kojoj se “licnosti“ pripisuje Vidovdan,i zasto ga Crkva slavi?

[kordun]

Svi Sloveni slave svetog Vida/sváteho Vita

Svi, od Rusa pa do Bugara. Kod Čeha je on patron Zemalja Čeških zajedno sa

sv. Vaclavom i Vojtjehom i posvećena im je Katedrala u Pragu koja se punim

nazivom zove Katedrala sv. Vita/Vida, Vaclava i Vojtjeha. De opustite se malo,

svetitelji nisu olimpijada a ni takmičenje pa ko sv. Vida sad slavi više ili manje,

A Česi ga slave maximalno koliko to može jer je glavnim patronom zemlje Češke,

i mošti svetog Vida/Vitusa se nalaze u praškoj Katedrali svetog Vita ili Svetovitskoj

Katedrali, glavni hram kod Srba je hram sv. Save a kod Čeha hram sv. Vida, kapiraš?

I još dodješ pa postaviš takvo pitanje: slavi li ko još svetog Vida osim Srba, omg?

http://www.herme.net/node/86

 

Je patronem Čech, Prahy, Saska, chorvatské Rijeky a italského města Forio v Kampánii. Je podle něj pojmenováno množství míst v Rakousku a Bavorsku. Sv. Vít je velmi ctěn také v Srbsku (Vidovdan).

http://cs.wikipedia.org/wiki/Svat%C3%BD_V%C3%ADt

ja sam se ranije interesovao za tu temu i saznao sam da nije bas kao svetac zastupljen u hriscanskim crkvama danas, od tud mi to pitanje, ja sam znao da ga slave srbi i bugari 

[Православни Србин]

ne moze se povezati ama nikako nego lingvisticki, ali taj argument je jako slab u odnosu na druge argumente, sveti vid je rani hriscanski svetac kog je slavila cijela hriscanska crkva i nema veze sa slavenskim svetovidom, ovdje govorimo o realnoj osobi koja je svetac i koja se obiljezava tog i tog datuma cjelo vreme tako je bilo i kod slavena i kod neslavena, danas crkva daje prioritet nekim valjda znacajnijim svetcima pa je sveti vid slabo zastupljen vec sam rekao zasto je bitan kod srba i bugara zbog kosovskog boja, a ova tvrdnja milosavljevica da su se turci domigoljili na kosovo polje jer su dogovorili termin tako sa knezom lazarom je u najmanju ruku smjesno, mogao je biti bilo koji svettac iz kalendara

Тачно тако. Иначе, заступници теорије о ,,паганским" коренима Видовдана, као доказ наводе тврдњу да је чињеница да је Видовдан један од највећих празнике код Срба, јер кажу ,,то је зато што Видовдан има дубоке корене у српском народу".

 

Међутим, мислим да је јасно да је Видовдан тако велики празник код Срба због Косовског боја, а не због некакве везе са старим паганским божанством Световидом.

[Zayron]

Mošti svetitelja u Svetovitskoj Katedrali u Pragu

 

 

Mošti sv. Luke apostola - sačuvana lubanja sv. Luke apostola

 

 

Mošti sv. Luke apostola - sačuvana lubanja sv. Luke apostola

 

 

Mošti svetog Vita:/Vida

 

 

Mošti svetog Vaclava

 

 

Ruski pravoslavni sveštenik se klanja moštima sv. Vaclava u praškoj katedrali

Orthodox priest Igor Efremushkin prays in front of the tomb of St Wenceslas in the St Wenceslas' Chapel of St Vitus' Cathedral in Prague Castle. Prince Wenceslas, the grandson of St Ludmila and the patron saint of the Czech Republic, was also canonized by the Russian Orthodox Church as St Vyacheslav of the Czech Lands.

