Живот и акатист преподобног Аристоклија Старца Атонског и Московског

[Guest]

 

 

(слави се 6.септембра/24.августа,и у недељу пред 8.септембар/26.август)

 

Живот преподобног Аристоклија

      Старац Аристоклије  родио се  на Уралу у побожној земљорадничкој породици, вероватно 1838.г. и на крштењу добио је име Алексије.  Изгубио je оца у раном детињству. Када је имао  десет година после тешке болести одузеле су му се ноге. Алексијева мајка Матрона дуго се са сузама молила светом Николи за заштиту пред Богом за исцељење сина и тада је обећала да ће отићи у манастир ,тако да ако син дође до монашкога узраста да се она у свом животу неће са њим више виђати. И у дан празновања светога Николе 19/6 децембра било је чудесно исцељење  Алексеја. Кад је син напунио седаманаест година, Матрона је отишла у манастир а Алексије се по благослову мајке упутио  на Свету гору Атон. На монашком постригу добио је име Аристоклије,у част Кипарског свештеномученика Аристоклија Саламинског. Више од четврт века јеромонах Аристоклије се подвизавао у руском  манастиру светога Пантелејамона. Средином  1880.- тих година  је послат у  Москву у подворју Атонског Свето-Пантелејмоновог манастира  који се налази на Бољшој (Великој) Пољани. Десет година он је био старешина подворја и био је настојатељ капеле светог великомученика Пантелејмона. Људи су хитали ка добром пастиру, чијим молитвама  су се вршила чудесна исцељења болесних. Глас о прозрљивом старцу брзо се раширио по престоници. На стотине људи који су били  у невољама  и тражили  молитвену помоћ старца свакодневно су долазили у подворје атонског манастира. Многобројне  добровољне прилоге верних људи старац је давао људима којима је потребно: плаћао је школовање деце која немају породицу, руководио је животе многих људи. Благодарећи старању старца на Атонском подворју од 1888.г.почео је да излази часопис: „Душекорисни сабеседник“ који је говорио о животу руских монаха на светом полуострву, упознавао је са житијама атонских подвижника,са писмима старца својој духовној деци, мудрим мислима светих отаца. Благодрећи његовој просветитељској делатности руски манастири  на Атону почели су да се попуњавају новим молитвеницима за Руску земљу. Од добровољних  прилога Руса почеле су да се обнављају зграде које су настрадале од пожара  у старим манастирима,почели су да се зидају нове цркве у част светих који се славе у Русији. Међутим,1894.г. после лажне оптужбе старац је напустио Москву и вратио се у свој манастир.

      Само из саопштења „Душекорисног Сабеседника“духoвна деца стarца су могла да сазнају о животу  духовног оца.У саопштењим часописа саопштило се да су оца Аристоклија изабрали за благајника и духовника  манастира, а 1909.име јеросхимонаха (у то време он је примио схиму) било је прво на списку кандидата за наместника старешине манастира.

      Петнаест година  духовна деца старца су слали писма у Синод и на Атон,у којима су молили да им се врати љубљени пастир.На крају је сабор духовника манастира Светог Пантелејмона поново поставио старца Аристоклија за старешину подворја Атонског манастира  светог Пантелејемона у Москви .

      Када је старац напунио седамдесет година пред њим је стајало  да се врати у Русију. У то време он је страдао од многобројних болести и због тога је требало да добије помоћника.

       У последњим годинама свога боравка у манастиру он се зближио са искушеником Ипатијем Ставровим. На молбу  старца  Аристоклија  искушеника  Ипатија  су постригли за монаха са именом Исаија, рукоположили и благословили да помаже старцу у Москви. Отац Исаија  (будући познати старац Исаија ) постао је не само  келејник старца него и секретар, незаменљиви помоћник у свим делим подворја.

      После одласка старца 1894.г.на Атон приходи  су се смањили и каса се смањила,и тако су почеле да се  све мање обнављају  зграде.

