Питања и одговори о вјери и спасењу - Архимандрит Амвросије Јурасов

[Зорица екс Милева]

Учили су нас да је човјек настао од мајмуна. Па заиста и личимо на њих...

Како људско друштво претворити у крдо животиња? Веома просто – треба само рећи да нема Бога. А када човјек помисли да Бога нема и да му је све дозвољено, тада почиње да псује, пије и блудничи; благодат тада напушта човјека и он постаје попут животиње. Спушта се тако на најнижи ступањ и тада почиње да мудрује: “Како ли је настао човјек?“ и досјети се “Од мајмуна. Рад је створио човјека.“ Ништа простије! Колико година магарац ради и вуче и ништа паметнији постао није – какав је био такав је и остао. Тридесет и пет година човјек ради у руднику и да ли је постао паметнији? Свака друга ријеч псовка... ето како си нас заглупљивали. Повео сам једном разговор с једним атеистом о томе шта је старије: идеја или материја? Кажем му:
        - Да видимо: ето ви сте завршили факултет, дипломирали сте. Гдје је био ваш дипломски рад прије него што је написан?
        - Гдје? У свијести.
        - Самог рада, дакле, још није било. Онда сте почели да прикупљате материјал, проучили сте много књига и написали рад. Он има тежину и обим – чиста материја. Па шта је онда старије, материја или идеја садржана у њој?
        - У том случају идеја, јер прво настаје мисао, а онда се ставља на папир.
Научници кажу да је природа отворена књига. У њој је скривен бездан премудрости. И научници је сваким даном све више откривају. Па шта је онда старије: материја – књига природе или идеја садржана у њој?
        - ...
        - А признајемо ли законе који владају у природи?
        - Признајемо.
        - А Онога Ко је те законе поставио? Аутора те књиге требало би ипак признати?
Ето какав сам разговор водио са једним атеистом.

[Зорица екс Милева]

Зашто је у свијету тако много зла и зашто Бог не заустави насиље?

У једној књизи описана је слиједећа епизода. Окупили се једном људи, изашли у поље и почели да изазивају Бога.
- Ако Ти Боже постојиш – рекоше – зашто онда у свијету влада такво зло, зашто је тако много ратова, убистава, насиља и пљачки?
Бог је одговорио:
        - А волите ли што је тако?
        - Не, наравно.
        - Ја сам вам дао слободну вољу, па зашто онда ратујете, чините насиље и отимате?
Господ не ствара зло. Људи га сами чине. Одјећа ствара мољце, а мољци ту одјећу упропаштавају. Гвожђе ствара рђу, а она га нагриза. Зло као такво не постоји. Човјек га изазива, а оно му разједа душу. Када човјек гријеши и не каје се (гријеши дјелом, рјечју и мишљу), из њега тада избија ерупција негативне енергије. Замислите сада, када није грешан један човјек, него читаво ноштво људи – како је то огроман набој негативне енергије! Колико ерупција! То узрокује све катаклизме на земљи: земљотресе, поплаве, пожаре, ратове.
Зашто Бог, питају се многи, ако је већ свемогућ, не учини да нестане зла са земље? Зашто не понуди људе да буду добри, да живе у миру и љубави? Замислите да сте хипнотизер и да хоћете да вас дјеца слушају и воле. Зато их доводите у стање хипнозе, које их своди на бића неспособна за ма какав разуман избор и заповједите им: „Сједите овдје док се не вратим!“ или „Једите!“ или: „Престаните да једете!“, или: „Пожелите ми лаку ноћ!“. Дјеца вам се у хипнотичком сну механички покоравају: њихове безосјећајне ручице свијају вам се око врата, нијеме усне спуштају се на ваш образ... зар бисте жељели такву послушност, зар бисте могли да се радујете таквој љубави? Вољели бисте, свакако, да вас дјеца сама, по својој вољи, слушају и да вас поштују. Желећи им само добро, истовремено желите да имају слободу избора. Такву дјецу жели и Бог: Он је нас, дјело својих руку, обдарио слободном вољом, да бисмо сами бирали између добра и зла.

[Зорица екс Милева]

Ако Бог постоји, зашто не испуњава наше молбе?

Када човјек стави своје „ја“ на мјесто Бога, тада почиње да очекује да ће Бог испунити сваки његов хир. А ако га не испуни, човјек тада говори да Бога нема. Нема га за тебе! Јер ти је душа нечиста, оскрвњена гријехом и у таквој души Он не може да живи. Они у којима обитава Бог, рећи ће да Бог постоји. А како Га видјети? Христос је рекао: „Блажени чисти срцем, јер ће Бога видјети“. Зато, када очистимо срце, тада ће у њега ући Господ. Светитељ Игњатије Богоносац стално се молио Господе и молитва је све вријеме испуњавала његово срце. Призивао је име „Исус“ – говорио је дакле, молитву Исусову. Питали су га:
        - Зашто се непрекидно молиш?
Он је одговорио:
        - У мом срцу је Исус.
Када су светитеља заједно са осталим хришћанима извели у арену, а потом пустили на њих дивље звијери, звијери су их растргле. У пијеску су нашли срце светитељево – остало је читаво, неповријеђено и сви су видјели на њему златним словима исписано име: „Исус“. Због тога светитеља Игњатија зову и Богоносцем – зато што је име Божије носио у срцу.

[Зорица екс Милева]

Дешава се да човјек до своје тридесете године не осјећа присуство Бога. Шта је узрок томе?

Узрок је један – такав човјек не служи Богу, већ својим страстима: потхрањује их, његује, и у његовој души нема мјеста за Бога. Зато и не осјећа Бога. „Царство Божије унутра је у вама“ (Лк.17,21) – говори Христос. Оно почиње већ овдје, на земљи. Када душа бива рањена Божанском љубављу, у њој се зачиње небески живот. Преподобни Амвросије Оптински говори да је наш живот попут точка који се котрља по земљи – једна његова тачка дотиче земљу, а све остале пружају се к небу. Када човјек почне да живи за вјечност, за Бога има само једну мисао – како да угоди Господу, како да Га не увриједи, не ожалости. Тада он почиње да живи новима, динамичним, испуњеним животом, животом у Господу.