"Другови моји искрени моји..."

[Искушеник]

"Другови моји искрени моји..."

старац Никодим Светогорац

Како би ми добро било са друговима по духу у Господу.Али немам духовне другове,немам са ким да на корист прозборим о своме духовниом стању,или да макар да макар у сладости поразговарамо о духовним стварима.Да,сада се нигде не може видети истинско духовно друштво.Настало је такво време,да је услед различитих укуса и схватања тешко заједнички савршавати духовна дела.Ако се саберемо на заједничку молитву,једноме дај дуго слаткопјеније,а другоме мало брже бденије,да би се потом у својој усамљености што боље бавио омиљеним занимањем;једноме се допада да чита поуке,док се другом свиђају опште беседе;и није угодно једноме са дргугим.Ако узмемо да читамо књигу или да беседимо о духовним стварима,услед различитих схватања почећемо да се споримо и ругамо,и увек ћемо се у мишљењу поделити.И обрнуто,ако се буду плеле светске сплетке,ако се буде о свему судило и похађало,ако се буде пресипало из шупљег у празно,онда ће и другова бити и време че неприметно да пролази,као уз какво ситно мезе:"речи теку као река,а нема чиме да се утоли жеђ". Ево ти другова,ево ти људи данашњег  века,"као ђубре на тањиру" - од којих сам први ја...

Извор: Старци Теодосије и Никодим - Светогорски Молитвени Дневници,стр. 152.