 

 

Mošti sv. Vojtjeha Slavnikovca (sv. Adalberta Praškog, latinski naziv za sv. Vojtjeha)

 

 

Grob sv. Vojtjeha u praškoj katedrali

[Zayron]

Pa recimo vidovdan je jedn od bogova rata i sudbine...... e sad ti razmisli zasto se bas na vidovdan islo u boj na kosovo....

 

Ne postoji nikakav bog Vidovdan, Vidovdan je naziv crkvenog praznika sv. Vida/Vitusa isto kao i Jovandan na dan sv. Jovana, Martindan na sv. Martina, Lukindan na sv. Luku i sl. Naziv slovenskog boga je Svantevit ili Svantovit, Svetovid, Suvid, Świętowit, Sutvid, Vidvar, Vid, Bela zavisno od izgovora i naroda tj. jezika.

[Zayron]

Pokažem vam nekoliko najpoznatijih hramove u Pragu i Katedralu sv. Vita sa zvonima

Muzika na videu je crkveni hor iz istoimene crkve sv. Vita/Vida ali u Češkom Krumlovu.

 

(Plenum) (Whole Peal) The Bells of St. Vitus Cathedral at Prague, Czech Republic.

Измењено Новембар 17, 2014 од verum est in beer
Усредсреди се на тему, без спамовања.

[Zayron]

Тачно тако. Иначе, заступници теорије о ,,паганским" коренима Видовдана, као доказ наводе тврдњу да је чињеница да је Видовдан један од највећих празнике код Срба, јер кажу ,,то је зато што Видовдан има дубоке корене у српском народу".

 

Међутим, мислим да је јасно да је Видовдан тако велики празник код Срба због Косовског боја, а не због некакве везе са старим паганским божанством Световидом.

 

Nisu to nikakve teorije već činjenice. Svantovitov kult je bio vrlo raširen kod starih Slovena i hrišćanski misionari su nailazili na extremni otpor kod svih Slovena bez razlike pri uklanjanju tog kulta iz naroda. Većina hramova sv. Vita/Vida i dan danas  stoji ustvari na nekadašnjim, pradavnim Svantovitovim svetilištima za što postoje i arheološki nalazi, svjedočanstva iz kronika itd. Gdje uvidite stari hram sv. Vita tu je redovito bio nekad prije žrtvenik Svantevitu, samo u iznimnim slučajevima to ne važi.  već sam o tom jednom naširoko tu pisao, ne mogu sad po sto puta pisat to ponova, ako nadjem pokažem vam. Nema Vidovdan duboke korijene u srpskom narodu već slavljenje Svantevita. Misionari koji su pokrštavali Slovene su imali problem sa Svantevitom a nikakvog još ni Kosova ni bitke na Kosovu nije bilo. Poslije je prosto Svantevit bio tom inkulturacijom promjenjen u Svetog Vida a bitka na Kosovom polju je samo još dodatno potencirala sve što se istorijski već prije nagrudvalo na to kao snijeg oko grudve koja leti niz nizbrdicu a ta biva sve veća. Pravite logičke greške u tumačenju istorije jer neke stvari zaobilazite a neko skoro bi se reklo antedatirate ili postdatirate, premećete ono što je bilo prvo na kraj a ono što je došlo tek poslije i na kraju na početak. Takvim načinom se istorija interpretovat neda. Ćitajte malo i uvažujte više logički.

[Ћириличар]

Тачно тако. Иначе, заступници теорије о ,,паганским" коренима Видовдана, као доказ наводе тврдњу да је чињеница да је Видовдан један од највећих празнике код Срба, јер кажу ,,то је зато што Видовдан има дубоке корене у српском народу".

 

Међутим, мислим да је јасно да је Видовдан тако велики празник код Срба због Косовског боја, а не због некакве везе са старим паганским божанством Световидом.

О томе може само да се нагађа, јер не постоји ниједан дефинитиван доказ за једну или другу тврдњу ( тврдње да јесте и да није ). Световид и Видовдан имају повезана имена, али да ли је Видовдан само христијанизовани дан Световида се не зна засигурно. Но, у праву си, Видовдан је важан Србима због Косовске битке.

