Порфирни огртач - Алики Кафецопулу

[Милена Т.]

Порфирни огртач је огртач славе. Носио га је цар, али и војници Цара над царевима. Онај царски био је обојен пигментима, а хришћански обагрен крвљу мученика. У првим вековима хришћанства, вековима страшних прогона војници Цара Небескога одрицали су се овоземне славе и богатства и као мученици и исповедници сејали семе вере чак и тамо где се чинило да је то немогуће, као што је то срце царице Александре, супруге цара Диоклецијана.

Роман Порфирни огртач Алики Кафецопулу враћа нас у доба владавине цара Диоклецијана, тог страшног мрзитеља и прогонитеља Цркве Христове. Главни јунак романа машта да једног дана буде заогрнут царским огртачем, али сви његови узори, међу којима су били и војвода Георгије, лекар Пантелејмон, солунски конзул Димитрије, Елијанов брат од стрица Нестор и многи други, сматрали су тај огртач ништавним и заогртали се огртачем сатканим од љубави Христове. Роман Порфирни огртач и јесте роман о тој љубави, роман који се чита у једном даху и који у нама буди оно најлепше што је Бог даровао срцу човековом.

 

Нова књига у издању манастира Михољска Превлака: "Профирни огртач", едиција "Подвиг":

Књигу можете наручити преко сајта. Цена: 250 дин.

http://knjige-manastir-prevlaka.weebly.com/1053108610741086/100

[Милена Т.]

Порфирни огртач - одломак

- Боже драги, молим Те помози нам да ово решимо – прошапутала је Наталија знајући да су све друге могућности, о којима је разговарала са Адријаном и осталом братијом, имале многе недостатке.

Татјана ју је саосећајно гледала. Ех, шта се све може десити за неколико тренутака! Мајчинско срце упозоравало ју је на опасност. Мислила је на Јону, њеног лепог малог анђела, како јој пружа руке и тепајући изговара своје прве речи. Онда је помислила на Антиоха, њеног мршавог и болешљивог сина, као и на то како је њена вољена кћерка Павла на коленима моли и плаче. Помислила је и на Елијана, свог најстаријег сина, чврстог, поносног, жустре нарави и веома талентованог. Чинило јој се да је гледа с љубављу, а потом са болом и гневом, истим оним као у његовог оца. Размишљала је о томе како би је њих двојица сигурно издали.

Ех, то мајчинско срце! Осетила је да јој хиљаду ножева пробада срце покушавајући да је зауставе, упозоравајући је да не доноси смелу одлуку, говорећи јој хиљадама гласова о штети коју би могла да нанесе себи и својој породици. Хиљаду гласова за само неколико тренутака!

Изненада су гласови утихнули, оштри ножеви се вратили у своје корице, а мајчинско срце поново постало хришћанско. Устала је неустрашиво и одлучно, са до тада непознатом снагом. Осетила је да ће се суочити са хиљаду непријатеља. Но у души су јој одзвањале охрабрујуће речи: Ко ће нас раставити од љубави Христове? и: Који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан. Оно мало речи Господњих које је знала охрабриле су је да донесе смелу одлуку. Њено бледо лице изненада је облило руменило, а очи су јој заблистале.

Порфирни огртач