Baltic Air Policing – Prvih 10 godina “NATO kišobrana”

[Милан Ракић]

Nekadašnje članice Sovjetskog Saveza, nakon raspada SSSR 1991. ostale su bez efikasne zaštite neba, a ove godine navršava se 10 godina od kako je NATO preuzeo kontrolu i odbranu vazdušnog prostora Estonije, Letonije i Litvanije kada su ove tri baltičke države ušle u sastav Severnoatlantskog vojnog saveza.

 

Ove godine navršava se 10 godina od kako je NATO preuzeo kontrolu i odbranu vazdušnog postural Estonije, Letonije i Litvanije kada su ove tri baltičke države ušle u sastav Severnoatlantskog vojnog saveza. Nekadašnje članice Sovjetskog Saveza ostale su bez efikasne zaštite neba a nasledile su i vrlo skromnu vazduhoplovnu tehniku koja se nije sastojala od borbenih aviona. NATO je tako u okviru svog sistema vazdušne odbrane započeo misiju nazvanuBaltic Air Policing sa stalnim (24/7/365) dežurstvom pilota lovačkih aviona. Misija je ove godine, zbog izbijanja krize i rata u Ukrajini kao i zbog pogoršanja odnosa sa Rusijom, doživela drastične promene.

 

Za 10 godina u Baltic Air Policingu učestvovalo je 15 članica NATO-a u 38 detašmana od kojih su samo dve članice po dva puta uzele učešće. Prva država koja je primila zadatak čuvanja neba baltičkih država članica NATO-a 29. marta 2004. bila je Belgija koja je tada poslala svoje borbene avione F-16AM. Litvanski međunarodni aerodrom Zokniai/Šiauliai je glavna vazduhoplovna baza u kome baziraju NATO lovci a aerodrom je vremenom modenizovan za potrebe baziranja savremenih borbenih aviona. Poslednja etapa modernizacije započeta je 2012. investicijom od 7 miliona evra. Troškove stacioniranja aviona snose sve tri države, od 2011. oni su iznosili 2,2 miliona evra godišnje a od 2015. to će biti 3,5 miliona evra za godinu dana.

 

U okviru NATINADS (NATO Integrated Air Defence System) nalaze se dve Savezničke Vazduhoplovne Komande od kojih je za komandovanje misijom Baltic Air Policing, odgovorna komanda sa sedištem u Ramštajnu, Nemačka. Ova komanda ima dve zone vazdušnog patroliranja, 1. zona sa kombinovanim vazduhoplovnim operativnim centrom u Finderupu, Danska i 2. zona sa kombinovanim vazduhoplovnim operativnim centrom u Uedemu, Nemačka.

Osim uobičajnih, gotovo svakodnevnih, uvežbavanja poletanja na znak uzbune i primenjivanja procedura presretanja ciljeva u vazduhu, sve do ove godine piloti lovaca su tokom jedne rotacije snaga (rotacije su na 3 do 4 meseca) imali obično nekoliko pravih uzbuna. Većinu ciljeva zbog kojih je dizana uzbuna činili su ruski vojni avioni. Kako je vreme prolazilo broj uzbuna i presretanja ciljeva u vazduhu se povećavao pa tako danas gotovo da ne prođe dan bez poletanja NATO lovaca. Države koje učestvuju u misiji obično šalju 4 aviona sa 50 do 160 ljudi među kojima su piloti i pripadnici vazduhoplovno-tehničke službe. Avioni su obično naoružani sa dve do četiri rakete vazduh-vazduh, uglavnom raketama malog dometa sa infracrvenim samonavođenjem mada je bilo i primera kada su avioni nosili i rakete srednjeg dometa sa aktivnim radaraskim samonavođenjem.

 

Zbog pogoršanja krize u Ukrajini i eskalacije rata, kao i zbog toga što je poluostrvo Krim ponovo u sastavu Rusije, NATO je aprila ove godine odlučio da poveća prisustvo lovačkih aviona u Litvaniji. U to vreme u Litvaniji su bila stacionirana 4 američka lovca F-15C koji su počeli da dežuraju 3. januara 2014. a njima je aprila meseca pridodato još 6 aviona istog tipa. Njih su 30. aprila smenila 4 aviona MiG-29A poljskih vazduhoplovnih snaga kao i 4 britanska aviona EF-2000. Od istog datuma još dve baze su primile NATO lovce kako bi se Baltic Air Policing misija dodatno osnažila. U estonsku bazu Amari stigla su tada 4 danska F-16AM dok su u poljsku bazu Malbork doletela 4 francuska Rafala. Od 1. septembra u litvanskoj bazi Šiauliai bazira se 6 portugalskih F-16AM, 5 kanadskih CF-18, u Estoniji su 4 nemačka EF-2000 a u Poljskoj 5 holandskih F-16AM. Njihova rotacija završava se 1. januara 2015. kada u Litvaniju stižu Italijani sa avionima EF-2000 i Poljaci sa MiG-ovima 29, a u Estoniju Španci sa EF-2000 i u Poljskoj Belgijanci sa F-16.

 

Vazduhoplovi koje danas prate i presreću NATO avioni iznad baltičkih država kao i iznad Baltičkog mora pripadaju različitim jedinicama ruskih vazduhoplovnih snaga (VVS) a dobar deo pripada jedinicama koje su stacionirane u vazduhoplovnim bazama u ruskoj enklavi Kaljinjingrad. Na nebu se mogu videti lovci Su-27 i MiG-31, taktički bombarderi Su-24 i Su-34, bombarderi Tu-22M, leteći radarski sistemi A-50, izviđači Il-20 kao i transporteri An-26, An-72 i Il-76. Ovi avioni lete blizu granica baltičkih republika ili u međunarodnom vazdušnom prostoru. Ipak, baltičke države su u nekoliko navrata optuživale Rusiju da su njeni avioni povređivali njihov vazdušni prostor.

 

Rusija je tokom godina ekonomskog oporavka tokom 2000-tih počela da obnavlja svoju vojsku, da je modernizuje i oprema savremenim sredstvima ratne tehnike a aktivnosti vazduhoplovnih snaga su znatno povećane pa su tako obnovljeni i patrolni letovi strategijskih bombardera ne samo u Evropi već i po celom svetu. To je dovelo do toga da se na nebu sve češće sreću ruski i NATO avioni što itekako podseća na slične događaje tokom Hladnog rata. Povećana angažovanost NATO snaga u istočnoj Evropi pa i na samoj granici sa Rusijom, nastao kao posledica građanskog rata u Ukrajini, direktna je poruka NATO-a Rusiji da ne podcenjuje suverenitet država koje su članice ovog saveza. NATO smatra aktivnosti Rusije obnovljenom pretnjom i stavlja sigurnost svojih članica na prvo mesto.

 

Živojin Banković, TangoSix.rs