[Zayron]

О томе може само да се нагађа, јер не постоји ниједан дефинитиван доказ за једну или другу тврдњу ( тврдње да јесте и да није ). Световид и Видовдан имају повезана имена, али да ли је Видовдан само христијанизовани дан Световида се не зна засигурно. Но, у праву си, Видовдан је важан Србима због Косовске битке.

 

Ćirilićaru, stvarno te vrlo uvažavam zbog tvojih zaista uvijek vrlo odmjerenih i naučno duboko fundiranih stavova, kod tebe i još nekoliko slično založenih ljudi sa foruma nikada nisam pročitao nikada nikakvu pseudonaučnu tvrdnju ili nešto što nema veze s naukom. U pravu si, teško je danas tvrditi ovo ili ono s punom sigurnošću, to ne tvrdi niko ali dokazi koje imamo ravnaju se skoro toj punoj sigurnosti samo vi dole na jugu Evropa, pa čak i profesionalni istoričari vrlo malo znate valjda najviše zbog jezičke barijere valjda i lošoj pristupačnosti dokumentacije, radova itd. Na primjer kad sam tek došao  ovdje na forum u jednom svom postu sam samo usput spomenuo liturgijske plesove stare Crkve koji su na zapadu ostali sačuvani sve do 12/13 vijeka u masoivnijem obliku, no poslije bili poukidani takodjer crkvenim vlastima a ostali u obliku reliktnih običaja i dan danas na nekoliko mjesta na zapadu a praktikovali su se u ranom hrišćanstvu i u Vizantiji, ustvari odtamo su i došli na zapad. pa ste gledali u mene ko u Deretića a potom sam vam pokazao i čitav niz videa na temi Ples kojií to dokazuuju sa tih reliktno sačuvanih slavlja. Dakle, šta nije bilo na You Tube to ne postoji, zapišem si to kao novo pravilo u istoriogreafiji!

Evo vam sad video o najstarijem slavlju u svijetu i uopšte ever u Everopi, kod Slovena itd. koje se zove "barchan", ime tog slavlja je tatarskog porijekla ali s Tatarima ima zajedničko samo ime, no, suština slavlja je ta da je to ustvari najstarija i jedina sačuvana proslava Svantevita, procesija u svijetu koja se u istorijskom kontinuitetu odvija od vremena kako su Sloveni došli u Bohemiju, dakle nikakva neopaganska rekonstrokcija to nije a od 12/13 vijeka ta proslava ima hrišćanski smisao jer sve do 12 vijeka je bila praktikovana kao PAGANSKA. Inače Svantevit ne označava individualnog boga nego nekakav rekli bismo ispostas nekog od slovenskih bogova ili čak njihov multiipostas Svaroga, Peruna i Velesa a to je bio jednim od paganskih načina označivanja vrhovnog boga, praboga ili projavom, emanacijom nekakve božanske vrhnosti ili apsolutnosti. A praktikovao se na Rujanu u Arkoni, tamo su benediktinski monasi iz opatije Corvey uspješno potisli taj Svantevitev kult kultom svetog Vida a sveti Vaclav je posredstvom istih monaha iz Corvey isposlovao da u Prag budu poslane mošti svetog Vitusa kako ba na sličan način shodom imena prekrio i preprogramirao takva slavlja sa poganskih na hrišćanska. Dakle dokaza je više nego dosta samo vi za njih ne znate a nije ni čudo jer ih ne znaju ni istoričari. To mjesto se zove Jemnica u kojem se održava taj festival ili slavlje, a tamoi, kako bi inače i drugačije bilo, opet naravno crkva posvećena svetom Vidu ili Vitusu a stoji tračno na Svantevitevitovoim žrtveniku i održava se tačno nedelju dana poslije blagdana sv. Vita/Vida u junu, dakle još prema tom paganskom harmonogramu ili kalendaru a ne prema crkvenom.

