пневматолошки афоризми (наставите низ без цитирања других...)

[Никола Ђоловић]

Bolje je umreti u jednom činu hrabro negoli ziveti celoga zivota u stalnom strahu.

Ako mi grešimo tajno a govorimo ljudima o vrlinama javno,dajemo ljudima laznu nadu u ono u šta sami ne verujemo.

Primanje Liturgijske blagodati je praktična veronauka gde niko ne mora da podučava onog drugog  jer  je  prisutan  Sam Učitelj.

Nije svaki čovek svesni lazov ali gotovo svaki drugi zivi nesvesno u svojoj obmani.

Daruj one koji te gneve - sebe da smiriš a njih da postidiš.

Mozda neću uspeti da se spasim ali ću barem imati volje da probam.

Svi prolazimo kroz isto ali do spasenja stizu samo oni koji to zele.

Nema mira bezboznicima, ali mir ne stiču oni koji su pobozni po vancrkvenom moralu, nego oni koji su nosioci liturgijske blagodati Gospoda Hrista.

Potraga za lepotom u svim oblastima postojanja zivota i stvari  jeste potraga, direktna ili indirektna, za Bogom.

Koliko god čovek bio inteligentan to ga ne spasava od stradanja...Štaviše moze uvećati iskušenja jer dubok um razmišlja o stvarima koje prosečnom umu ne padaju na pamet.

čovek je kao mala baterija od nekoliko volti, kada se istroši ona mora da se vrati u Crkvu da bi se ponovo napunila potrebnom energijom da bi čovek mogao imati snage da dela na delu Bozijem za koje je od iskoni naznačen.

Kada sam mislio da završavam tada sam ubedjivao sebe da samo u meni ima Boga, a sada kada vidim da tek počinjem raskrinkan sam koliko više svi i sve imaju u sebi Boga od mene.

Ljubav razoruzava i onoga koji se gnevi i onoga koji trpi nečiji gnev.

Video sam pustinjake koji po svojim porocima više liče na svetovnjake - i ozalostio sam se, i video sam svetovnjake koji po svojim vrlinama više  liče na pustinjake - i obradovao sam se.

Odgovornost smiruje...

Ne postoji nostalgija, postoji samo glad za vecnim zivotom.

Sto je u srcu od toga ga nista ne moze razdvojiti ma koliko se sve oko njega razdvojilo.

Tuga nema opravdanja ako u njoj ima ocajanja.

Tako je malo biti veliki u svojim ocima.

Deca su me bezbroj puta spasila od starosti.

Skrusen sam, upravo me mori saznanje i osecanje da sam ponajmanje covek - ono cemu se dive zivotinje i cime se ponose Angeli.

Umoran sam od umora.

Od ovog osecaja nema cudnijeg negoli bez umanjivanja svoje ljubavi osecati tudju mrznju.

Boli prijateljstvo u kojem postoji neko nelagodno uzdrzanje.

Odvratno je stojati na uglu ulice i slusati tolika samoopravdanja.

Bolest pocinje kada covek vidi svoje zdravlje a zdravlje pocinje kada covek vidi svoju bolest.

Mrzimo ljude koji nose nase slabosti a volimo ljude koji nose vrline koje nismo dostigli - mislim da nismo bas korektni.

Kafka je u pravu - u procesu sam.

Paradoks je u tome što ljudi sa nekim hendikepom, bilo duhovnim a bilo telesnim, pokazuju više volje i elana od onih kojima ništa ne nedostaje.

Nagrada za učinjenu vrlinu je pouka o toj vrlini.

Kakav paradoks! Nema ničeg tako slabijeg, ranjаvijeg i smrtnijeg od čoveka a opet ničeg tako uzvišenijeg, vrednijeg i predodredjenijeg za život večni.

Bolest moga duha je u poništenju Svetoga Duha na meni.

[Никола Ђоловић]

Ako nema povratne informacije od onoga kome se obraćamo, odnos postaje sasvim bezličan. Svaki dijalog podrazumeva izvesnu dozu stvaralaštva čim se govori o konkretno nečemu.

Dok Crkva ne postane nešto unutrašnje ona ostaje samo spoljašnja građevina za čoveka bez njegovog ličnog učesništva.

Ne mora svako da zna da smo jednom spasili nekog čoveka.

Nepotrebna pitanja se nižu tamo gde nema ljubavi. Ako neko dovodi neku situaciju u pitanje zato što sam nema snage za datu, to može biti samo zato što sam nema dovoljno ljubavi da bi se pokrenuo za istu.

