо које се ту задржало.

– Тако, на пример, на аутобуској станици док чекају превоз као клупе за седење користе делове стубова римског храма – сведочи Петровић.

 

Д. Мучибабић – Н. Белић

објављено: 25/01/2015

 

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Crkva-prvih-beogradskih-mucenika-izmucena-i-zaboravljena.sr.html

[Danijela]

У славу и част Светих Ермила и Стратоника

 

 

 

После 1700. година од мученичког страдања првих београдских мученика Ермила и Стратоника, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, у понедељак 26/13. јануара 2015. године свету Литургију на њиховом Мартиријуму у Брестовику служио је протојереј-ставрофор Ратко Аксентић, уз саслужење више свештеника.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

После 1700. година од мученичког страдања првих београдских мученика Ермила и Стратоника, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, у понедељак 26/13. јануара 2015. године свету Литургију на њиховом Мартиријуму у Брестовику служио је протојереј-ставрофор Ратко Аксентић, уз саслужење више свештеника.

 

Пригодну беседу верном народу изговорио је прота Ратко Аксентић, који је, између осталог, истакао значај светитељства и мучеништва које је красило Цркву Христову, а краси је и у данашње време. Отац Ратко је поучио верни народ о посебности Мартиријума светих Ермила и Стратоника, истакавши да близини Београда, а и шире, не постоје слична места. На крају Литургије приступило се ломљењу славског колача, прекађено је славско жито у славу и част Светих Ермила и Стратоника. Посебну радост присутнима причинили су студенти Православног богословског факултета, који су са својим професором дошли и појањем увеличали празновање.

 

Са молитвама упућеним Господу и Светим мученицима Ермилу и Стратонику, верни народ је осато у нади да ће се на овом светом месту молитвено сакупљати и наредних година.

 

Житије Светих Ермила и Стратоника

 

За време своје владавине безбожни Ликиније је предузео гоњење побожних следбеника Христових. У свом безбожном делу претраживао је поља и хватао хришћане. Једнога дана приступи неко царском суду тиранина и обавести га говорећи овако: „Постоји неки од оних, који се хришћанима називају, по имену Ермил, који је у чину ђакона”. Чувши пак тиранин за Ермила разгневи се и заповеди брзо да Ермила затворе и доведу на суд. Одмах потом приступише цареве слуге тражећи да испуне и спроведу у дело цареву заповест. Отишавши да га траже, нађоше Ермила на молитви, како се моли, и приближивши му се рекоше: „Хајде, Ермиле, сам цар Ликиније треба те”. Ермил, ништа не марећи, чак шта више, начинивши знак Христов рече: „Нека буде воља Божија”, и радујући се пође за царским војницима. Ермила су довели Ликинију, како је и наредио. Заповеди да га изведу пред суд. Сам Ликиније је председавао суду и рече да му приведу Ермила. Гласник повика гласно: „Нека уђе Ермил!” А када Ермил изађе пред суд рече му Ликиније: „Чујем, Ермиле да си ти хришћанин? ”Одговоривши му Ермил рече: „Не само да сам хришћанин, него сам, шта више, служитељ (ђакон) Бога невидљивога”. Ликиније одговори: „Прислужи, дакле, боговима!” Ермил је на то одговорио и рекао: „Безумно је служити немим и глувим боговима који не чују и не виде. Већ сам ти рекао да сам служитељ Бога невидљивог у кога верујем, и који је Творац свега што постоји. Рекох ли ти да нисам служитељ ових богова који су направљенни од дрвета и камена, и које су људи створили и којима се опет покоравају”.

 

Ликиније се разгневи на ове хуле и нареди да га ударају бакарним прутевима по образима док гласник не повика: „Ермиле, не хули на цара, већ жртвуј боговима, и тако ћеш самог себе спасити”. Ермил ударен, повика повишеним гласом: „Сам Бог, о тиранине Ликиније, удариће те зато што се клањаш идолима слепим и беживотним, и још друге у такву безбожност уводиш. Ја дакле, ако хоћу да спасем своју душу, нећу да жртвујем боговима”. Ликиније пак промени лице и рече: „Заповеди да га сместе у затвор на три дана, и даје ти се прилика да промениш мишљење, и да постанеш следбеник свих божанстава”. Ермил на то рече: „Чини што желиш. Ја сам сада као и после три дана спреман да поднесем сва мучења која си ми припремио са оцем твојим Сатаном”. Одлазећи у затвор Свети Ермил је идући певао Псалам говорећи: Господ је мој помоћник, и нећу се уплашити онога шта ће ми учинити човек (Пс 117:6–7). Ушавши у затвор молио се говорећи: Пастиру Израиљев, чуј! Ти који предводиш стадо Јосифово, Који седиш на херувимима, јави се! Пред Јефремом и Венијамином и Манасијом подигни моћ своју, и дођи  да нас спасеш (Пс 80:1–2) из руке крволочног Ликинија, и од свих невоља и мука његових.” Одмах се појави Анђео Господњи и рече Ермилу: Буди храбар и не плаши се, него говори и не ућути (Дан 18:9), бори се и не посустани: јер ћеш победити безбожног тиранина и примићеш венац (1 Петр 5:4).