 

Svantovít (Svantovit; v pramenech Suantovitus u Saxona,[1] Zuantevith u Helmolda,[2] Svantaviz v Sáze o Knýtlinzích,[3]) byl slovanským bohem ctěným polabskými Slovany, především na Rujáně kmenem Ránů. Díky politickému vlivu Rujány byl často ctěn okolními kmeny jako nejvyšší z bohů (deus deorum), dary mu přinášely kmeny od Vagrie po Pomořansko, dokonce i dánský král Sven III., ač byl křesťan, mu obětoval skvostnou číši.[4] Jméno lze vykládat pravděpodobně jako kompozitum ze slov svętъ (mocný, silný) a koncovky –vit (pán, vládce, vítěz, bojovník), tedy přibližně mocný pán. To naznačuje, že původně nešlo o jméno boha, ale o přízvisko. Mohlo se tedy jednat o hypostazi či polabsko-slovanskou variantu Svaroga, Peruna či jiného boha.[5] Později byl také uměle ztotožňován s křesťanským sv. Vítem.[6]

 

To "uměle" zýnači nakalemljen na sv. Vida, umjetno zato što Svantevit i Sveti Vid nikakvih zajedničkih ni dodirnih tačaka nemaju samo se kultom svetog Vida tj. njegovom temporizacijom i shodom imena htjela prekrit i potisnut Svantevitska slavlja koja se se dogadjala u istu tu dobu u junu.

 

Znate li kad je ustvari tačno Svantevitski kult na Rujani bio definitivno iskorijenjen i potisnut? Vrlo, vrlo kasno, tek 1168 godine tj. uu 12. vijeku

 

Rujánské hradiště Arkona se Svantovítovým chrámem byly vyvráceny roku 1168 dánským králem Valdemarem I., který dobyl celou Rujánu.

 

Śto znači da se naravno sasvim normalno još nalazio još dosta živo prisutan kod svih Slovena vrlo čilo se praktikovao i u 13. vijeku a ta proslava u toj Jemnici dokazano datira iz 13. vijeka a naravno da je starija, stara koliko i Sloveni sami samo je u 13. vijeku preodjena u hrišćanske simbole i iz te dobe postoji istorijski dokaz o tome, dakle inkulturisana. A da je bilo teško iskorijenititi i potisnuti taj kult, bilo jer Sventovit je imao značaj ipostasi ostalih ili čak svih bogova zajedno istovremeno, dakle bio smatran vrhovnom spisitualnom moći kod Slovena pa se nije ni čudit onda tom njihovom tako veliko otporu.

 

Ovdeje imate nešto o tome slavlju u Jemnicama:

http://avalon.wz.cz/Tajemno,energie/Svantovit.htm

 

Main historical parade at Barchan festival in Jemnice 2009

[Zayron]

Dakle dokaza je više nego dosta samo vi za njih ne znate a nije ni čudo jer ih ne znaju ni istoričari.

 

Tim sam mislio naši istoričari iz exJugoslavije, češki naravno da to znaju jer je to dijelom nacionalne češke istorije, taj "barchan" u Jemnicama, Sventovitov žrtvenik na Hradčanima, mohile (mogile) starih Slovena na Moravi i sl. stvari. .

[Zayron]

Main historical parade at Barchan festival in Jemnice 2009

 

Samo još komentar k videu o tom "barchanu" u Jemnicama. radi se ustvari o žrtvenoj procesiji, tamo jedna djevojka nosi posudu sa žrtvenim darovima, druga sa cvijećem koje se potom žrtvovalo na Svantevitovom žrtveniku i to je naravno ostalo tako sve do danas i u toj procesiji. Opet ponavljam, ne radi se o nikakvoj neopaganskoj rekonstrukciji, ta procesije se odvija u neprekinutom kontinuitetu od doslaska Slovena tj. Čeha na te prostore u Bohemiju tj. centralnu, srednju Evropu. Vi imate badnjak a Česi imaju taj "barchan" reliktno sačuvan iz tih predhrišćanskih vremena, svaki narod je sačuvao nešto svoje posebno, neki svoj autohtoni običaj a neke stvari su sačuvane kod svih isto ili bar sličnim načinom.

