Приказ књиге "Житије као икона"

[Милена Т.]

ЖИТИЈЕ КАО ИКОНА

 

У оквиру обележавања 700. годишњице преподобног Сергија Радоњешког у Симферопољу је откривен споменик овом дивном светитељу а у Москви су приређени дани преподобног Сергија под називом «Велики духовни пут». Овај значајан датум молитвено и с великом духовном радошћу обележава се не само широм Русије, већ и у осталим православним земљама. Тако је манастир светог Архангела Михаила на Михољској Превлаци тим поводом објавио књигу игумана Данила (Ишматова) «Житије као икона» посвећену пре свега просветном и педагошком раду преподобног Сергија Радоњешког.

На самом почетку аутор нас упозорава: «Просветитељску делатност Цркве не треба схватати онако како је тумечена у каснијим временима, кад су тим појмом обухваћена и нека новостечена знања, него у оквирима учења о нетварној Светлости. То учење, иначе разрађено у источном хришћанском богословљу, увек је правило разлику између физичке светлости и Светлости духовне. У руском језику реч светитељ води порекло од речи свет, што у преводу на српски језик значи светлост. Светитељ је човек просвећен Божанском Светлошћу, човек који је испуњен Светлошћу и који је способан да зрачи том нетварном Светлошћу... Зато је сваки светитељ и просветитељ.» Игуман Данило (Ишматов) управо с тог аспекта посматра педагошки метод преподобног Сергија.

Отац Данило подсећа нас на то да се житије преподобног Сергија Радоњешког често назива иконом духовног живота Русије 14. века. Иконичност житија је речима исказана икона светитеља, што значи да је то опис његовог пута до светости, а не биографија. У основи житија је Јеванђеље у којем је изложено хришћанско учење али и опис Спаситељевог земног живота. Зато је Јеванђеље уједно и Првожитије које увек служи као извор и узор за житија оних који су се угледали на свог Учитеља. Један од њих свакако је и свети Сергије Радоњешки. Његово житије почиње пророштвом о рођењу детета што је повезано с јеванђељском прасликом, с доласком Пресвете Дјеве код Јелисавете. Правећи паралеле Првожитија и житија преподобног Сергија отац Данило нас води од одласка Преподобног у непроходну шуму, до колибице, дрвене цркве посвећене Светој Тројици, оснивања манастира, па све до созерцања, чудесних виђења и упокојења. Притом отац Данило напомиње: «Из Јеванђеља знамо да је након подвижничког искуства уследио период Спаситељевог јавног служења или, другим речима, Његова просветитељска мисија. Исто тако и искуство подвижника, задобијено у време његовог пустиножитељства и созерцања Божанске Светлости, треба да буде предато људима који су способни да то усвоје.» Но таквих је одувек било мало. Па и поред тога манастир Свете Тројице изнедрио је педесет монашких обитељи које су дале још четрдесет манастира и стотину преподобних. Била је то својеврсна духовна школа захваљујући којој је подвиг созерцања процветао по целој североисточној Русији или такозваној Северној Тиваиди. Враћањем изворима духовности и скретањем пажње на узвишене примере византијског молитвеног искуства преподобни Сергије многе је надахнуо на подвиг созерцања, на враћање Византији што је утицало на препород монаштва.

Да би нам што боље приближио суштину просветног и педагошког рада преподобног Сергија Радоњешког, отац Данило у неколико наредних поглавља излаже суштину учења Источне Православне Цркве поклањајући посебну пажњу апофатичком и катафатичком богословљу као и православној антропологији. Говорећи пак о православној педагогији, отац Данило истиче њену тежњу ка антиномији: «Православна педагогија, као и процес иконописа, има почетак у апофатици – у немогућности приказивања Бога, у вери у Њега; пролази кроз фазу потврдног богоопштења – откривање божанских енергија у човековој души; затим кроз сједињење апофатике и катафатике стиже до антиномијског уметничког изражавања божанских истина у човековом животу и на крају узводи човека до вишег ступња на лествици богопознања – до созерцања, до молитве као тајанственог богословља, до сједињења са Богом, до обожења». Дакле, подвижник своју духовну децу води ка Христу, али свако од њих треба сам у себи да открије Бога. Човек је икона Божија. Преподобни Сергије осликао је себе попут иконе, а и својим ученицима је помогао да врлинама украсе своје душе и тела. Сваки човек је иконописац своје душе. Пост је његов кист, боје су му његове врлине, надахнуће му је молитва а сликарско платно његова душа.

Посебну вредност ове јединствене и драгоцене књиге представља расветљавање спора преподобног Нила Сорског и преподобног Јосифа Волоколамског с аспекта утицаја тог конфликта на историју Руске Православне Цркве. Наиме, после упокојења светог Сергија Радоњешког монаштво се цепа на две струје. Група ученика преподобног Сергија одлази на север, преко Волге у непроходне шуме, док се друга грана руског монаштва концентрише око Москве. Крајем 15. века долази до великог сукоба две струје, и то кроз личности Нила Сорског и Јосифа Волоколамског. Нил Сорски се подвизавао у скиту и био на челу оних који су се залагали за нестицање, док се Јосиф Волоколамски залагао за то да манастири имају своје поседе. Нестјажатељи бирају созерцање и сопствено сиромаштво, а јосифовци богатство ради доброчинства. У овом спору победио је Јосиф Волоколамски. Игуман Данило вели да је несрећа то што је једна струја била апсолутни победник, а друга потпуно угушена.

Но без обзира на сва духовна превирања и свети Сергије Радоњешки и његови ученици доживљавали су Русију као место сусретања Бога и човека, као духовни простор где је могућ дијалог душе и Духа Светога. Господ је Својим страдањем целу земљу очистио тако да је свако место постало прикладно за молитву. Управо тиме се и тумачи појам Света Русија. Бавећи се истраживањима древне руске архитектуре игуман Данило (Ишматов) примерима старих руских градова илуструје православно схватање иконичности простора и закључује: «Немогуће је на земљи изградити Царство Божије, али је зато могуће изградити земљу по слици Небеског Јерусалима и самим тим освећивати свој боравак на земљи припремајући се за прелазак у вечност.» Али ни појам Света Русија ни житије Светог Сергија не треба сводити на световну раван јер су критеријуми световног и светог потпуно различити.

Лично искуство созерцања и богомислија, дар за мистику и огромна пракса на пољу духовног делања омогућили су преподобном Сергију да својим ученицима преда главне тајне хришћанства у живој делатној традицији. Педагошко искуство васпитавања ученика оваплотило се у чињеници да се појавила нова духовна школа – школа светог Сергија Радоњешког. По речима оца Данила преподобни Сергије је миомирисно дете Севера. Он је истински руски и истински православни монах, али пре свега наш молитвени заступник.

Остало је забележено чудесно виђење преподобног Сергија кад је ноћну таму ненадано обасјала јарка светлост а Преподобни угледао мноштво птица које су летеле око манастира. У том трену се зачуо глас и преподобни Сергије је, између осталог, чуо: «Чудесно и различито ће бити украшени врлинама они који буду ишли стопама твојим.» Ићи стопама преподобног Сергија Радоњешког је тешко, али не и немогуће. На то нас подсећа и игуман Данило (Ишматов) у књизи «Житије као икона».

Божана Стојановић

 

Изворник: Часопис "Светигора", бр. 283, 2014.

http://knjige-manastir-prevlaka.weebly.com/105510881080108210721079-10821114108010751077/3