 

Када је поново Ликиније председавао суду, заповеди да опет доведу Ермила. Ликиније рече Ермилу, када је овај изашао пред суд: „Ермиле, дао сам ти времена, жртвуј сада боговима; спасићеш се од многих мучења, веруј ми, жртвуј боговима”. Ермил рече: „Рекао сам ти већ, и опет ти говорим да не служим боговима, имам Бога на небу коме се клањам и од кога добијам помоћ”. Тиранин Ликиније одговори: „Заповедам да те ударају јавно са шест штапова, да видим да ли он, за кога кажеш да је на небу, има власт да ти помогне”. Ударан веома са шест штапова, Ермил повика гласом: „Господе Боже, који си разапет у време Понтија Пилата, сети ме се у царству Твоме” (Лк 23:42). Зачу се глас са неба који говори: „Ермиле, заиста, заиста (амин, амин) ти кажем да ћеш кроз три дана победити безбожног тиранина и примићеш венац”. Од овог, пак, гласа уплашише се они који га удараху и попадаше и постадоше неми. Све пак присутне обузе страх, а сам Ликиније уплаши се веома и поново опседнут од Сатане заповеди да Светога баце у мрачни затвор, и да га предају војнику по имену Стратоник, који је био Ермилов пријатељ. Ермил рече Ликинију: Ја ходаим у светлости, а ти ходиш у крајњој тами (Мт 22:13). Када је ушао у затвор са Стратоником, певао је Псалам говорећи: Господ је моје просветљење, и Спаситељ мој кога ћу се бојати: Господ је заштитник мог живота, од кога ћу имати страх? Приближише ми се они који ми чине зло, да поједу моје тело,  стегнуше ме непријатељи моји, и трпим и изнемогох. И ако ме ставите на муке, нећете уплашити моје српе, и ако подигнете рат против мене, ја се у Њега уздам. Господу јединоме молим се и Њиме живим (Пс 26 (27) 1-4), шта ће ми учинити Сатана, и рука сина његовог Ликинија?” Када је завршио Псалам, светлост обасја тамницу и зачу се глас са небеса који му рече: „Рекох ти и опет ти говорим, да претрпиш, и после три дана и три ноћи сатрћеш тиранску силу”.

 

Сутрадан је Ликиније поново председавао и са високог места, преко гласника је позвао Ермила, а гласник повишеним гласом позва Ермила, чије лице и душа беху просветљени и испуњени разумом. Ликиније се благо насмеши и завртевши главом рече: „Предао сам те у мрачну тамницу, да ли си се променио? Жртвуј боговима или ћу поново наредити да те ставе на опасне муке”. Ермил одговарајући рече: „Човекољубиви Бог преобрати тамничку таму у светлост. Дивим се како чувар мрака није се обратио овој истинитој светлости која обасјава сваког човека који долази на свет” (Јн 1:9). Много разгневљен, Ликиније му одговори: „Ермиле, принеси жртве, или, шта то говориш; морамо те још ставити на муке”. Ермил на то одговори: „Нема потребе да ти одговарам, чини што хоћеш!” Тада Ликиније заповеди да га ударају гвозденим штаповима, док Ермил повика: Господе, помогни ми, у Тебе се уздам (Пс 69/70, 2). Одмах се зачу глас са небеса који говори: Господ чује глас оних који му се моле (Пс 5:2). Опет га много удараху, а тиранин поново рече: „Веруј ми, Ермиле!” А Ермил рече: „Нећу жртвовати. Чини шта хоћеш!’ Ликиније поново заповеди да донесу справу за мучење, и удараху га по стомаку тако да се утроба видела. Све су то чинили веома нечовечно, док Ермил завапи: Срце моје и тело моје радују се Богу живоме (Пс 84:2).