      По повратку старца у Москву хиљаде људи  су поново почели да долазе у капелу. Од 1909.до 1918.г.на подворју Атонскога Свето-Пантелејмоновога манастира подигнуте су две троспратне зграде, једна  за књиге,у другој су се распоредиле манастрирске службе и богоугодни заводи, а на трећем спрату  у једној од угаоних соба баћушка  је уредио домску цркву (капелу), у част посебно поштоване и  љубљене им иконе Божије Мајке „Брзопослушнице“.

      Земаљски  живот старца завршио се 8.септембра/26.августа на дан Сретења Владимирске иконе  Пресвете  Богородице. Јеросхимонаха Аристоклија су опевала три Московске  владике: епископ Арсеније,епископ Трифон (Туркестанов) и епископ Јоасаф  настојатељ  Богојављенског  манастира, који је у то време замењивао  митрополита Московскога.

      Провобитно старац  Аристоклије је сахрањен у мраморној гробници подворја.Међутим  после револуције сва манастирска имовина је потпала под национализацију, а и домска црква је расходована, одн.ликвидирана. На подворју су почели претреси, хапшења  конфискација. ануара 1919. је ухапшен старешина Пантелејмоновске капеле јеромонах Макарије, а 1921.јеромонах Теофан...После тога су духовна чеда старца, 1922. су добила решење о премештају његовог гроба. Пренели су га тихо да не би привукли пажњу власти. Монаси су изнели кивот  са   нетрулежним телом о.Аристоклија из гробнице, ставили на кола и превезли на Даниловско гробље. Очевидци су причали  да голуби, које је старац за живота волео да храни,слетели су са свих страна и кружећи направили су на небу живи крст,До самога гроба,живи голубији крст је спроводио старца.

      Треба приметитит да недуго после смрти  јеросхимонаха Аристоклија ,једна од духовних кћери А.П.Солнцева, која је живела у Духовској улици, која иде упоредо са Даниловским  гробљем, позвала  је старца у госте. Старац јој је љубазно одговорио на позив: „Чедо моје возљубљено, брзо, брзо ћу ја доћи к теби. Доћи ћу за свагда“. Убрзо је баћушка умро, тако да и није био код ње у гостима. А четири године после смрти старца (1922) жена је случајно  срела посмртну пратњу  недалеко од свога дом,  и сазнавши за сахрану старца Аристоклија, сетила се пророштва духовнога оца.  

 

      Из успомена матушке (мати ) Варваре (Цветкове):

     По  молитвама атонскога старца  Божијега Аристоклија у Пантелејмоновској капели  на Никољској  десила су се многа чуда, исцељења болесних и оних  у недаћама. Баћушка  је примао на Бољшкој Пољанки  у Атонском  подворју мноштво посетиоца, који су очекивали његове духовне савете  и руководство. Баћушка  нас је увек  тешио  и говорио шта ће бити. Међутим, када су се  мој брат и отац  налазили у Лубјанки, и није било никакве наде на то, да ће се они одатле вратити живи, мени је било неиздрживо тешко, бућушка је изненада радосно казао.

-          А ви  ћете отпутовати  у другу земљу! И  то отворено.

Ја сам се просто запањила.

-          То никако не може да буде!

-           Али тако ће вам бити!

     О томе је он говорио 1918.г. кратко време пре своје смрти, а  десило се све по његовим речима: 1922.г. брат је неочекивано  и необјашњиво  изашао из затвора,са унапред написаном депортацијом државе кроз неколико дана су пустили оца без сваког видљивога разлога и упутили су нас у Немачку. Заиста,то је било за нас чудо. Драгога баћушке са нама дакле није било. Ја се често са болом сећам како сам десет дана пре његове смрти  била код њега, и он ме некако топло благословио. „Опрости, чедо,опрости ...“Сећам се,некако  у разговору о судбини Русије после револуције ја сам му рекла да се надам у Белу Армију (Гарду), која се тада основала.„Не надај се, казао је баћушка, - зато што то није тај дух“. Упитала сам га о рату који се тада још није завршио а он је одговорио: „Још ће и други бити...И ти ћеш то сазнати  у тој земљи, где ћеш бити тада...Немачко оружје  звецка на граници Русије“. Тако си и десило.У Јерусалиму смо ми заправо те речи и прочитали коначно на енглеском. Баћушка  је даље овако казао.„Само још се ти не радуј. Многи Руси ће помислити да ће Немци изавити Русију од бољшевичке  власти, но неће бити тако. Немци ће, истина,  ући у Русију и много шта ће се учинити, но они ће отићи, тако још неће доћи време спасења. То ће се десити после,после...“. Па још раније је говорио да ја нећу доживети до тога  времена. А Русија ће бити спашена. Много страдања и  много мука предстоји. Цела Русија  учиниће се затвором, говорио је он и треба да молимо Господа за опроштај. Да се кајемо због грехова и да се плашимо да учинимо и најмањи грех. Треба се свим силама трудити  да чинимо добро, макар и само мало. „Па и крило мушице има тежину, говорио је баћушка, а у Богу су све тежине тачне. И када  најмање  на чаши  превагне тада ће Бог јавити милост Своју над  Русијом“