[Zayron]

kompozitum ze slov svętъ (mocný, silný) a koncovky –vit (pán, vládce, vítěz, bojovník), tedy přibližně mocný pán.

 

O nazivu Svantevit

 

Dakle kao što gore piše, to je složenica od  svet i od vit dakle po staroslovenskom izgovoru Sventovit ili Svantevit, zavisno od izgovora oji je mogao biti različit.

 

Svet kod starih Slovena je značio moćan, silan (naravno da to nije imalo nikakav današnji hrišěćanski smisao sveti ili svjati, svati, takav pagani nisu ni imali a ni poznavali). Ali su stim pojmom bili označavani bogovi, božice, boštva i takvi slični spiritualni likovi iz slovenskog mnogobožačkog Panteona. Poslije je taj naziv bio preuzet hrišćanstvom, kao i mnogo drugih sličnih, prvi slovenski hrišćani dakle hrišćani Sloveni, Moravani nisu sad izmišljali nekakav poseban slovenski hrišćanski jezik za sebe kojim bi onda govorili, naravno. već su preuzeli te riječi, pojmove i nazive koje su tu u narodnom jeziku već postojali ali tako što im je hrišćanstvo dalo novi sadržaj i smisao.

 

Vit znači gospodar, vladar, vitez, ratnik. Čak je u našoj riječi vitez (pobjednik) ostala sačuvana ta korijenska veza, tek poslije su se počeli tom rječju označavati samo srednjovjekovni ratnici, vitezovi dakle to značenje se zredukovalo samo na njih. U starogermanskom vit takodjer znači vladar, gospodar.

 

Dakle taj naziv Svantevit/Sventovit bi se mogao protumačiti kao Nepobjedivi (Moćni/Silni) Gospod (Vladar/Gospodar).

 

A sveti Vitus ili poslovenšeno sveti Vid se tada izgovaralo kao svent Vitus. Dakle Svantevit ili Sventovit vs. sventi Vit/Vid, tu bi bilaglavna nakana, štovanje sv. Vitusa ponuditi Slkovenima kao alternativu za štovanje Svantevita a pri tom sačuvati barem sličan naziv jer su stari Sloveni bili vrlo praznovjerni, ustvari glavnimn sadržajem svakog paganstva i jeste praznovjerje. A tako su vjerovali u moć imena samo po sebi, dakle morala je biti sačuvana barem izvana ta ljuska, taj okvir kako se oni ne bi svaki put bunili i pravili nerede jer su se bojali da ako se šta ukine i promjeni na tim Svantevitskim procesijama pogleda ih Svantevit svojim urokljivima očima a oni istog momenta svi zaginu strašnom i vrlo bolestivom smrću i nastane smak svijeta jer se ukinula Svantevitska procesija i više se ne žrtvuje na oltar Svantevitu. Zato je sv. vaclav iz istih razloga zaveo taj kult u Ćeškoj iz kojih su to uradili i ti benewdiktinski monasi iz opatije Corvey tada na rujani pri Svantevitovom svetilištu u Arkoni koje je ustvari bilo glavno, centralno Svantevitsko kultno mjesto kod Slovena uopšte i zamjenili ga kultom sv. Vitusa i istovremeno takodjer poslali mošti sv. Vitusa u Prag na zamolbu svetog kneza Vaclava kako bi i on istim tim načinom iskorijenio taj kult kod Čeha.

[Zayron]

Sveti Vid, mučenik

 

 

Zaštitnik nadbiskupije, katedrale i grada Rijeke je sv. Vid mč., a slavi se 15. lipnja.

U hrvatskom i u svim južnoslavenskim jezicima zove se Vid, latinski je Vitus, njemački Veit, češki Vit, poljski Wit, talijanski Vito ili Guido, francuski Guy. Slavimo ga 15. lipnja.

