Neosuđivanje ili pasivno odobravanje zla?

[Guest]

Ušao sam u raspravu sa Gromom u temi o pakosti i zlu i nikako ne mogu da se složim sa njegovim stavom. Da tema ne bi skrenula u drugom pravcu, odlučio sam da pokrenem novu.

Za početak, zamolio bih vas da pročitate ovaj citat:

 

Верујен да човек најбоље служи Господу кад гаји нежна осећања радости попут љубави. милосрђа, а да гневи господа кад има лоша осећања шопут гнева, мржње, љутње итд. А ова лоша осећања су последица суда којим судимо о ближњима. Будући да сам приметио да тв програми обилију садржајима који нас наводе да судимо другима, као рецимо политичарима, Ја сам престао да гледам тв и то је у многоме унапредило мој доживљај живота који сада обилује овим нежним осећањима која радују Господа. Тако да служећи Господу и гајећи нежна осећања и ми сами имамо корист јер је наш живот испуњен радошћу.

Квалитет нашег живота зависи од тога чему ми посвећујемо пажњу, па ако посвећујемо пажњу стварима које ће донети радост у наш живот ми дирекно утичемо ка квалитет доживљаја живота, исто тако ако посветимо пажњу стварима која ће лоше утицати на наше мишљење и доносе немир ми реметимо и квалитет нашег живота. Од нас зависи хоћемо ли бити срећни јер у оној мери у којој водимо рачуна чему посвећујемо пажњу зависи и колико ћемо радости унети у наш живот. Тај Милан Беко је део свих нас јер нема мећу нама оних који се не труде да бар мало закину државу, неко не плаћа градски, неко избегава порез, неко ради на црно, неко ово, неко оно, главно Милан је огледало свих нас. Кад му судимо, судимо себи јер гнев који осећамо је последица суда. А кад смо гневни онда нисмо срећни, сами себе осуђујемо да не будемо срећни.

 

Iako sam ateista, trudim se da ne osuđujem druge. Uspeva mi samo za one koje mogu da razumem i za one koji svojim strastima ugrožavaju samo sebe i eventualno još nekoga oko sebe.

Ja nikada neću osuditi prostitutku ili nekoga ko se odaje bludu, neću osuditi pušača ili pijanicu, niti bilo koga dok god ne počne da ugrožava druge.

 

Sa druge strane, smatram da je veće zlo ćutati i uživati u blaženom neznanju dok neko uporno i konstantno čini zlo drugima. Konkretno, Milan Beko je ojadio državu za višemilionske iznose, ostavio ko zna koliko radnika na ulici i to je samo vrh ledenog brega.

Na vlasti imamo alave političare koji čak otvoreno govore o "kraduckanju", koji ekonomski (i na razne druge načine) ubijaju sopstvenu državu, sopstveni narod, koji uništavaju svaki pokušaj da pojedinac nešto pokrene i uradi (WTF Jeans, "Imamo plan" od Filipa Vukše...).

Posle razglabamo o beloj kugi i pitamo se zašto nas je sve manje, a ne vidimo da je u ovakvoj zemlji opstanak sve manje izvestan. Isto i za odliv mozgova.

 

Sve zahvaljujući tome što neko "kraducka", što neko preko nenaplativih kredita uzme višemilionski iznos koji posle država mora da nadoknadi raznim merama štednje i skidanjem plata, penzija i abnormalnim porezima, što neko ostavi hiljade radnika (do skora uspešnog preduzeća) na ulici i na socijali.

Da li treba biti pasivan posmatrač, blaženo nesvestan stvarnosti i "služiti Bogu nežnim mislima" dok alavi uništavaju sve iz čega mogu da isisaju materijalu korist i da li neosuđivanje treba da služi kao izgovor da se ništa ne uradi?

 

Zašto Boga gnevi kada neko osuđuje lopova, a ne gnevi ga to što taj lopov nekome uzima poslednji komad hleba?