Улога инстинкта у човековом бићу

[Mairon]

Нисам знао где тачно да поставим ову тему али сам одлучио да је најбоље да то буде у филозофском одељку.

 

Врло комплексна тема па ћу се потрудити да је краће сумирам иако је сам наслов индикативан.

 

У модерној науци, пре свега базирано на Дарвинизму, влада материјалистички принцип који види нагоне као покретаче људских мотива и скоро им приписује доминантну улогу у одређивању човековог бића али и социјалне структуре.

 

Материјалистички оријентисана наука види нагон за самоодржањем као главни мотор људског бића, док многи познати научници негирају да су људи суштински различити од животиња те се живот види као вечита борба и испољавање нагона за самоодржањем.

Овај исконски Дарвинизам је постао темељ многих научних дисциплина.

 

Наравно, јасно је да су нагони свакако део људског бића и да у основу човека лежи нагон за преживљањем и то ни у ком случају није спорно. Међутим, у многим аспектима модерна наука проширује ово те изједначује нагон као једини мотив људског бића у његовом постојању и еволуционој борби за опстанак и продужење врсте.

 

Ипак је такође јасно да људи апсолутно нису робови нагона и да имају слободу да делују директно против својих нагона, па чак и оног основног за самоодржањем што је немогуће код било које животиње.

Људи не само да вољно могу да делују против својих нагона, већ могу да их потисну, занемаре или, што је често и јасно, да их злоупотребе.

 

Мислим да је ово изузетно дубока тема, и радујем се одговорима.

[Ненад Р.]

Нагони самоодржања су увек присутни у мањој или већој мери.

Сви се ми хранимо , пијемо воду , наравно свесно за разлику од животиња , али је и то у суштини нагон самоодржања.

Поједине нагоне могу да потисну , али не све.

У екстремним ситуацијама , када дође до изненадне претње по живот човека , када дође до изненадног великог страха , тада се код човека јављају нагони који су својствени и осталим животињама и који човек не размишљајући води се са њима . Ти нагони су усмерени ка спасавању властитог живота.

Ево навешћу један хипотетички пример.

Човек када се дави и бори за живот , он грчевито хвата први предмет за који се ухвати и ако је то евентуално рука спасиоца , спасиоцу не вреди ни да виче ни било шта друго да ради јер му је дављеник истиктивно , грчевито у борби за живот ухватио руку и довео у опасност и његов живот .

Када човек види нешто непознато и што га страховито уплаши , наступа панично бекство , што и животиње раде.

Ово су крајње естремни случајеви , али сам их навео , јер тада човек добије инстикт  које и животиње имају .