Odricati se nekoga znači odreći ljubav prema njemu. Danas je to ignorisanje.

Živimo u takvom vremenu kada se svako stara za svoje želje. Ništa od toga ne bi bolelo kada bi u njima bilo malo mesta i za druge.

Da vaskrsne Bog u srcima našim otkloneći Duhom Svetim svaki nesporazum, tugu i smutnju...

Nekome je dovoljan trenutak u Crkvi da bi se skrušio pred Duhom Svetim, a nekome za to nije dovoljna čitava večnost.

Umirati za nečije pokajanje bez traženja svojeg razloga i volje, je silazak Hrista u čoveka.

Ne otima nas san od Hrista već nalagodavac sna.

Hristos se uobličava u nama srazmerno našem uobličavanju u Njemu, dok ne naraste do punoće koju možemo maksimalno primiti.

Kada čovek dolazi na Liturgiju, on se nada da će tamo zateći iste blagodatne poljubce koje je zatekao prošli put na rastanku.

Nije svaki provokator nužan neprijatelj našeg postojanja. Mnogi svašta govore ali kada se umore od svog lajanja kao psi počinju da se umiljavaju kao mačke.

Ako si se napunio Duhom hvali Ime Gospodnje, a ako nisi hvali dok se ne napuniš.

Uvek gledaj dalje – proćiće i ovo...

Nijedan trud ne propada.

Nijednog čoveka ne gledaš kakvog jeste u istoriji pored tebe, no kakav će biti u eshatonu obasjan Hristom. To je tvoja sadašnjost.

Ne kidaj se, ne cepaj misao, drži svoju nit i kontinuitet Liturgije.

Ponosna samostalnost razara. Još ne kapiramo da je pakao biti sam u kući pred svojim znanjem čiji kvalitet nema ko potvrditi kao vrednost nečijeg postojanja.

Brzina zamara.

Ako nemaš dela i jedno „hvala“ može biti sasvim dovoljna vrlina.

Za sve postoji vreme, ne srljaj.

Telo ima svoju volju koje ne može uvek biti u zavisnosti od slobodne volje, ali to ne znači opravdanje svake vulgarne izopačenosti.

Kada nas Hristos razdvoji na dvoje, On iz nas izvuče istinu. Ne kao da nas On čini podvojenim, no jer smo mi već takvi. Njegov Duh seže do „između kosti i duha“, a kada pomiluje, onda čovek ne zna pod utiskom blagodati da li da se smeje ili da plače.

Istina, mi ukrštamo odnose sa mnogima kroz jednu voljenu ličnost ali drugi ne ukrštaju nužno sa nama odnos bez te ličnosti. Neki hoće sa nama postojanje samo kroz tu ličnost.

Nije naše da nas se sve dotiče tako senzibilno i sujetno, jer nije sve uvek u našoj vlasti i okruženju da bi bio naš problem. Ljudi u svemu vole da zabadaju nos gde mu nije mesto i da se bave stvarima koje ne zavise od njihovih rešavanja.

Gde strast nije procvetala na vreme, to ne znači da se njen vetar neće vratiti po svoje krošnje.

Budi grešan, ali ne budi isključiv u tome. Ako već grešiš onda nemoj da sudiš. I ako si već u grehu gledaj da ne ostaješ u njemu dugo. Ako već grešiš kao drugi barem se ne ugledaj na njih u toj veštini padanja. Ili, ako voliš da grešiš onda barem nemoj da se time ponosiš, te da drugima daješ povod za sablazan.

Priznanje moje slabosti me izgrađuje u vrlini. Opet, ne kao da volim da grešim no jer sam oslobođen presije licemerstva, i svojih i tuđih očekivanja da im mogu biti od pomoći bez Hrista. Jer ja nisam alter ego Hrista.

Svakodnevne dogodovštine ispijaju srž života ostavljajući pustoš u srcu.

Blago ludima, njihovo je Carstvo nebesko.

Bolje je da jedna bolest zameni drugu ako će to navesti na spasenje.

Kako bi  besmisleno i neukusno bilo kada bi nas drugi, pa i Hristos, u svemu izdržavali bez našeg truda i zalaganja. To je najbrži put do propasti i sebičnosti. Tada čovek ne bi imao nijednu volju za dobrim delima. Gubi se dimenzija stvaranja i žrtvovanja.

Posedujemo druge dok se ne nasitimo, nakon toga ili drugi poseduju nas ili mi postajemo smireni.

