Павле ( Павел ) Штурм

[Ненад Р.]

Од пруског водника до српског генерала

 

Сјајна војничка каријера генерала Павле Јуришића Штурма није крунисана и чином војводе, али је командујући Трећом армијом помогао да српска војска у првој ратној години потуче Аустроугаре, а 1915. године избегне опкољавање и повуче се преко Албаније.

Лужички Србин Паул Штурм, водник па потпоручник из француско-пруског рата (1870–1871), дошао је, са братом Еугеном, у Кнежевину Србију, почетком осамдедесетих година 19. века, да војна знања пренесе питомцима Артиљеријске школе (претеча српске Војне академије).

Србија је младог пруског официра (рођен је у Герлицу 1848. године) дочекла отвореног срца, а он је у њој нашао нову домовину. Године 1881. примио је православну веру и променио име у Павле Јуришић, а презиме Штурм задржао као надимак. За крсну славу изабрао је Светог Саву.

У првом српско-турском рату (1876–1877) учествовао је као добровољац, а у другом (1877–1878) већ је командовао пуком, да би у потоњим годинама добијао све значајнија командна задужења као један од најспособнијих српских официра.

Учествовао је и у бици на Сливници у српско-бугарском рату (1885). После тог рата је више пута премештан да би био пензионисан августа 1900. године. У службу је враћен годину дана касније.

Са некадашњим саборцима из Пруске, али и ратним противницима, срешће се поново у првим годинама двадесетог века – у новим улогама.

Јуришић ће постати пријатељ и ађутант краља Петра I Карађорђевића, против кога се борио у француско-пруском рату, у коме је будући српски краљ, под именом Петар Мркоњић, као добровољац носио француску униформу.

Пуковник Јуришић као ађутант краља Петра I у посети Царском селу 1910. године

Први светски рат Јуришић је дочекао на челу Треће армије српске војске, која је спречила продор аустроугарских трупа у Србију – чиме је генералу Степи Степановићу и његовој Другој армији омогућено да изврши распоређивање и однесе прву победу Антанте над Централним силама у Церској бици. Као командант Треће армије учествовао је у операцијама српске војске током јесени 1914. године, чија је последица била величанствена победа у Колубарској бици.

Наредне, 1915. године српски генерал ће се поново срести и са саборцем из француско-пруског рата и познаником из кадетских дана у војној академији у Вроцлаву – немачким фелдмаршалом Аугустом Макензеном. Овог пута као противником на бојном пољу.

Током здруженог напада на Краљевину Србију 1915. године у коме су учествовале Аустроугарска, Немачка и Бугарска, трупе под Јуришићевом командом пружале су одлучан отпор Једанаестој немачкој армији спречавајући њен продор ка Моравској долини и опкољавање српске војске.

Јуришић се потом и сам повукао пред немачким трупама и прошао албанску голготу, али је и дочекао да на крају рата Макензена види као ратног заробљеника у Футогу.

После пробијања Солунског фронта његова армија је учествовала у бици на Кајмакчалану, где је имала бројне жртве. После ове битке Штурм је смењен, а у октобру 1916. је послат да командује Добровољачким корпусом у Русији да би се почетком 1917. преко Јапана вратио у Солун.

Генерал Павле Јуришић Штурм и пуковник Живко Павловић 1917. године

Пред краја рата, у марту 1917. године, Штурм је постављен на нову дужност, постао је канцелар Краљевских ордена. По завршетку рата остао је у активној служби још три године. Пензионисан је 1921. године у 74. години живота. За собом је имао 56 година војничке службе и учешће у седам ратова.

Павле Јуришић је преминуо у Београду 14. јануара 1922. године и сахрањен је на Новом гробљу.

Међу историчарима има и мишљења да је Јуришић незаслужено остао без унапређења у чин војводе.

Име српског генерала овековечено је и у песми "Развило се равно поље прилепско" коју је у Првом балканском рату испевао Беган Цицварић посветивши је Шестом пуку Дринске дивизије и њеном команданту Павлу Јуришићу Штурму.

Извор текста :http://www.rts.rs/page/stories/ci/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8+%D1%80%D0%B0%D1%82/story/2213/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%83++%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83/1720247/%D0%9E%D0%B4+%D0%BF%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D0%B4%D0%BE+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B0.html

[Ненад Р.]

