Вести о упокојењу...

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/-/1346435955/%D0%B7%D0%B0%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98a-%D0%B8-%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%BB%D0%BE-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83-%D0%B7%D0%B0%D0%B3%D1%80-r3584

[Милан Ракић]

Академик Светлана Велмар-Јанковић преминула је ноћас у Београду, саопштила је Српска академија наука и уметности.

 

Светлана Велмар-Јанковић рођена је у Београду 1. фебруара 1933. године, а дипломирала је француски језик и књижевност на Филолошком факултету Београдског универзитета.

 

Дописна чланица Одељења језика и књижевности САНУ постала је 2. новембра 2006. године, а редовна чланица је од 5. новембра 2009. године.

 

Била је чланица уредништва часописа Књижевност и чланица уређивачког колегијума Издавачког предузећа "Просвета" (1971-1989).

 

Такође, била је уредница "Просветиних" едиција прозе и есејистике домаћих аутора, лектире за средње школе и оснивач Библиотеке "Баштина".

 

Добитница је награда "Исидора Секулић", "Иво Андрић", "Меша Селимовић", "Ђорђе Јовановић", "Бора Станковић", Награде Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу у 1992. години.

 

Светлана Велмар-Јанковић је за "Лагум" 1995. године добила НИН-ову награду за роман године, а била је награђена и признањима "Невена", "Политикиног Забавника", наградом "6. април" за животно дело о Београду и другим.

 

Саучешће породици и САНУ

 

Председник Србије Томислав Николић упутио је телеграм саучешћа породици преминуле књижевнице Светлане Велмар-Јанковић.

 

"Остајете без љубави и подршке свог родитеља и баке, а српска књижевност без списатељице која је својим делом обележила наше доба. Овековечену у речима, заувек ћемо памтити јединствену Светлану Велмар-Јанковић", наведено је у телеграму саучешћа председника Николића. 

 

"Рад Светлане Велмар-Јанковић незаменљив је за свакога ко је желео да боље и непосредније упозна Београд, о чему говоре награде које је добила описујући град у коме је живела", навео је Синиша Мали у телеграму који је упутио породици преминуле књижевнице и Српској академији наука и уметности.

 

Председник Привременог органа Београда додао је да дела Светлане Велмар-Јанковић представљају огроман допринос српској и светској књижевности, а сигуран је и да ће оно о чему је писала и у будућности бити путоказ младим генерацијама.

 

Принц Александар Карађорђевић и чланови саветодавних тела Круне изразили су саучешће поводом смрти књижевнице Светлане Велмар-Јанковић.  

 

РТС

[Милан Ракић]

Бог да јој души опрости... 

[Млађони]

Bog da prosti..

[Ненад Р.]

Бог да јој душу прости.

[Juanito]

Umro nobelovac Gabrijel Garsija Markes

Nobelovac Gabrijel Garsija Markes umro je danas u svom domu u Meksiko Sitiju, piše meksički El Pais.

 

 

ako uzrok smrti velikog pisca nije poznat, članovi Markesove porodice su poslednjih dana navodili da je njegovo zdravlje "veoma krhko". 

Markes (87), pisac "Sto godina samoće", najviše prevođenog i najčitanijeg dela na španskom jeziku,hospitalizovan je 3. aprila u Meksiko Sitiju zbog upale pluća, a stanje mu se posle nekoliko dana popravilo i pušten je iz bolnice. 

Garsija Markes bio je jedan od najpopularnijih pisaca španskog govornog područja i mnogi njegovu popularnost porede sa Markom Tvenom ili Čarlsom Dikensom. 

Rodio se 6. marta 1927. u gradu Arakataka, u oblasti Magdalena, a živeo uglavnom u Meksiku. Bio je najstarije od 11 dece Luize Santjago Markes i Gabrijela Elihija Garsije, telegrafkinje i lutajućeg homeopate, poznatog po burnim ljubavnim aferama. 

Poput mnogih drugih pisaca Latinske Amerike, on je prevazišao okvire književnosti i kulture. Čovek među prijateljima poznat kao "Gabo" postao je heroj celog kontinenta kada se pridružio revolucionaru Fidelu Kastru i kritikovao nasilne intervencije Vašingtona u Vijetnamu. 

Smatra se najpoznatijim piscem magičnog realizma, žanra u kome se prepliću mitovi i magija sa realnošću svakodnevne egzistencije. Najviše je doprineo tome da latinoamerička literatura dođe u centar pažnje svetske kulturne javnosti šezdesetih godina 20. veka. 

Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1982. godine. 

Oslabljen od raka, Markes nije ništa napisao posle svog poslednjeg romana "Sećanja na moje tužne kurve" koji je objavio 2004.

 

Izvor

[Лидија Миленковић]

Бог да му душу прости

[Милан Ракић]

Бог нека му души опрости.

 

И поздрави Јашу Гробарова

[Перезвон]

Фаца. Колки цвет има у џепу Путуј Гаврило... 

[Ромејац]

Лидер Партије уједињених пензионера Србије преминуо је у уторак у 84. години на Војномедицинској академији у Београду

 

ПОТПРЕДСЕДНИК Владе и министар рада, запошљавања и социјалне политике Јован Кркобабић преминуо је у уторак у 84. години на Војномедицинској академији у Београду.

 

Лидер Партије уједињених пензионера Србије изгубио је битку са болешћу која га је мучила више месеци, а однедавно га практично искључила из политичког живота Србије.

 

Према незваничним информацијама, Кркобабић је дуго водио битку са карциномом простате. Пре неколико дана му је отказао и други бубрег, а један му је раније одстрањен.

 

Лидер пензионера рођен је 1930. године у Кољанима у Далмацији. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Факултету политичких наука у Београду.

 

Радио је 18 година у Институту за нуклеарне науке у Винчи. Био је оснивач и директор Републичке заједнице пензионог и инвалидског осигурања самосталних делатности (данашњи Фонд ПИО самосталних делатности).

 

ПОСЛЕДЊИ ИНТЕРВЈУ ЗА “НОВОСТИ“

СВОЈ последњи интервју Кркобабић је дао „Новостима“ 25. децембра прошле године

Тада је казао да будући закон о раду не сме да буде „закон за отпуштање“ већ закон за запошљавање радника. Заложио се и за то да пензије не буду смањиване и да исплате буду редовне: - То је закон и то мора да се поштује док сам ја овде.

 

Кркобабић је 1985. године основао и Републичку заједницу пензионог и инвалидског осигурања земљорадника и тада су сељаци први пут у историји Србије добили право на пензионо и инвалидско осигурање.

 

На чело управог одбора Фонда ПИО стао је 1994, а две године касније постаје председник Савеза пензионера Србије.

 

Кркобабић је за народног посланика у Скупштини Србије изабран 1997, са листе СПС. Председник Партије уједињених пензионера Србије био је од 2006. године. Потпредседник Владе Републике Србије био је од јула 2008. до 2012. године.

 

 

СУСРЕТ СА СИНОМ

 

ДВА сата пре него што се његов живот угасио, Јована Кркобабића је у апартману на ВМА посетио син Милан. Његове партијске другове из ПУПС веома је погодила тужна вест:

 

- Свима нам је тешко. Био је врло оштроуман и добар човек. Последњи пут смо разговарали пред изборе - рекао је, за „Новости“ Константин Арсеновић, високи функционер партије пензионера.

 

Извор

[Лидија Миленковић]

Бог да му душу прости.

[Ненад Р.]

Покој му души .