Liturgija-misa u grkokatoličkoj crkvi

[Zayron]

Sad vam pokažem jedan svadbeni obred,

služi se u siroaramejštini i na malayalamu.

Syrian Catholic Church, Arakuzha, India

Payyappilly Palakkappilly Mathen & Shoshanna
Saint Thomas Christian (Syro-Malabar) Wedding in Syriac Aramaic and Malayalam
Celebrant: Bishop Karotemprel Mar Gregorios
In the presence of Payyappilly Palakkappilly Prasant Kathanar

and Thalikasthanam Antony Mathai Kathanar at Marth Mariam

Syrian Catholic Church, Arakuzha, India

[Trifke]

Zayrone

vidim raspisao si se na ovoj temi, pa me eto nesto zanima nije li tebi uza specijalnost Liturgika?

[Zayron]

Zayrone

vidim raspisao si se na ovoj temi, pa me eto nesto zanima nije li tebi uza specijalnost Liturgika?

 

Ne, ja nisam nikakv specijalista liturgičar. Samo se malo više zanimam o liturgiku. Ako već nekakva specijalnost onda ekumenizam, medjukonfesionalni dijalog i slavistika. No više po praktičnoj strani nego teoretskoj. A pri tim dijalozima je potrebno poznavati liturgiku.

[Zayron]

Ko se zanima o maronitsku liturgijsku muziku

i liturgiju ovdje je jedna YT lista sa 48 videa:

 

Marana saad - Maronite Mass

https://www.youtube.com/playlist?list=PL719AE6BFBB50EC54

[lab_man]

Ne, ja nisam nikakv specijalista liturgičar. Samo se malo više zanimam o liturgiku. Ako već nekakva specijalnost onda ekumenizam, medjukonfesionalni dijalog i slavistika. No više po praktičnoj strani nego teoretskoj. A pri tim dijalozima je potrebno poznavati liturgiku.

znači, jezuita? 

[Zayron]

znači, jezuita? 

 

No hvala na komplimentu ako tako misliš. Nažalost nekog kao ja tamo ne bi oni nikad primili. pokažem vam odmah i zašto. Baš prekjučer kad sam razgledao po internetu nešto u vezi s Černom Horom (Crnom Gorom) na češkom internetu izašli mi u Google rezultatima i ova dva mladenci. Ovaj desno je isti kao ja zamlada, dok sam bio 8. osnovne ili prvi srednje, skoro dvojnik. Koga zanima kako sam tada izgledao kao mladenec može to vidjeti ovdje - taj desni tamo u smedjoj bluzi sa žutim prugama liči skroz na mene i izgledom i ponašanjem kad mi je bilo tako 14/15 godina. Baš sam pokazivao jednom što me zna, kaže baš skoro isti. I ja sam bio vrlo nemiran tada. 2 mimoňi - mimonji, znači dva šupljoglavci, airheads, ahahahaha, a takav sam stvarno i bio, u 1. srednje bio predsjednik razreda a imao nekoliko puta i četvorku iz vladanja, bježali sa časova, hodali za školu i u park pit i pušit, svašta bilo. Kad sam ja tamo bio predsjednik razreda onda možete mislit kakvi su tek bili ostali. I ja sam se isto tako stalno smijao ko lud na brašno. Ljudska mladunčad su smiješna, mladost ludost. Sad mi do smijeha nikakvog više nije, dobro da sam se stigao tada ismijat za čitav život, poslije ne bih imao zašto. A ni nisam baš više mnogo ni imao. Inače dobru muziku stavili na video, da se slušat. I sad vidite da mene onakvog niko ne bi htio u tako ozbiljnom Redu kao što su jezuiti ili isusovci. Taman posla pa da samo strahuju kakvu ću cvokarnu negdje provest pred biskupom nekakvim i sl. I ja sam se ovako non-stop smijao i hihotao, kao W.A. Mozart za mlada. Mene bi baš takvog oni htjeli.