 

      Уз успомене монахиње Јефимије:

      Mоју мајку  је неколико  година болела рука. И какве све лекове ми нисмо  пробали,и каквим све лекарима  се нисмо обраћали, но бол се није смањио. Једном сам рекла: „Пођимо  старцу ,он ће помоћи“.

      Пошли смо ујутру.Старац није био сасвим здрав, и налазио се у келији. Примио нас је са таквом љубављу а сам се некако смешио, није седео на свом месту, и као да је некога чекао. Благословио  нас је и почео разговор. Узео је руку  и почео је да је трља. Ја сам са ње померила јакну, а он је и дање трљао руку, а сам се смешио, као да је за нас  код њега било нешто утешитељно, и он није могао од задовољства да се не смеје. После тога је  спустио мајкину руку, дао је просфору, помазао уљем и тако  радосно је отпустио. Од тада није имала болове. Размишљам, мој старац се радовао, знајући да је због његове молитве Господ исцелио моју мајку.

        А како је баћушка утешио мене својим беседама. Десило се каже: „ Ах,чедо моје возљубљено, када би ти знала колико желим  да вас спасем. Све би претрпео ради вас, само да вас Господ спасе. Само да вас приведем Њему. Само да би сте се ви спасили, нема у мени веће бриге, осим да вас приведем  Господу, и нема озбиљнијег дела на земљи од спасења душе...“. Баћушка се увек радовао, када би видео  усрђе наше, духовну децу, једнога са другим или другима. Код њега је била необична благодарност  и за најмању помоћ од стране другога. Задивљујуће  је било што је он волео децу.  И увек,увек -  -су га окруживала деца, била су му тако привржена, да никада  нису хтели да оду од свога баћушке.

      Дешавало се да старац иде из келије двориштем, а народ га је већ чекао, он их је све благосиљао,з атим су му давали  невелику кутију са храном за голубове и он им  је са молитвом давао и благосиљао их..И тако свако јутро, а голуби – где ли су се  дели, очекивали су га. После тога старац је  ушао споредним улазом и деца су га очекивала заједно са старијима  и свечано су га пустали само одрасли. Испрва је он примао све са  децом а после је улазио у велику собу препуну иконама, слично као у капели, ради оштега благослова. Баћушка  је изнемогавао од народа, и било је дана када је он примао више од хиљаду људи.

      Старац Исаија је био очевидац васкрсења  по молитвама старца Аристоклија мртве девојчице; о томе  је он сам причао после смрти старца Аристоклија старцу Данилу из Донскога манастира. Једном је старцу  Аристоклију  дошла  жена, носећи  на рукама мртву девојчицу. Казала је да су они дошли из Рјазана, јер су чули за чудеса старца. Понела је своју болесну ћеркицу са надом, да ће је баћушка исцелити. Али у путу ћерка је умрла. И сада  мајка је молила старца  да оживи дете. Она није сумњала у силу молитвенога заступништва пред Господом и са вером је очекивала од баћушке чудо .И чудо се десило по молитвама старцаАристоклија, девојчица је оживела и исцелила се од болести. Мајка  је привила к себи оживела  ћеркицу  и није могла  наћи речи благодарења  и само је понављала: „Нека вам Бог да здравље, баћушкаа, нека вам Бог да здравље“!

