Шестов о самоспознаји (допуна и парафраза...)

[Никола Ђоловић]

Шестов је био генијалан у томе када је рекао да Бог није ни дао заповест човеку да спозна самог себе. Истина, заповест не каже: „Спознај самог себе!“ већ: „Ја сам Господ Бог Твој!“. Тако видимо да темељ познања није самопознање него богопознање. Још Шестов говори да Адам и Ева дођоше до нагости од жеље за самоспознајом једући са дрвета познања добра и зла. Оставши без Бога спознали су своју суштину која почиње и завршава у смрти. Свака самоспознаја има ту рогобатну карактеристику јер суштина не постоји без личности, личност не постоји без друге личности, створено не може да постоји без нествореног, те на крају човек не може да постоји без Бога. Виђење своје суштине без Бога је виђење ништавила. У човеку нема ничега без Бога. Ужас самоспознаје је ужас богонеимања. Све што човек може созерцавати изван Бога јесу бриге и жудње које се зачињу и завршавају у смрти. Сећања само обнављају искуство да би се поновила у новом зачараном кругу. Када би човек желео да прекорачи своје границе изван Бога остао би у домену маште. Самопознање је пакао јер не затичем Бога у себи, него све оно што Бог није а што жели да Га замени уз помоћ моје воље. Спознати своју суштину (а ни себе не познајемо) значи присајединити је Божијој светлости да би се осветлела тама те открило ко у њој живи. „У Твојој светлости видимо светлост...“ Својим снагама спознати себе није ништа друго до узалудан праадамовски покушај да човек обожи себе без Бога. Јер, и када је слободом остварио свој наум, шта је добио осим познања своје наготе, страдања и несреће. Данашњи умови исто раде, мучећи се у својим интроспекцијама нису далеко догурали осим што су зло од добра у себи боље познали. Тако Шестов именује зачетак суда међу људима. А када се ми удубимо у своје познање зла, није ли то познање зла она препрека која нам не допушта повратак Богу чак и под изговором недостојности од оно мало преосталог добра? Јер тим судом не допуштамо опроштај себи ни другима.

[Милан Меденица :)]

мислим да се то мени десило, да сам спознао пропаст материјалног живота без Бога, одрекао га се тражећи духовност у Богу, нашао Животворног Духа у Богу, а сад тражим спој материјалног и духовног ради потпуности практичне примене материјалног на духовном нивоу и молим се за радост, управо дотичући ћорсокак познања сопственог зла.

у преводу и укратко, како да спојим главу у небесима и ноге на земљи.