ZŠ Černá Hora 9.třída 2013---2 mimoni

[lab_man]

No hvala na komplimentu ako tako misliš. Nažalost nekog kao ja tamo ne bi oni nikad primili. pokažem vam odmah i zašto. Baš prekjučer kad sam razgledao po internetu nešto u vezi s Černom Horom (Crnom Gorom) na češkom internetu izašli mi u Google rezultatima i ova dva mladenci. Ovaj desno je skoro isti kao ja zamlada, dok sam bio 8. osnovne ili prvi srednje. Koga zanima kako sam tada izgledao kao mladenec može to vidjeti ovdje - taj desni tamo u smedjoj bluzi sa žutim prugama liči skroz na mene i izgledom i ponašanjem kad mi je bilo tako 14/15 godina. Baš sam pokazivao jednom što me zna, kaže baš skoro isti. I ja sam bio vrlo nemiran tada. 2 mimoňi - mimonji, znači dva šupljoglavci, airheads, ahahahaha, a takav sam stvarno i bio, u 1. srednje bio predsjednik razreda a imao nekoliko puta i četvorku iz vladanja, bježali sa časova, hodali za školu i u park pit i pušit, svašta bilo. Kad sam ja tamo bio predsjednik razreda onda možete mislit kakvi su tek bili ostali. I ja sam se isto tako stalno smijao ko lud na brašno. Ljudska mladunčad su smiješna, mladost ludost. Sad mi do smijeha nikakvog više nije, dobro da sam se stigao tada ismijat za čitav život, poslije ne bih imao zašto. A ni nisam baš više mnogo ni imao. Inače dobru muziku stavili na video, da se slušat. I sad vidite da mene onakvog niko ne bi htio u tako ozbiljnom Redu kao što su jezuiti.

ZŠ Černá Hora 9.třída 2013---2 mimoni

ma, dobri brate Zayrone, ti radiš pod maskom...

[Zayron]

ma, dobri brate Zayrone, ti radiš pod maskom...

 

ma, kakva maska, onakav sam ja stvarno bio, na žalost ...

ko ulitla (otkačena) pubertačka ...samo se cerekao po čitav dan

[Zayron]

znači, jezuita? 

 

Ja nisam ali nećete vjerovati ko su ovi monasi na videu.  Kad ste toliko htjeli jezuite sad onda ovdje imate jezuite. A prave. Inače ovo je večernja na praznik Vavedenja Bogorodičina u hram. Radi se o takozvanoj konventualnoj službi večernje bez učešća javnosti. Nije u crkvi već u manastirskoj kapeli samo za te redovnike. A ja sam se inače iz tog hehtanja nekako stigao i uspio u medjuvremenu uozbiljit, ne znam ni ja sam kako, pa možda bi me sad i primili, ko zna. U svakom slučaju sreća da nisam i dan danas ostao samo na tom hehtanju i hihotanju, neki takvi ostanu i po cijeli život, hahaha. Mene to prošlo odmah poslije srednje. Imao sam dosta sreće s tim, dobro sam prošao.

http://sh.wikipedia.org/wiki/Vavedenje

 

Nieszpory z litią w Wigilię święta Wprowadzenia Bogurodzicy do Świątyni cz. I

 

 

 

 

Nieszpory z litią w Wigilię święta Wprowadzenia Bogurodzicy do Świątyni cz.2

 

 

 

 

Nieszpory z litią w Wigilię święta Wprowadzenia Bogurodzicy do Świątyni cz.3

[Zayron]

To pojanje koje ste vidjeli i slušali u prethodnom postu na videima spada

tipski u poljsko vizantijsko karpatoslovensko pojanje koje valjda niste imali

do sada priliku baš tako često slušati a ovako to izgleda s crkvenim pojcima:

Liturgia greckokatolicka na Wildzie 2009

[Zayron]

Inače ja ovaj ukrajinski hor iz Utrechta iz Holandije smatram jednim od tih vrhunskih

grkokatoličkih horova na svijetu što postoje, poslušajte sad to sami, kijevska liturgija:

UBK S Namy Boh - З нами Бог - S nama Bog

[Zayron]

