Jump to content

Вести о упокојењу...

Оцени ову тему


Зоран

Препоручена порука

img_6329_2.jpg

 

 

Овај служитељ Божјег олтара преставио се у Господу после дуге и тешке болести у болници у Београду у касним вечерњим сатима 17. маја ове године

 

Опело ће се обавити у цркви Светог Николе на Новом београдском гробљу у понедељак 20. маја о. г. с почетком у 13,45 часова.

 

 

 

 

 

СПЦ


 

Измењено од Martirije
Link to comment
Подели на овим сајтовима

spasovic.jpg

 

Протођакон Станимир Спасовић рођен је 3. фебруара 1937. године од оца Витомира и мајке Драге, рођ. Дамјановић. Основно образовање је завршио у свом родном месту Катрги код Чачка, а пет разреда гимназије са малом матуром у Мрчајевцима и Чачку. Уписан у Богословију Светог Саве у манастиру Светог Архангела Михаила у Раковици 1953. г. После положене матуре уписао је студије теологије на Богословском факултету у Београду и дипломирао 1963. г. Склапа брак са Олгом, рођ. Никитовић. Бог их је обрадовао са двоје деце: сином Витомиром и ћерком Јеленом.

 

У свештени чин ђакона Станимир је рукоположен 4. децембра 1963. г. од стране патријарха српског Германа, а 24. децембра исте године постављен за  хонорарног ђакона при храму Светог апостола и јеванђелиста Марка у Београду. У исто време обавља дужност црквено-судског приправника у Архиепископији београдско-карловачкој. Свети Архијерејски Синод поставља га за  суплента Богословије Светог Саве у Београду.  После положеног професорског испита уписао је студије на Правном факултету Универзитета у Београду.

 

После дипломирања на овом факултету пријавио је докторску дисертацију на Богословском факултету у Београду. У договору са професором  др Душаном Кашићем, ментором, одређена му је тема под називом ''Развитак живота и устројство Цркве у Србији у XIX веку''.  Након шест година озбиљног научно-истраживачког рада,  марта 1983. године, успешно је одбранио докторску дисертацију. Исте године одлази у Енглеску на студије на Оксфордском универзитету. По повратку из Енглеске пријавио се на конкурс за доцента на Богословском факултету у Београду за предмет Канонско и црквено право.

 

Епископ шумадијски др Савa (Вуковић)  предложио је Светом архијерејском синоду  да оснује богословски факултет   у Америци. По замисли Владике Саве,  факултет је, превасходно, имао задатак да припреми богословски образовано свештенство за потребе наше Цркве на тим просторима и посленике за рад на богословској науци. Свети Архијерејски Синод је у потпуности прихватио предлог Епископа Саве,   те је изаслао протођаконa др  Станимира Спасовића и протојереја др Драгана Милина у Либертивил, (Сједињене Америчке Државе) у манастир Светог Саве ради припрема за оснивање богословског факултета.

 

У животу и раду протођакона Станимира Спасовића, професора,  могу се уочити два одвојена временска периода  у којима се остварио као васпитач, свештенођакон и научни радник. 

Први је везан за Србију, Београд. Тај период обухвата школовање и рад у богословским школама, као и његову активност као професора и васпитача у Богословији Светог Саве у Београду, али и ђаконско служење у цркви Светог Марка у Београду. У том периоду објављивао је  научне  чланке у листовима и часописима.

 

Други период обухвата време од 1986. године када, по одлуци Светог Архијерејског Синода одлази у Америку ради оснивања Факултета и  предавања. На Факултету у Либертивилу више од двадесет година предавао је Канонско и Црквено право и Историју Српске Цркве, све до августа 2010. године. 

 

Поред великог броја објављених радова из историје Српске Цркве и Канонског и Црквеног права, на српском и енглеском језику, у разним часописима, у овом периоду настала су и три обимна дела: Историја Српске Цркве у Америци и Канади од 1941. до 1991. године на српском и енглеском језику; Историја Српске Цркве у Западној Европи  и Историја Српске Цркве у Аустралији, Новом Зеланду и Јужној Африци. Oва три значајна дела настала су на основу изворне грађе, садржане у разним архивама епархијских центара и у парохијским и црквено-општинским архивама и, мањим делом, на основу чланака објављених у разним хроникама, летописима и часописима.

 

Одлуком Патријарха српског Господина Иринеја,  протођакон  Станимир Спасовић, пензионисани професор Богословског факултета у Либертивилу, био је причислен  храму Светог апостола и јеванђелиста Марка у Београду. Многи благочестиви верници пампте упокојеног протођакона Станимира и као изванредног певача црквене музике; иначе, свој глас је оставио забележен на носачима звука. Блаженопоч Патријарх Герман радо је позивао протођакона Станимира да служењем допринесе благољепију богослужења.(Из летописа Храма Светог апостола и јеванђелиста Марка)

 

 

 

 

преузетио са: http://www.spc.rs/sr/upokojio_se_protodjakon_dr_stanimir_spasovitsh_1937_2013

Измењено од Martirije
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Са опела и сахране протођакона Спасовића