Извор слике :http://www.rts.rs/page/stories/ci/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8+%D1%80%D0%B0%D1%82/story/2213/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%83++%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83/1655093/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D1%83%D0%BE%D1%87%D0%B8+%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%B3+%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3+%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0.html

[Ненад Р.]

Српска душа генерала Штурма

Arčibald Rajs | 11. новембар 2014. 18:11 | Коментара: 

Висок, румен, врло војничког држања, он још има нешто од пруског официра у својој спољашњости, али његова душа је постала српска са свим жаром

 

Павле Јуришић Штурм

НАСТАВЦИ

1. Коцка је бачена, срца горе!
2. Херојска колона рањеника
3. Српска душа генерала Штурма

СРОДНЕ ТЕМЕ

•  
•  
•  
•  

ОДЕЉЕЊЕ за штампу било је смештено у две собе једне мале банке. Њим је управљао мој стари пријатељ, професор Слободан Јовановић, велика интелигенција и диван човек, који је, каткад могао бити љући од сирћета и то увек са осмехом. Њему је помагао професор Брана Петронијевић, филозоф и метафизичар, који нам је често држао, француском војном аташеу пуковнику Фурнијеу, руском војном аташеу пуковнику Артаманову, и мени предавања из стратегије, која су нас остављала збуњене и замишљене.

Банчина собица позади, претворена у „пресбиро“ Главног стана, била је последњи ваљевски салон где се причало и где су се налазили сви официри који су могли за неколико тренутака да се ослободе свога тешког посла.

На крају Карађорђеве улице била је једна умивена кућица. Ту је становао принц-регент Александар који, од почетка рата, није хтео да се одваја од своје војске која је била инкарнација земље. Страстан радиша, принц-регент је био у сталној вези са Генералштабом војске, чији је био врховни шеф. Често смо га видели, у пратњи само једног ађутанта, како прохуји у аутомобилу да посети војнике у првим редовима. Кад је имао слободног времена, посећивао је пешице ваљевске болнице или једноставно, али срдачно, примао код куће своје сараднике или пријатеље свога народа.

У Ваљеву сам се с њим упознао - и то познанство се преобратило у току рата у једно искрено и добро другарство.

На Крсту сам нашао генерала Павла Јуришића-Штурма, команданта треће армије. Пореклом Лужички Србин, он је био млад пруски потпоручник за време рата 1870. Кад је плануо турско-руски рат, Јуришић је напустио Прусе да понуди своје услуге Турцима. Али кад је стигао у Београд, речено му је: „Не можете проћи“. Младић који је снивао о слави, тражио је тада да га приме у српску војску која се спремала да се ухвати у крваво коло. Његова жеља је била услишена и Јуришић се тако истакао да је прошао целу војну хијерархију до највиших чинова.

ХИЉАДЕ ТИФУСАРАЕВО статистике болесника од тифуса у српској војсци: 

1. јануар 1915: 360 случајева пегавог тифуса, 871 трбушног, 6.604 повратног; 

1. фебруар 1915: 2.194 пегавца, 1.933 трбушног, 604 повратног; 

1. марта 1915: 5.361 пегавца, 1.661 трбушног, 8.045 повратног; 

1. априла 1915: 7.530 пегавца, 1.109 трбушног, 5.867 повратног; 

10. априла 1915: 6.317 пегавца, 979 трбушног, 3.918 повратног.

Млади потпоручник Штурм постао је угледни генерал Јуришић, ађутант Краља Петра, који се могао поносити громким победама у балканским ратовима. Висок, румен, врло војничког држања, он још има нешто од пруског официра у својој спољашњости, али његова душа је постала српска са свим жаром. Говорећи ми о аустроугарским зверствима и о немачким покољима у Белгији, рекао ми је: „Ја то не разумем. Кад би моји стари другови из 1870. знали шта раде њихови синови и унуци, они би се преврнули у гробу“. Он ме је позвао да присуствујем бици која бесни - позив који сам примио с одушевљењем.

Остало прочитајте овде : ИЗВОР:http://www.novosti.rs/%D0%B4%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98.524.html:519100-%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B0-%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D0%A8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BC%D0%B0