      Господе, молитвама старца Аристоклија, спаси нас!

 

        

   

Акатист преподобном Аристоклију

 

Кондак 1

      Изабраниче Божији и дивни подвижниче побожности, брзи заштитниче у невољама и недаћама, усрдни  молитвениче за све који очекују твоју помоћ, теби  прилазимо и молимо се, да би се спасли, избави  од надолазеће магле грехова, нас који са љубављу  и скрушеношћу кличемо теби:

     Радуј се, преподобни Аристоклије, старче Атонски и Московски чудотворче!

 

Икос 1

      Постао си сличан небеским анђелима у земаљском животу, и благо бреме Христово узео си на раме своје, положивши  сву наду на Бога, и пошавши за Христа, стигао си у Царство Небеско. Због тога ти приносимо ове песме:
      Радуј се, ревнитељу анђелскога живота!

      Радуј се, беспоговорни  носитељу спаситељнога бремена Христовога!

      Радуј се, јер си омрзнуо  сва брзопролазна  земаљска добра!

      Радуј се, јер си тражио  рајске станове!

      Радуј се, јер си одбацио  животне сладости!

      Радуј се, јер си окусио  Хлеб  небескога Христа!

      Радуј се, јер си се присајединио Извору воде живе!

      Радуј се, јер си се утврдио  на камену вере!

      Радуј се, преподобни Аристоклије, старче Атонски и Московски чудотворче!

 

Кондак 2

      Господ видевши ревност по Богу побожне твоје мајке, која се молила за тебе, веома тешко болеснога, прими њене  са сузама молитве и заступнништвом светитеља Николаја, подари ти исцељење. Ти пак, здрав уставши са одра болести, певао си Лекару душе и тела Богу: Алилуја!

 

Икос 2

      Стекавши разум савршенога узраста, познао си таштину света који у злу лежи, заволевши Христа, управио си кораке твоје по Његовим речима: „Који хоће замном да иде, нека се одрекне себе и пође замном“, и тако си пронашао у срцу своме  Спаситеља Христа. Ми пак, видевши  твоју добру намеру, кличемо ти овако:

      Радуј се, јер си од детињства заволео  Преслаткога Христа!

      Радуј се, јер си смерно пошао за Њим!

      Радуј се, јер си молитвом твоје мајке предат на старање  светитељу Николају!

      Радуј се, јер си испунио  њен завет да поштујемо тог Божијега угодника!

      Радуј се, јер си у часу невоља пришао Њему са вером!

      Радуј се, јер си  великом помоћи од Њега спасао душу твоју!

      Радуј се, јер си претрпео  разне невоље од лукавих духова!

      Радуј се, јер си подражавањем  Христу  у ношењу Крста добио славу од Цара Небескога!

      Радуј се, преподобни Аристоклије, старче Атонски и Московски чудотворче!

 

Кондак 3

      Привучен силом љубави  Божије и желећи да целога себе предаш служењу  слављеноме  Богу у Светој Тројици, изабрао си  уски пут богоугоднога монашкога живота и оставивши таштину света, дошао си  у удео Пресвете  Богородице на Светој Гору Атонску, певајући радосно  Спаситељу Богу: Алилуја!

 

Икос 3

      Имајући ревност у подвизима  монашкога живота, целога себе си поверио духовном руковођењу  богомудрих атонских стараца рускога манастира Макарија и Јеронима и њиховим молитвама, стекавши  мир Христов у срцу своме, узнапредовао си и умножио си врлине душе твоје. Збога тога  ти певамо скрушено кличући:

      Радуј се, јер си презрео красоту овога света!

      Радуј се, јер славу земаљску ни у шта си сматрао!

      Радуј се, јер си се уселио  у духовни виноград  Мајке Божије!

      Радуј се, јер си се под Њеним Богоматериним  омофором добропобедно подвизавао!

      Радуј се, јер си одсецањем воље своје  победио ђавола!

      Радуј се, јер си силом послушања према старцим посрамио све његове обмане!