21. Мај 2013 - 11:51

 
 

img_5365.jpg
 
 

Лично Његова Светост Патријарх Иринеј началствовао је на опелу испред цркве Светог Николе на Новом гробљу. Саслуживали су Епископи шумадијски Јован и канадски Георгије и уз молитвено присуство Њихових Преосвештенстава Епископа новограчаничког-средњезападноамеричког Лонгина и аустралијско-новозеландског  Митрополије аустралијско-новозеландске Иринеја. Учествовање великог броја свештеника и ђакона, посебно некадашњих ученика и студената пок. професора Станимира Спасовића, било као ученика београдске Богословије Светог Саве или као студената Богословског факултета Светог Саве у Илиноју, код Чикага, показало је колико су велику пажњу и љубав неговали према својем наставнику, сходно заповести Светог апостола Павла: „Поштујте наставнике ваше“ (Јев 13,17 ).

 

Опроштајно слово одржао је његова Светост Патријарх, а у име свештенства Средњезападноамеричке епархије и професорског колектива и студената Факултета Светог Саве у Либертивилу говорио  је професор др Милош Весин, протојереј-ставрофор, који је нагласио да је поч. проф. Спасовић својим познавањем Канонског права, које је и предавао у Либертивилу, допринео превазилажењу црквеног раскола у САД 1992. године.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...
  • Гости

Видео: Преминула Јелена Генчић

 

 

jelena-gencic-foto.jpg
 
 
 

Јелена Генчић, репрезентативка у рукомету и тенису и један од наших најбољих тренера свих времена, преминула је данас у 77. години у Београду.

 

Великан српског тениса, незаборавнa спортисткиња, репрезентативка у рукомету и тенису и један од наших најбољих тренера свих времена Јелена Генчић преминула је данас у 77. години у Београду.

 

In memoriam - Јелена Генчић у емисији "Српске спортске легенде"
 

Јелена Генчић је имала много успеха у откривању и подучавању будућих великих тениских шампиона. Тренирала је, између осталих, Новака Ђоковића, Монику Селеш и Горана Иванишевића.

 

Цео радни век, 45 година, провела је као редитељка и уредница у Културном и Образовном програму ТВ Београд. 

 

Поводом смрти Јелене Генчић Тениски савез Србије одржаће комеморацију у понедељак 3. јуна у 13 часова на теренима Импулс хола на Новом Београду.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Poslednji intervju Jelene Genčić: Doći će Nole sa peharom RG kod mene u Beograd

Z.Kecman | 02. 06. 2013. - 13:21h | Komentara: 22
 

Najbolji teniser sveta Novak Đoković i pored pobeda na Rolan Garosu prolazi kroz teške trenutke u životu. Preminula je Jelena Genčić, njegov prvi trener, "teniska majka" kako ju je zvao i za njega nikad više ništa neće biti isto. Prenosimo vam poslednji intervju koji je Jelena Genčić dala za "Blic" 23. maja ove godine, dan nakon Novakovog 26. rođendana i pre početka Rolan Garosa.

347351_jelena-gencic-01fonetfoto-fonetne

 

"Novak Đoković je za 26 godina ostvario mnogo svojih dečačkih snova. One koje je sanjao dok je činio prve teniske korake u kampu učitelja Jelene Genčić.

 

 

 

Novakov prvi trener, koja je i danas aktivna u radu sa mališanima, poželela je srpskom teniseru da nastavi da vlada svetskim tenisom i da upotpuni svoju kolekciju grend slem trofeja onim iz Pariza.
 

Rolan Garos počinje za koji dan i Novak će tamo doći kao prvi na svetskoj listi.
 

"Želim mu sve ono što sam želi, a svi znaju šta on žarko želi. Volela bih da ispuni naše misli, naše želje dok smo zajedno radili, pre svega da bude zdrav i da igra još dugo", kaže Genčićeva za “Blic”.
 

Novak je nekada svoje dečačke rođendane proslavljao u Beogradu, sada je u Monte Karlu. Ali želje su uvek iste, mnoge kao što su da postane broj jedan i da osvoji Vimbldon, ispunjene su još 2011. godine.
 

"Volela bih da se Nole sada maksimalno koncentriše na ono što dolazi, a to je grend slem u Parizu. Želim da ostvari to što je sebi zacrtao kao primarni
cilj u sezoni, a to je trofej Rolan Garosa. Verujem da to može i da će i tu želju ispuniti, a onda će doći kod mene u Beograd sa peharom. Nego kako drugačije? To je naš mali dogovor", kaže Genčićeva.
 

Poznati teniski stručnjak veruje da će svetski broj jedan uspeti u svojim ciljevima.
 

"On je prvi, shvata šta treba da radi. Svu svoju inteligenciju, snagu i borbenost usmeriće sada ka osvajanju pehara u Parizu. Neka mu se želja ostvari", zaključila je Genčićeva koja je tako preko “Blica” poslala čestitku najboljem igraču sveta
za 26. rođendan".

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

265019_jelena-gencic-foto-vesna-lalic_f.

