ПОТРЕСНЕ ФОТОГРАФИЈЕ – хуманитарна акција у Белановици код Љига

мирођија · Јун 25, 2014

Драги пријатељи, отац Војислав Билбија је јуче, 23. јуна и данас, 24. јуна на расподели хуманитарне помоћи у околини Љига.

Свештеник, који је парох села Белановица, протојереј Томислав Ђокић, недавно нам је доставио списак најугрожених у селу Белановица, преко наше поверенице Данијеле Гајић из Љига. Ради се углавном о болесним бакама, које немају деце или су им деца погинула или преминула.

Већ када читате списак, јасно вам је да се ради о веома угроженом становништву и углавном за све пише слично; …“живи сама, стара и болесна, без примања.“ А ево шта је њихов парох записао; “Вероватно ће они преживети и без помоћи, као и до сада, али не због тога што им није потребна, већ због тога што је човеку врло мало потребно да би живео, поготову када гладовањем и минималним уношењем једнобразне хране очисти организам од гомиле трулежи и навикне га да природно фунционише.“ Већ те речи вас упућују о каквим случајевима је реч.

Овим људима никада нико није дошао, нити су икада добили помоћ.

Отац Војо и повереница Данијела су рекли да су једва стизали до кућа, јер су удаљене од асфалтног пута, до њих се стиже земљаним путем, а на многим местима су клизишта однела или излоквала пут у толикој мери да је било веома ризично возити се.

До две породице нису могли допрети, па су једној породици оставили помоћ код комшија, а другој породици су покушали прићи другим путем и на крају су одустали јер је било сувише ризично због клизишта, па су и њима оставили помоћ код комшија.

Видећете фотографију једне полу-урушене куће, која је настрадала од клизишта. Баку која живи у тој кући нису нашли. Иако је кућа сасвим неупотребљива за становање, бака још увек живи у њој и видели су стиропор поред кревета на ком спава, да би мало заштитила од хладноће, јер нема зида.

Сви су се силно обрадовали хуманитарној помоћи, многи су плакали од радости и благосиљали. Једна бака је рекла да их је Бог послао, јер им је нестало свега у кући. То је бака, која има непокретног деду у кући, који више нисје свестан ничега. Они су добили и памперс за одрасле. У кући поред њих живе и двоје ментално оболелих, али их наша екипа није видела.

Сва ова села су на путу да сасвим замру. Кад се види до ког сиромаштвa и какве запуштености може да се дође живећи у селу, није ни чудо да села умиру. Оно мало људи што је преостало живи у таквом јаду и беди, заборављени од свих, да се човек може разболети од бриге и туге.