Rodio se kako se drži u mjestu Mazzara del Vallo na Siciliji, a kao progonjeni kršćanin bio je mučen, vjerojatno godine 304./305. pod carem Dioklecijanom.

 

Kult mu se počeo širiti oko godine 600. kad je o njegovom životu i mučeništvu bila sastavljena prva legenda i kada je njemu u čast bila sagrađena prva crkva u Rimu.

 

Godine 756. njegove su relikvije bile prenesene u St. Denis kod Pariza, a godine 836., dio tih relikvija bio je preseljen u opatiju Corvey.

 

Novi zamah njegova kulta širi se iz grada Praga u Češkoj, jer je car Henrik poklonio kosti jedne ruke sv. Vida českomu knezu svetom Većeslavu, godine 925., pa se ta slavna ruka uz druge relikvije sv. Vida čuva kao nacionalna svetinja u katedrali sv. Vida u Pragu. Kult sv. Vida zahvatio je snažno slavenske zemlje, gdje je - čini se - zbog sličnosti imena nadomjestio stari slavenski poganski kult Svantovida, pa su stoga crkve sv. Vida u pravilu sagrađene na uzvisinama, odakle sv. Vid, kao nekada i Svantovid, "sve vidi". Samo su u Hrvatskoj nabrojene 123 crkve, posvećene sv. Vidu. Sv. Vid postao je i zaštitnikom Rijeke pa mu se crkva nalazi gotovo na najvišoj točki grada, a srednjevjekovna Rijeka zvala se po njemu hrvatski "Rika svetoga Vida", latinski "Terra Fluminis sancti Viti" i njemački "Sankt Veit am Pflaumb". Stara srednjovjekovna legenda pripovijeda da je sv. Vid bio bačen pred gladne lavove i medvjede, ali ga oni nisu htjeli rastrgati. Bačen je u kotao vrele smole i rastopljena olova, ostao je netaknut. Konačno su ga usmrtili tako da su ga krvnici rastrgali na spravama za mučenje. Mladenački lik sv. Vida u kotlu najučestaliji je njegov ikonografski motiv. On je postao i sadržajem najstarijeg riječkog gradskog grba.

 

U našim krajevima sv. Vid bio je zaštitnik očiju, čovječjeg vida, a to je bilo moguće samo kod govornika južnoslavenskih jezika, gdje sveti Vid "vidi", gdje njegovo ime glasi Vid, a ne Vit, Veit, Vito, Guido ili Guy.

 

Na žalost danas vam više ne možemo pokazati najstariji poznati lik sv. Vida u gradu Rijeci. Bio je to crtež, iscrtan na onom starom riječkom zvonu iz XVI. stoljeća, koje bi se oglasilo svaki put kad je trebalo skupiti riječke gradske vijećnike na sjednicu. U II. svjetskom ratu zvono je bilo skriveno na groblju na Kozali, no tamo su ga riječki lopovi nanjušili, ukrali i pretopili u brodsku elisu.

 

Ali ako riječkog sv. Vida želite upoznati u njegovom najstarijem liku srećom do danas još sačuvana, pođite na trg pred crkvom sv. Jeronima. Evo ga tamo, uklesana godine 1509., na kamenom stupu za zastavu! Tamo je on fin i otmjen mladi gospodin. Jasno je da u ono vrijeme ne može biti drugo nego plemić i vitez koji nosi mučeničku palmu u jednoj, a svoj grad Rijeku u drugoj ruci.

 

Njega ne častimo samoga, nego u društvu sa sv. Modestom i svetom Krescenijom. A zašto? Dječaku Vidu, sinu imućnih poganskih roditelja, Modest je bio pedagog, kućni učitelj, a Modestova žena Krescenija bila mu je dojilja. Oboje su utjecali na mladog Vida da postane gorljivim kršćaninom.

