Икона, прозор уперен ка вечности

[Никола Поповић]

Нешто данас претражујем иконе савремених светитеља (под овим савременим подразумевам светитељи нашег доба) и некако сам се зауставио на овој икони, светог Нектарија Егинског. 

 

На свој сопствени начин - жива је. Осећа се јасно особа и светац у исто време. Очи гледају право. Фацијална експресија (пардон на страном изразу) изражава јасан карактер овог свеца. Готово имам осећај да га познајем. Морам да признам да више волим ова, помало реалистична, решења у иконографији. 

 

 

Икона је преузета са: https://www.facebook.com/pages/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%9D%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8/588937131135791?fref=photo

[Никола Поповић]

Ко год је у Београду, или наврати повремено, требало би да дође некад у храм светог Александра Невског. Ако будете имали прилике да се тамо нађете, приђите мало ближе олтару и осмотрите иконе (сликане на платну) које се на њему налазе. Обратите пажњу на десну певницу и иконе које се налазе у склопу иконостаса, то су наша два цара. Погледајте им очи, тај продоран поглед које ове иконе имају. Несвакидашње је. 

 

Или, по мени, најрадоснија икона, мозаик која се налази на улазу у Саборни храм у Београду, је пресвета Богородица са малим Исусом Господом на којој шире руке и дочекују своја чеда при уласку у храм. Застаните некад и погледајте је, налази се изнад улазних врата, и погледајте лице пресветој Мајци - Она се смеши, попут мајке која радосно дочекује своју децу. Погледајте је на овом линку.

 

 

А онда осмотримо пажљиво икону Свете Тројице Андреја Рубљова... Па то је једноставно нешто несвакидашње, тајанствено и надасве радосно - три Анђела један наспрам другог и сви се благо осмехују... И ја тако схватим још по ко зна који пут колико волим своју веру - православље и колико сам захвалан Светој Тројици што сам баш ту да могу да Их величам и славим. 

 

                                                

 

Икона преузета са линка