      Радуј се, јер си уздржањем  укротио пожуде тела и очију својих!

      Радуј се, јер си смирењем  уништио сву животну гордост!

      Радуј се, преподобни Аристоклије, старче Атонски и Московски чудотворче!

 

Кондак 4

      Препливавши буру многострастнога животнога мора, пронашао си неметежно  пристаништа земље Атонске, тамо усходећи на гору духовнога савршенства, не размишљајући о земаљском, него само тражећи  небеско и тако си угодио  Човекољупцу Богу, неућутно  Му певајући: Алилуја!

 

Икос 4

      Господ чувши твоје усрдне молитве, удостоји  те монашкога чина и велике схиме, и узведе те на  свештеничку службу, подаривши  ти многе духовне дарове, као пет таланата, да би их умножио и у зноју монашкога делања, на спасење не само душе своје, него и многе братије и ближњих. Ми видевши плодове твојих подвига, кличемо ти овако:

      Радуј се, непроменљиви чувару монашких завета!

      Радуј се, непоколебљиви  чувару чистоте срца свога!

      Радуј се, јер си се удостојио многих дарова  Светога Духа!

      Радуј се, јер си се непрекидно потрудио на пољу старачества!

      Радуј се, јер си у служењу Богу веома умножио  подарени ти таланат!

      Радуј се, јер си приљежно испунио  све  заповести Господње!

      Радуј се, јер си Бога прославио  у души и телу своме!

      Радуј се, јер си у себи уредио  благодаћу Божијом храм Духа Светога!

      Радуј се, преподобни Аристоклије, старче Атонски и Московски чудотворче!

 

Кондак 5

      Би богоугодно житије твоје, преподобни оче Аристоклије, и као слуга, који зна вољу  господара свога, био си послушан  манастирским оцима, отишао си у града Москву, да се потрудиш да оснујеш Атонско подворје, и тамо послужиш Богу Небескоме који те је призвао, и Њему си приводио све који траже спасење, кличући: Алилуја!

 

Икос 5

      Људи гледајући твој богоугодан живот, угледаше тебе велику светиљку вере, наде и љубави, похиташе  теби као исцелитељском извору, да пронађу себи богопросвећеног утешитеља у богоугодном животу. Због тога ти ми  кличемо и благодарно ти узносимо:

      Радуј се, зраку умнога Сунца Христа онима који  седе у тами!

      Радуј се, јер си  целога себе покорио  вољи Његовој!

      Радуј се, јер заповестима духовних отаца  ништа противно ниси рекао!

      Радуј се, јер си одмах кротко упутио кораке своје у град Москву!

      Радуј се, јер си у смирењу понео  бреме служења оних у невољама!

      Радуј се, јер си љубављу према  Христу  многе привео молитвама  к Богу!

      Радуј се, ревнитељу  заповести  јеванђељских!

      Радуј се, нелењи  учитељу  хришћанских врлина!

      Радуј се, преподобни Аристоклије, старче Атонски и Московски чудотворче!

 

Кондак 6

      Неодступно си био проповедник љубави и милосрђа када дух мржње и злобе ишчупа у помрачености руску земљу и убаци брод Цркве  у пучину љутих невоља и недаћа, многи пак сметоше се у страху тражећи избављење од брзе пропасти, и похиташе теби као добром пастиру. Добивши од тебе утврђење у Православној вери, радосно завапише Спаситељу Богу: Алилуја!

 

Икос 6

      Засија неисказаном светлошћу као  велика свећа твој живот у Христу, одгонећи од људи таму неверја и заблуде, која је због мноштва безакоња наишла на њих. Господ те постави  на свећњаку да би те  видели сви обремењени гресима и изашли из таме безбожности  ка светлости Божанске истине. Ми пак  познавши такву благодат у теби, овако ти кличемо:

      Радуј се, неугасива  свећо  вере и побожности!

      Радуј се, духовна светиљко  која  прогониш таму греха!

      Радуј се, огледало  Сунца Правде – Христа, које одражаваш Његову љубав!

      Радуј се, јер побеђујеш  сва искушења  смирењем  и трпљењем !