 

Jelena Genčić je bila najcenjeniji srpski teniski trener. Trenirala je između ostalih i šampione poput Monike Seleš, Ive Majoli, Mime Jaušovec i Gorana Ivaniševića.

 

 

 

U moru uspeha i zasluga, za svoj najveći trenerski uspeh ona smatra saradnju sa Novakom Đokovićem.

 

Najbolji teniser sveta često je govorio kako je sve što zna o tenisu naučio od Jelene Genčić.

 

Srpski teniski stručnjak Radmilo Armenulić rekao je da je potrešen zbog smrti Jelene Genčić.

 

"Nestala je sa životne scene velika teniska ličnost i veliki čovek. Pored toga što je bila veliki sportista, Jelena Genčić se bavila i istorijom umetnosti. Ostaće zapamćene njene emisije na televiziji Beograd. Njen gubitak je ogroman", rekao je Armenulić.

 

 

http://sport.blic.rs/Tenis/234139/Preminula-Jelena-Gencic

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

monahinja-Anisija1-225x300.jpeg

 

Монахиња Анисија (свјетовно Стана) Мојић рођена је као једно од седморо дјеце 26.11.1934. године у Брезовицама код Ваљева. Са благословом њеног побожног оца Антонија који је и сам довео и предао оцу Јустину Поповићу, са деветнаест година ступа у манастир Ћелије код Ваљева, на Томину недељу 1954. године. У то вријеме игуманија манастира је била Сара Ђукетић. Овдје је и пострижена у расу под именом Текла. Подвизавајући се у овом манастиру борила се и изборила са својим сестрама за ослобађање оца Јустина из затвора. У Ћелијама је била све до 1963. године када са мати Анастасијом одлази у Херцеговину у манастир Дужи у вријеме митрополита Владислава, код мати Теодоре, гдје остаје до 1969. године. На дан Св. Василија Острошког 1969. године одлази са мати Анастасијом у манастир Раиновац када и узимају завјет да гдје год буду у даљем животу славе Св. Василија Острошког. Касније су премјештене у манастир Пустиња код Ваљева гдје се подвизавала и била на послушању на манaстирском имању Поћута. Потоњи игуман Острошки, о. Лазар, је у то вријеме неки краћи перод живота боравио у овом манастиру. Била је одличан познавалац типика и одличан појац, многе богослове је научила појању, међу њима и владику Јована Пурића. У Пустињи остаје све до 2003. године када због болести долази у манастир Острог с благословом митрополита Амфилохија и тадашњег игумана манастира владике Јована. У чин мале схиме митрополит Амфилохије је замонашио 29. 12. 2003. године у манастиру Ћелија Пиперска и од тада њена небеска покровитељка постаје света мученица Анисија Солунска. У Острогу се подвизавала све до свог представљења Господу, после краће болести, на дан св. Стефана Пиперског, покрај чијих моштију је и замонашена.

Ако би поранили у цркву, много прије службе, затекли би малену монахињу, како сједи на столици, са бројаницом у руци, ”дошла мало у миру да поразговара са Богом”. Сигурно би вам се осмијехнула…

Мати Анисија, моли Бога за нас са Светим оцем нашим Василијем.

http://www.ostrog.co/index.php/2013/06/upokojila-se-u-gospodu-monahinja-anisija/

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

...Замириса со и скептичне духом збуни и ућута...удаљише се скептици ал мирис соли им ум потресе...Радост неизмерна био си и бићеш поколењима оче Лука преоподобни † (17.9.1959 - 07.02.2013)

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

U 51. godini života. Srčani udar izgleda...

 

Sopranos' star James Gandolfini dead at 51

Three-time Emmy winner was vacationing in Italy


 
jamesgandolfini_2013_652_RichardShotwell

James Gandolfini

 
"The Sopranos" star James Gandolfini has died at the age of 51.
 
According to sources close to HitFix and confirmed by Deadline.com, the three-time Emmy winner had a heart attack while on vacation in Italy.
 
When David Chase cast Gandolfini as anxiety-prone mobster Tony Soprano, Gandolfini was a veteran character actor best known for roles in films like "Get Shorty," "Crimson Tide" and "True Romance," but he became an immediate star when "The Sopranos" premiered in in 1999. 
 
Through Gandolfini's portrayal, Tony Soprano became one of the iconic characters in television history and the actor was nominated for six acting Emmys, winning in 2000, 2001 and 2003.
 
Since "The Sopranos" ended, Gandolfini has worked in a producing capacity for HBO, earning Emmy nods for the documentary "Alive Day Memories: Home From Iraq" and the telefilm "Hemingway and Gellhorn," while the premium cable network made multiple attempts to develop new series projects for him to act in.
 
Feature credits for Gandolfini included "In the Loop," "The Taking of Pelham 1 2 3," "Where the Wild Things Are" and "Killing Them Softly."
 
Gandolfini was most recently seen in "The Incredible Burt Wonderstone." He had been working on Fox Searchlight's "Animal Rescue" opposite Tom Hardy and Noomi Rapace.
 
Stay tuned, obviously, for more details as we learn them.
 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...