Brajanov osmeh

[Danijela]

Narednik vojske SAD Brajan Mejer poslat je 2011. godine u Avganistan kao tehničar za bombe kada je naprava koju je demontirao eksplodirala pre vremena. Mejer je tada imao 29 godina, a eksplozija ga je teško povredila. Izgubio je desnu nogu iznad kolena, desnu ruku iznad zgloba, kao i tri prsta leve ruke. Dok su mu pružali prvu pomoć, on se uplašio posledica koje bi njegovo ranjavanje moglo imati po ostale članove jedinice, pa je tražio da ga slikaju. Tada je nastala moćna fotogafija: Brajan Mejer obliven krvlju i teško povređen kako se smeši kameri.

 

 

Brajan Mejer

 

Bio je to početak njegovom mučnog oporavka. Mejer je smatrao da je to bilo neophodno kako bi postao primer ostalim članovima svoje jedinice.

 

 

Naučnici kažu da je pozitivan stav ključni za oporavak posle ovako teške povrede. Nedavna studije je ispitivala i koliko je mentalna snaga jaka kod jednih, a tako slaba kod drugih.

 

 

Mučan početak oporavka

 

Istraživanje o kojem je reč će trajati tokom narednih šest godina, a cilj je da se utvrdi kako se veterani nose sa životnim izazovima posle teških povreda. Mnogi vojnici poput Mejera brzo se navikavaju na proteze i život s pomagalima, pa se neki od njih bave i planinarenjem, ili uspeju da istrče maraton.

 

U slučaju Brajana Mejera, veliku pomoć u oporavku predstavlja činjenica da je u procesu lečenja korišćena najsavremena tehnologija. Komandant Piter Šumejker, šef dermatologije u Mornaričkom medicinskom centru u San Dijegu, rukovodio je primenom ablativnog lasera u Mejerovom lečenju, koji se inače koristi za glačanje bora i kože oštećene aknama.

 

 

Rezultat je bio dramatično poboljašanje Mejerove sposobnosti pokreće prste.

 

- Privilegija je raditi s vojnicima poput Brajana, jer oni mladi i motivisani da idu dalje nego što smo mogli i da sanjamo. Oni ne žele samo da hodaju, nego i da rade sve što rade njihove kolege i prijatelji - kaže Šumejker.

 

 

Nakon serije složenih operacija, Mejeru su dodeljene proteze, pa je morao ponovo da uči da hoda. Ali, on je želeo mnogo više. Želeo je punu nezavisnost.

 

Odbio je da kod kuće ugradi rampe za invalidska kolica. Opirao se dobijanju dozvole za parkiranje za osobe s hendikepom. Hteo je da se ponovo integriše u društvo.

 

- Koncentrišem se na ono što imam. Ne na ono što sam izgubio - kaže on.

 

 

Proteze koje je dobio predstavljaju čudo tehnike. Ona na ruci ima lampu, pa noću može da se kreće bez poteškoća. On može da pere zube četkicom, piše olovkom, koristi telefon, pa čak i poteže obarač.

 

Samo nedelju dana posle operacije, Mejer se provozao motorom kojim može da upravlja zahvaljujući protezama. Osim toga, on je aktivan i među ostalim vojncima s invaliditetom.

 

 

S još dvojicom veterana osnovao je nevladinu organizaciju "Warfighter", koja prilagođava vozila vojnicima s invaliditetom.

 

- Naš cilj je da se neki tip u "besnim" kolima parkira na mesto za osobe s hendikepom, pa da se ljudi pobune: "Šta ovaj radi?!" A kada iz kola izađe čovek s protezom, da shvate o čemu se radi - kaže Mejer.

 

http://www.blic.rs/Riznica/Inspiracije/478235/Fotografija-nastala-neposredno-nakon-njegovog-ranjavanja-sokirala-je-svet-Sada-je-on-inspiracija-hiljadama