      Радуј се, јер огњем ревносног служења  спаљујеш трње безверја!

      Радуј се, путовођо, који избављаш од обмане и заблуде непријатеље!

      Радуј се, јер заступништвом твојим прогони се све лажно и пролазно!

      Радуј се, јер се тобом утврђује  хришћанска вера!

      Радуј се, преподобни Аристоклије, старче Атонски и Московски чудотворче!

 

Кондак 7

      Многомилостиви Господ  желећи да избави  из руку вражијих све оне који траже спасење, даде ти велику силу чудотворства да би  се људи обраћали свим срцем Свемилосрдном Богу који  каже: „Нећу смрти грешнику, него да се обрати и жив буде“, да би  сви певали Човекољупцу Христу: Алилуја!

 

Икос 7

      Као новога московскога чудотворца и богоноснога старца Господ јави тебе, када си дошао у меру духовнога  раста и стекао си Духа Светога у непорочном срцу твоме. Ми  видевши  велику силу  благодати у теби, са умиљењем ти кличемо:

      Радуј се, дивни изабраниче Бога Промислитеља!

      Радуј се, непрестани проповедниче  заповести Христових!

      Радуј се, јер храниш гладне  правде Божије!

      Радуј се, јер напајаш жедне са источника  истине Христове!

      Радуј се, одећо нагих и насићење  гладних!

      Радуј се, исцељење  болесних и утехо страдалних!

      Радуј се, укрепљење гоњених за веру!

      Радуј се, добро уразумљење  палих у очајање!

      Радуј се, преподобни Аристоклије, старче Атонски и Московски чудотворче!

 

Кондак 8

      Сматрајући себе за странца и дошљака  у овоме свету, преблажени Аристоклије, тражио си град  Небески, и велику твоју паству увео си на духовну пашу, учећи је да служи само Богу, а не мамони, да послужи Господу са страхом и да му се радује са трепетом, да би све верне слуге певали Христу Богу: Алилуја!

 

Икос 8

      Сав боравећи у Господу, као благи и верни слуга Господа свога, подвизавајући се у бдењу и молитвама, претрпео си многа искушења као истински пастир, који улази на врата овцама  својих, душу си полагао за овце своје. Чеда твоја знајући то са љубављу ти запеваше ову песму:

      Радуј се, од Бога призвани да будеш пастир!

      Радуј се, саздани доме  спасења  за духовна чеда!

      Радуј се, јер си постао сличан Пастиреначалнику Христу!

      Радуј се, јер си се научио подвизима  душекорисних духоносних пастира!

      Радуј се, јер никога ко ти је  дошао ниси одбацио!

      Радуј се, јер си многе привео Христу пастирским речима!

      Радуј се, јер си многе  изгубљене  овце сабрао  у једно стадо!

      Радуј се, јер си заблуделе ослободио из рова погибли!

      Радуј се, преподобни Аристоклије, старче Атонски и Московски чудотворче!

 

Кондак 9

      Сва природа анђелска слави твој равноангелни живот видевши  дела твоја у делу спасења погиблих, радује се и за једнога грешника који се каје а највише пак, за мноштво  словесних (разумних) оваца твога стада тобом спасаваних, и Богу  дивноме у светима својим, непрестаним речима  кличе: Алилуја!

 

Икос 9

      Многоречити говорници не могу исказати достојну похвалу Богу Промислитељу, који премудро спасава род човечански и благовремено призива изабранике своје на служење Цркви Христовој, да ни један од синова светлости  не буде зверски уловљен од духовних вукова. Ти  ваистину си се јавио, оче Аристоклије, као древни Мојсије, који изводи заблуделе из египатскога ропства греху, ничега се не плашећи, осим једино Бога. Због тога  ти кличемо:

      Радуј се, дивни изабраниче Бога Промислитеља!

      Радуј се, посланиче Пастиреначалника Христа погиблим овцама!

      Радуј се, гранчице  проузрасла са лозе Христове!

      Радуј се, зградо,испуњена  рекама благодати Божије!

      Радуј се, атонско дрво засађено у руској земљи!