Osmeh je ono što ne dopušta da drugog izgubimo u sopstvenoj osudi.

Druge ne ostavljaju na miru samo oni koji sami boluju od sitničarenja i posesivnosti.

Bolje je malo poludeti a ne izgubiti dobro, negoli mnogo trpeti a zadobiti zlo.

Ko je sposoban da se otvori jednom čoveku, blizu je Carstva nebeskog.

Ako te ne odobrovolji Hristova Liturgija, onda ništa neće. Ne može punoća života rasti van izvora Života, baš kao što ni hladovinu ne može neko tražiti mimo objekta koji je stvara na suncu.

Smisao se gubi pred  oličenjem mnogih reči.

Ništa gore od čoveka koji je nekada bio anđeo pa odjednom postao đavo. Njega ne može ništa smiriti budući da je jednom osetio zasićenje u silama dobra pa otpao po sopstvenoj volji. Takav nema razumevanja ni za koga, a strpljenja ni za šta. Ništa ga ne mori a on sam sebe bije misleći da se u tom sado-mazohizmu krije tajna radosti i tajna spokojstva.

Dok ti ne poseješ u sebi zlo seme, ono ne može pustiti korenje mimo tvoje slobode ni protiv tebe, ni protiv drugog. Lako se odričemo onih koje smo nekada voleli kada to seme dođe do izražaja samo jednom, makar i nehotice. Toliko je jaka njena razarajuća sila.

[Никола Ђоловић]

једино да овај пост претворим у комичну рубрику, онда би се ваљда неко огласио...

Ајд можете ви то...

када могу мала деца на https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,4484.0.html  можете и ви....

[SveCovek]

Prvo vera u Boga, pa onda sve ostalo...

Volite druge, da bi ste naucili voleti sebe...

Volim, dakle postojim....

[Тавита]

Никада ниси сам, са тобом је онај кога дозиваш.

Не мисли да пуно знаш, погледај шта радиш.

Лако је имати, тешко је задржати.

Тежак је јарам док гледаш иза, на друге, а пут свој не видиш.

[Тавита]

Закаснио је онај који није живјео.

Не мисли да са дна нема излаза. И прољеће се роди из зиме.

Ко се боји, тај је здрав. Неустрашиви су давно себи приписали власт.

[Тавита]

Буди , ал увијек буди 

Не тражи дјелу оправдања, оправдањем га поново будиш и наново чиниш.

Потражи Бога у себи. Колико год пута да си Га се одрекао. Није те напустио.

Ходај, одмараћеш кад стигнеш  :smiley:

[SveCovek]

Ne postoji razgovor u cetiri oka, zato sto je peto uveku prisutno...

Izrazi kao sto su "sam sam", "samoca", "usamljenost" su uvek lazi, zato sto je sa tobom uvek On...

"Makar i ledjima bili okrenuti Suncu, ono ce vam sijati, bezboznici makar i ledjima bili okrenuti Bogu sa kicmom ispunjenom bezboznistvom, On ce vas voditi"

[Никола Ђоловић]

хвала на учешћу у теми драги моји, надајмо се да ће се након ових ваших дивних валова пробудити нови мисаони вирови и других форумаша...

[SveCovek]

Postoji samo jedan put, a to je put ljubavi, postoji samo jedna istina, a to je istina ljubavi, postoji samo jedan zivot, a to je zivot ljubavi... postoji samo jedna ljubav i ime joj je Hristos.

Smrt se ne pobedjuje kopljem i bukom vec cvecem i molitvom.

[Никола Ђоловић]

Postoji samo jedan put, a to je put ljubavi, postoji samo jedna istina, a to je istina ljubavi, postoji samo jedan zivot, a to je zivot ljubavi... postoji samo jedna ljubav i ime joj je Hristos.

Smrt se ne pobedjuje kopljem i bukom vec cvecem i molitvom.

[SveCovek]

hvala brate smile, mnogo mi znaci crvenilo , ali dalje ne mogu da verujem( .org) da se niko ne prikljucuje... ne racunajuci Tavitu( za njenu kreativnost ne postoje reci...                       

samo  bleh 4chsmu1

                                                                                         

[Тавита]

Te male svari, koje se sa ljubavlju sagradise ispletose vasionu!

[Пајко]

The blood is not your ink. The ink iz your blood. (valjda se ovako pise krv??!)

[Тавита]

Sama po sebi tuga je nesreca.... imati dvije tuge... obraz je nesrecnog covjeka..