Ovdje na ovom kratkom dokumentarnom filmu o grkokatolicima u Češkoj Republici možete na momente čuti fragmente autohtonog bizantinoslovenskog češkog pojanja koje karakterizuju takozvani "slomljeni, skršeni" akordi (česte šestice, sedmice, septakordi, dominantni, veliki, mali, umanjeni, uvećani, molski, durski) što je takodjer odlika, posebnost i češkog i slovačkog uobičajenog pomjesnog, autohtonog rimokatoličkog liturgijskog višeglasnog,horskog pjevanja koje je po tome na prvi pogled (otposluh) odmah vrlo lako prepoznatljivo. Što se tiče statistika stvari stoje ovako: grkokatolika je u Češkoj prema statistikama oko 10.000 a s uključenjem tih nerezidenata koje statistika ne obuhvata jer nisu gradjanima ČR i nemaju stalni boravak u ČR, na primjer sezonski radnici, turisti itd. ih ima prema neslužbenim procjenama 20-25.000, dakle duplo više. S pravoslavcima u Češkoj Republici je to ovako: prema zvaničnom popisu ih je oko 20.000 a kad se u taj broj uključe isto kao i gore te osobe koje iz raznih razloga nisu bile obuhvaćene statistikama kao sewzonski radnici, turisti itd. onda ih je prema tim neslužbenim procjenama oko 100.000. No kako je Pravoslavna Crkva organizovana kao Autokefalna Pravoslavna Crkva Čeških Zemalja i na Slovensku (u Slovačkoj), tako joj je službeni naziv onda se obično navodi taj broj pravoslavaca kao cjelina za tu takvu cijelu Autokefalnu Pravoslavnu Crkvu a to je onda 20.000 u Češkoj + 50.000 u Slovačkoj što znači 70.000 zajedno. No kako je već rečeno, s tim brojem nepopisanih ih je izmedju 100.000 do 200.000 zajedno u obe, taj broj varira u zavisnosti od posjećenosti. Tako iz tog proizlazi da klirici i grkokatoličke i pravoslavne crkve obslužuju pastoralno mnogo više osoba, parohijana, vjernika, mirjana nego što ih je tamo uvedeno u tim službenim državnim statistikama.

 

Pravoslavná církev v českých zemích a na Slovensku

http://cs.wikipedia.org/wiki/Pravoslavn%C3%A1_c%C3%ADrkev_v_%C4%8Desk%C3%BDch_zem%C3%ADch_a_na_Slovensku

Řeckokatolická církev v Česku

http://cs.wikipedia.org/wiki/%C5%98eckokatolick%C3%A1_c%C3%ADrkev_v_%C4%8Cesku

 

Řeckokatolická církev v ČR

[Zayron]

Ovdje vam pokažem taj karakteristični slomljeni, skršeni "stakleni, kristalni" zvuk ili "zvuk slomljenog stakla ili kristala" o kojem sam u prethodnom postu napisao da je karakterističan za slovačku i češku duhovnu muziku. Oni kao vrhunski staklari, baveći se prozvodnjom kristala u čemu su i dan danas prvi u svijetu, češki kristal je svuda poznat kao češko narodno blago, nastojali su te odlike i ljepotu kristala pretočiti u zvuk i izraziti muzički te tim tako ukrasiti i te svoje duhovne pjesme. Na prvom videu su slovački katolički bogoslovi koji pjevaju "Otče naš" na crkvenoslovenskom i u tom češko-slovačkom stlu "staklenog, kristalnog zvuka" a na drugom je Schola Gregoriana Pragensis, poznati hor iz Praga koji se posvećuje izvdjenju gregorijanskog korala i stare češke duhovne muzike. To sad čujete da je tamo u objema sve sami taj mol, dur septakord karakterističan za češku i slovačku muziku. Na trećem je opet ta ista Schola Gregoriana Pragensis, pjevaju tamo stari češki koral posvećen svetom Vaclavu.

 

Starosloviensky Otčenáš, Schola cantorum

 

 

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=gtCGG3x1WeA

св. Адальберт Пражский

 

 

 

 

Svátek svatého Václava, knížete a mučedníka

[Trifke]

Zayrone pa ti bi mogao i knjigu da izdas na ovu temu?

[Zayron]

Zayrone pa ti bi mogao i knjigu da izdas na ovu temu?

 

Pa skoro da bih mogao. Kad bih tamo uključio još i taj dio, poglavlje o poljskom pravoslavnom pojanju koje je izmedju ostalog vrlo lijepo a vašem uhu mnogima možda skoro nepoznato, što je velika šteta i ukazao vam na dalje zanimljive karakteristike i značajke tog karpatoslavenskog poljskog pojanja izašla bi iz tog možda i kakva knjižica ali nezgodno mi je sad u ovoj temi davat pravoslavce zajedno sa grkokatolicima jer bi to moglo izgledati pri najmanjem dosta neprikladno i nedolično nekima, htjelo bi to dalju posebnu temu komparativne crkvene karpatoslovenske muzikologije. Ako budem imao vremena možda je i otvorim, no, sad se spremam na put, pa valjda na jesen kad se vratim. Poljsko pravoslavno pojanje je vrlo opsežna, opširna, zahvalna, lijepa i zanimljiva kapitola.