      Радуј се, њиво, која си благословом Божијим донела велики род!

      Радуј се, управитељу  оних који  странствују  у пустињу  незнања истине!

      Радуј се, сејачу врлина  у душама оних који ишту спасење!

      Радуј се, преподобни Аристоклије, старче Атонски и Московски чудотворче!

 

Кондак 10

      Желећи да спасеш душе хришћана од вечне погибли, преподобни оче Аристоклије, боловао си за све  који греше, посебно поштујући икону Пресвете Богородице „Брзопослушница“, коју си донео са Атона, много пута си јој  прилазио са великом смелошћу, да би Њеним посредовањем Свемилостиви Господ  помиловао  све које си ти  са молитвама сузе изливао.кличући: Алилуја!

 

Икос 10

      Непобедива тврђава  вере и наде у Бога био си, блажени Аристоклије, када си учинио велико чудо: исцелио си  слепорођенога младића помазавши га  уљем из чудотворне иконе „Брзопослушнице“, и  тиме си прославио Христа  Бога који је  некада у старини такође подарио  вид слепоме од рођења за сведочанство  Свога Божанства пред неверним Јудејима, и то знајући, радосно ти кличемо:

      Радуј се, нерушива снаго вере!

      Радуј се, непоколебљиви  камену наде!

      Радуј се, јер си силом са висине излечио телесно слепило!

      Радуј се, јер благодаћу Божијом  исцељујеш духовно слепило!

      Радуј се, јер си се удостојио реке милости  од свете  иконе Богородице!

      Радуј се, јер си многе који су у свађи помирио  Њеним милосрђем!

      Радуј се, јер си Њој  похитао у часовима несугласица!

      Радуј се, јер си  сачувао добре мисли од Ње положених у срце твоје!

      Радуј се, преподобни Аристоклије, старче Атонски и Московски чудотворче!

 

Кондак 11

      Приносећи умилне песме и благодарење Богу радују се твоја духовна чеда, зато што има тебе, великога  и непрестанога старца у делима. Књиге  твојим старањем штампане, утољавале су гладне и жедне правде Божије, да би сви поштујући их  и окушајући их као духовну храну, певали Човекољупцу Господу: Алилуја!

 

Икос 11

      Светлоносни лик твога богоугоднога живота сија јаче од сунчаних зрака у Руској земљи, акође и на Светој Гори Атонској просвећујући свакога човека који те са вером моли, после блажене смрти твоје, никако ниси оставио паству твоју, која те са љубављу поштује и пева ти похвалу:

      Радуј се, јер штитиш верне од душепагубних  духова злобе!

      Радуј се, јер речима вечнога живота  просвећујеш неверне!

      Радуј се, јер и после  одласка твога  из овога света, са небеса не остављаш  оне који те поштују!

      Радуј се, јер са небеских насеља благосиљаш њихова дела на спасење душе!

      Радуј се, многоплодна маслино  Атонске Свете Горе!

      Радуј се, богоздана  светиљко  првопрестолнога града Москве!

      Радуј се, јер као кокош покриваш  пилиће своје од грабљивих непријатеља!

      Радуј се, јер као грлица задивљујеш све непорочношћу!

      Радуј се, преподобни Аристоклије, старче Атонски и Московски чудотворче!

 

Кондак 12

      Неисцрпна благодат изли се на месту твога упокојења свима који су к теби прилазили у нади на помоћ, по свеблагој вољи  Бога Животодавца, присаједини те као  достојног праведника хору светих Руске Цркве, да би хришћански  свет сазнао  за тебе, истинскога угодника и слугу Божијега, који је ушао у радост Господа свога  у насеља Царства Небескога, где  у  весељу  са анђелским   чиновима  непрестано кличеш Њему: Алилуја!

 

Икос 12

      Православна Црква пева  и прославља, јер обрете (откри) твоје свете мошти као нетрулежну ризницу и утеху свима немоћнима душом и телом, да би се видела  слава Божија, и благодарно прославља Његову свеблагу  вољу којом се премудро уређује душевно њихово спасење посредништвом и заступништвом  светих угодника. Стога и ми радујући се кличемо ти:   

      Радуј се, јер си непрестаним подвизима, као војник Христов  прослављао Бога Оца!

