Bertolt Brecht ~ Bertold Breht

[Тавита]

Bertolt Breht je rođen u Augsburgu (Bavarska) 1898. u buržoaskoj porodici. Prve svoje tekstove je objavio 1914. godine za vreme studija filozofije i medicine. Godine 1918, na kraju Prvog svetskog rata, napisao je svoju prvu dramu Baal. Sledile su drame Bubnjevi u noći 1919. i U džungli gradova 1921. Sve tri su izražavale njegove anarhističke stavove.

Godine 1924. pridružio se Nemačkom teatru u Berlinu (Deutsches Theater) (tada pod upravom Maksa Rajnharta) i upoznao glumicu Helenu Vajgl. Pisao je političke drame. Veliki uspeh je postigao 1928. kada je napisao Operu za tri groša (muziku je komponovao Kurt Vajl), jedan od najvećih muzičkih uspeha u doba Vajmarske republike.

Oženio se sa Helenom Vajgl i postao marksista. Jačanje nacizma u Nemačkoj, gde su njegova dela zabranjena i spaljivana, naterala su ga da ode u egzil 1933. Prošao je Evropu (Danska, Finska, Rusija), pre nego što je stigao u SAD, u Kaliforniju. Zbog marksističkih ideja, napustio je SAD 1947. Tokom ovog perioda, napisao je dosta drama, uključujući Galilejev život, Majka hrabrost i njena deca, Zadrživi uspon Artura Uija, Kavkaski krug kredom i Mali organon za teatar gde je teorijski obrazložio svoje shvatanje teatra.

Definitivno se nastanio u Berlinu 1949, gde je bio upravnik Berliner ansambla. Predstave su ilustrovale njegove socijalističke ideje. Osnovao je marksistički pokret Epski teatar. Podržavao je diktatorski režim Valtera Ulbrihta i cinično poručio kritičarima: Ako narod loše misli, promenite narod!. Postao je omiljena ličnost režima u NDR i dodeljena mu je Lenjinova nagrada za mir 1955. Umro je od infarkta u Berlinu 14. avgusta 1956.

[Тавита]

Sećenje na Mariju A.

U senci šljive vreme stalo tiho,
Bio je plavi septembarski dan
I bledu, mirnu dragu ja sam njiho
U zagrljaju, kao tihi san
Na letnjem nebu ležao je meko
Nad nama oblak. Gledao sam nju.
Bio je beo i mnogo daleko
Taj oblak. Posle nije bio tu.

Dani su prošli, meseci protekli,
Niz reke plovi i dobro i zlo.
možda su ljudi šljive sve posekli,
A pitaš li, da l' beše ljubav to?
Ja ću ti reći: ne sećam se ničeg,
Pa ipak, znam šta misliš, znam to, da,
Al' stvarno više ne znam njeno lice,
Znam samo još: poljubio sam ga.

(Prevod Ivan Ivanji)

[Јелена Симић]

O Nemačka, bleda majko

O Nemačka, bleda majko,

kako uprljana sediš medju narodima,

među ukaljanima padaš u oči.

Najbedniji od tvojih sinova leži umlaćen.

Kad mu je glad bila velika,

drugi su tvoji sinovi digli ruku na njega.

To se raščulo.

U tvojoj kući urla laž,

a istina mora da ćuti. Je li tako?

Zašto te svuda hvale tlačitelji,

a potlačeni te okrivljuju?

Izrabljivani prstom ukazuju na tebe,

a izrabljivači hvale sistem

što je u tvojoj kući izmišljen.

A svi vide kako skrivaš skut svoje suknje,

krvav od krvi tvog najboljeg sina.

Kad slušaju govore što dopiru iz tvoje kuće

smeju se, ali ko te ugleda, maša se noža

kao da vidi haramiju.

O Nemačka, bleda majko,

ala su te udesili tvoji sinovi,

da među narodima sediš kao ruglo

ili kao užas.

Bertold Breht