 

Иако му се просула утроба, овај није клонуо, већ горе подиже душу своју и дух свој. Ликиније видећи ову радост, и да све муке не наудише Светом Ермилу, већ стигоше оне који су га мучили. Зато Ликиније заповеди да још сутрадан доведу Ермила и подвргоше га још страшнијим мукама. Ермилов пријатељ Стратоник састрадавао је сва мучења која су снашла Ермила. Остали војници видећи то, доћоше Ликинију и рекоше: „Стратоник, који јс под влашћу и законом твога царства, пријатељ је Ермилу, и састрадава са њим”. Ликиније упита Стратоника говорећи му: „Јеси ли Ермилов пријатељ, и не желиш да извршаваш моје наредбе, нити да принесеш жртве боговима?” Стратоник одговори: „Пријатељ његов јесам и, ја сам хришћанин”. Ликиније је био разјарен овим речима, па одговори: „Шта, дакле! упркос свега, делиш његово мишљење, и нећеш да принесеш жртве боговима?” Стратоник рече: „Нећу да жртвујем твојим боговима, јер се бојим Бога који је створио небо и земљу и цео свет”. Пун гнева Ликиније заповеди да га предају да се удара штаповима. Када су га ударали, повика јаким гласом: „Моли се, пресвети Ермиле за мене, и да срце моје не подлегне тиранину!” Још изговори и ове речи: „Нећу извршити твоју заповест, о тиранине! Нећу жртвовати твојим боговима, о Ликиније. Имам Христа у замену за сва зла која си ми нанео” (Пс 7:5). А када су Стратоника избили штаповима, рече Ликиније да их обојицу, и Ермила и Стратоника, чувају под стражом и даље испитују. Када су обојица били у затвору, Ермил је ноћу наставио да се моли говорећи: Господе, не опомињи се мојих ранијих безакоња, да не останем не услишен. Помогни нам, о Боже, Спаситељу наш! (Пс 78/79, 8-9). Дође глас са небеса који говори: Трку свршисте, веру сачувасте, дакле, припашће вам венац части (2 Тим 4:7-8), који ћете примити сутра када будете победили тиранина”.

 

А када је свануо дан, седећи на високој судијској столици, Ликиније заповеди да доведу Ермила. Када овај дође, Ликиније му рече: „Шта чекате Ермиле? Сада, ако желиш жртвуј боговима”. Ермил рече: „Нећу да жртвујем боговима, јер су демони. Нећу да се клањам твојим идолима, јер су сатанско дело. Одбијам, тиранине! Ако пак желиш да нашем телу приредиш веће муке, учини то. Вера у Христа јесте на првом месту, па онда тело. Ти, који си прах, а ја сам земља. Не плашимо се ако убијеш тело, јер немаш власт над душом. Плашимо се Бога невидљивог и силног, Који може и душу и тело да спасе” (Мт 10:28). После неког времена тиранин, узбуђен, заповеди да Ермила окрену на леђа. Када су га окренули, он завапи: Господ је мој помоћник, и моја светлост (Пс 18:14). Јави се глас са небеса говорећи: Не плаши се, ја сам с тобом, не очајавај, јер сам ја Господ и Бог твој (Иса 41:10). Од овога гласа обузе страх Ликинија, и одреши Ермила, и ослободи га веза, а потом Ликиније заповеди да га баце у реку Дунав.

 

Заповеди да одмах доведу и Стратоника, а када овај дође рече му Ликиније: „Стратониче и бедниче, учини по мојој вољи и жртвуј боговима, да и тебе не подвргнем осуди као твог пријатеља Ермила”. Стратоник одговори: „Био бих бедник ако не бих следовао пријатеља Ермила, и ако бих пристао на безбожне и бедне твоје заповести. Одбијам да принесем жртву, Ликиније!” Ликиније одговори: „Желиш, дакле, да са овим твојим пријатељем умреш?” Свети Стратоник рече: „Са задовољством ћу заједно с њим умрети за Христа. Јер садашња страдања за људе су ништа, јер ће на крају доћи време да сваки човек да Богу одговор за своја дела” (Рим 2:6). Ликиније се разгневи и заповеди да баце Стратоника са Ермилом у реку. Ова двојица завршише свој животни пут са песмом Богу говорећи: Слава на висини Богу, и на земљи мир (Лк 2:14). Обадвојица су јавно, Свети Ермил и Стратоник, у ковчегу бачени у реку која се зове Дунав, и говорили су једногласно: Благословен си Боже, Оче неба и земље, Који ниси помогао неваљалом Ликинију и слугама његовим. После три дана рeка је избацила тела Светих страдалника Ермила и Стратоника. Њихова тела су узели побожни људи и положили на место направљено од камена, осамнаест миља од Сингидунума, у данашњем селу Брестовик, хвалећи Бога, коме нека је слава и власт, у векове векова. Амин.

 

 

свештеник Александар Митровић

 

http://www.spc.rs/sr/u_slavu_chast_svetih_ermila_stratonika