      Радуј се, јер си пожртвованом љубављу  према ближњима  пошао за Бога Сина!

      Радуј се, јер си многим врлинам стекао Духа Светога!

      Радуј се, јер изливаш  благодат  Божију  из твојих моштију!

      Радуј се, добри делатниче удела Богородице!

      Радуј се, добри сејачу  руске земље!

      Радуј се, јер се тобом украшава Света Гора Атонска!

      Радуј се, јер се тобом  духовно преображава  Московска земља!

      Радуј се, преподобни Аристоклије, старче Атонски и Московски чудотворче!

 

Кондак 13

      О, прехвални старче Московски, и подвижниче Свете Горе Атонске, великославни заступниче наш и усрдни молитвениче пред престолом Божијим. Твојим непрестаним молитвама за нас умоли Господа  да нас избави од ђаволских напада и ослободи надолазећих  мука, да би сви ми спашени твојим посредовањем певали Богу: Алилуја!

 

Овај кондак чита се три пута, а потом икос 1 и кондак 1

 

 

Молитва преподобном Аристоклију Атонском

чудотворцу Московском

      О, свети угодниче Божији и преславни старче Аристоклије, подвижниче свете Горе Атонске, и непрестани молитвениче града Москве. Приљежно поштујући  часни твој спомен, прилазимо твојим светим моштима и топло кличемо: погледај на нас, духовна твоја чеда, који молимо  твоју помоћ и заштиту у невољама, исцељење у душевним и телесним болестима, утеху и  уразумљење у жалостима. Твојим молитвама учини непоколебљивом нашу веру да би се њоме  спашавали  од свакога напада и дејства непријатеља, сачувај нашу наду непостидном, да не упаднемо у униније, у часу страшних искушења, похитај да у нама  маловернима и слабима загрејеш  нелицемерну  љубав, да не би  узалуд били наши напори  хришћанског подвига, и да би пошавши за Христом, добропобедно понели крст нашега земаљскога живота, јер ти си пак обећао да ћеш после смрти своје слушати молбе свих који са вером дођу на место твога упокојења. И сада после прослављања тебе у Цркви Божијој, кивот часних моштију твојих јави се као залог твоје љубави и старања за нас, који очекујемо твоје заступништво  пред престолом Цара Небескога. Измоли од Бога Сведржитеља мир и благостање  нашој земљи, добро управљање  пастирима, очување завета монасима, народу нашем побожност и све што је корисно за спасење. Немој ћутати и моли се за нас слављеноме Богу у Светој Тројици, Коме приличи свака слава част и поклоњење Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин!

 

           Тропар преподобном Аристоклију,глас 4
       Процветао си као феникс на Светој Гори Атонској и умножио си се као кедар у Руској земљи,чистотом богоугоднога живота твога,задобио си  Духа Светога, и мир Христов зацари се у души твојој, преподобни оче Аристоклије, моли Христа Бога да се спасу душе наше!
 

            Кондак ,глас 8

      Засијао си  као звезда на црквеном небу, прошавши пут многонапорнога  монашкога живота, подвизима  врлина, пронашао си  нетрулежне венце,и на пољу рада послушности, у граду Москви си сконачао. Због тога те и Христос  Бог обдари  даром  чудеса, преподобни оче Аристоклије, Атонска похвало, и украсе земље руске, помени и нас који поштујемо свети спомен твој.

 

 

 

Акафист преподобному Аристоклию,старцу Афонскому

 Московскому чудотворцу

 

Издание-Подворе русского на Афоне

Свято-Пантелеимонова Монастыра в Москве

Храм  святого  великомученика Никиты -2005.

По благослову свештеноархимандрита  Иеремиии

Игумена Свято-Пантелеимонова монастыря

 

http://akafist.narod.ru/A/Aristokly.htm

 

житиjе:  

http://www.svet.77-77..narod.ru/Aristoklij.htm

 

са црквено-словенског и руског  језика превео

протојереј  Животије Милојевић

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!