 

Izvor:

https://www.facebook.com/notes/kraljica-mira/sveti-vid-mu%C4%8Denik/10151534173423422

[Zayron]

Svantevit bi danas ako bismo to htjeli prevesto na moderni srpski jezik i moderne predstave današnjih ljudi najbliže odgovarao nazivu Svevišnji jer je označavao ne toliko tog praboga koliko preboga (nadboga), sveboga, svevidećeg, svemoćnog i sveprisutnog dakle je to jedna vrlo zanimljiva pojava abstrahovanja do transcedentnog opšteg ili filozofskog pojma Boga dosta bliskog onom objavljenom nama hrišćanima a prije nas i Jevrejima. Žrtvenici tom bogu Svantevitu su se nalazili uvijek na najviše položenim mjestima u okolnoj krajini, uzvišenjima, brdima, odakle je on mogao sve vidjeti šta se dešava "na zemlji" medju ljudima i svako se od Slovena, vjernika tog kulta oisjećao dakle cijeli život u svakom trenutku praćen pogledom tog boštva Svantevita i zato ga je tako bilo teško ukloniti i zamjeniti nekim hrišćanskim kultom jer su oni vjerovali da će za to biti kažnjeni nekom strašnom kaznom jer se ne može ništa ukriti pred pogledom takvog svevidećeg i svuda prisutnog boštva.

[Zayron]

Stari Sloveni su pred Svantevitom osjećali mješavinu beskonačno velikog respekta i strahopoštovanja. Slovenski žreci, paganski sveštenici koji su služili i održavali Svantevitov kult na Rujani pri njegovom glavnom hramu u Arkoni su sa tolikim strahopoštovanjem ulazili u njegov hram i prilazili njegovom žrtveniku da pri tom uopšte po dobu tog boravka pred njegovim oltrarom nisu ni disali kako svojim smrtnim dahom ne bi onečistili Svantevitovu svetinju i svetilište, kad im je nestalo vazduha trčali su van iz hrama, dopunit ga i napunit njim pluća i tako nastavljali provodit te obrede, dakle kao ronioci, tragači za školjkama bisernicama ili tako nešto slično. Iz toga je jasno vidjet što su bili tako veliki problemi s uklanjanjem tog kulta iz naroda. Dakle Svantevit je takva neka sumarizacija svesvetosti, sakralnosti otprilike, sumarni projav ili rezime, velika rekapitulacija svega toga što su oni smatrali sakralnim, posvetnim ili posvećenim, osveštanim.

[Zayron]

Dakle taj naziv Svantevit/Sventovit bi se mogao protumačiti kao Nepobjedivi (Moćni/Silni) Gospod (Vladar/Gospodar).

 

Malo poredjenje:

https://www.pouke.org/forum/topic/35819-treba-li-crkva-tolerisati-razne-narodne-obicaje-iz-paganskog-perioda/?p=1192976

 

 

Cico, on 17 Oct 2014 - 17:40, каже:

Ja se iskreno izvinjavam sto upadam ovako,s ovim pitanjem koje nema veze sa ovom temom,ali me jako zanima,koja je etimologija i znacenje reci “Izrael“ ? Od kojih tacno reci je sastavljeno to ime? Znam kako je Jakov dobio to ime,ali ne znam sta tacno znaci i kako je,tj. spajanjem kojih reci,je nastala rec “Izrael“ ? Zanima me bas...

 

(ישראל, Jisra'el, Bog ratuje, onaj koji se hrve) - znači Bog ratuje, bojuje - Jisra - (po) hrvati se, hrvanje (wrestle, zapasit) - el skraćenica od Elohim (Arapski je to Allah) To je naziv kako za Izraelite kao narod, hebrejski Bnej Jisra'el (sinovi Izraela) tako i za one koji ispovijedaju izraelitsku vjeru. Označava još teritoriju tj. bliskoistočnu geografsku oblast i starovjeku i novovjeku državu Izrael.