Šta bi sve mogli da kupimo za najavljeni ruski kredit?

[Милан Ракић]

Nedavno smo javili da je ponovo, nakon godinu dana pauze, aktuelizovana priča o nabavkama nove tehnike za Vazduhoplovstvo i Protivvazduhoplovnu odbranu Vojske Srbije. Ministar Odbrane Bratislav Gašić se 23. maja u Moskvi sastao sa ruskim ministrom odbrane Sergejom Šojguom i tom prilikom u izjavi za Tanjug rekao da robni kredit za nabavku naoružanja iznosi milijardu i 429 miliona dolara. Analiziramo šta je sve moguće nabaviti za te pare. 

 

Ministar je na novinarsko pitanje da li je tu uključeno i šest borbenih aviona MiG-35 potvrdno odgovorio i dodao da se u tom kreditu nalaze i sredstva za sve ono što je dogovoreno dok je današnji premijer Aleksandar Vučić bio ministar odbrane. Ta informacija u ovom izuzetno teškom ekonomskom stanju države zvuči vrlo nerealno ali je ipak najavljeno da bi se ugovor mogao potpisati u junu ili na jesen dok neke poslednje informacije govore da bi se to moglo desiti u avgustu.

 

Avioni

 

V i PVO, posebno avijacija, od svih drugih rodova tehnički i materijalno kvalitativno najviše zaostaje za savremenim oružanim snagama sveta. U ovaj vid je u proteklih 20 i više godina vrlo malo ulagano i danas se V i PVO nalazi u vrlo teškom stanju, pre svega što se tiče lovačke avijacije. Poslednji lovački avion nabavljeni su aprila 1988. i to iz partije od 16 lovaca MiG-29 od kojih se danas četiri aviona, koja su proizvedeni 1987., nalazi na aerodromu Batajnica u sastavu 101. lovačke avijacijske eskadrile ‘’Vitezovi’’, 204. vazduhoplovne brigade. Tokom protekle godine spominjala se nabavka šest višenamenskih borbenih aviona MiG-35 ruske proizvodnje. Reč je o avionima MiG-29M/M2 sa novom oznakom a o ovom avionu smo više puta već pisali.

Prošle godine rusko Ministarstvo odbrane nije naručilo ovaj avion, zvanično zbog ekonomske krize ali se smatra da avion u današnjoj konfiguraciji nije zadovoljio zahteve vojnog vazduhoplovstva. Narudžbina je odložena za 2016. godinu a smatra se da je plan ruskih vazduhoplovnih snaga da do 2020. naruči čak 100 ovih aviona. U međuvremenu je saopšteno da su četiri aviona za Siriju završena i da će do 2018. Siriji biti isporučeno 12 ugovorenih aviona. Oko cene aviona bilo je mnogo nagađanja te su iznošene proizvoljne cifre gde nije bilo definisano šta se može kupiti za datu cenu. Neke poslednje procene su da bi avion bez obuke, delova, održavanja i naoružanja mogao da košta oko 50 miliona dolara, a sa svim navedenim i do 70 miliona. Ta cena bi se odnosila na napredniji MiG-35S dok bi cena za postojeći MiG-35 (MiG-29M/M2) bila negde oko 35-50 miliona. Naravno sve to zavisi od aranžmana, od količine delova, dužine trajanja održavanja, količine i vrste naoružanja i odnosa između država.

Nije još uvek jasno koliko bi Srbija nabavila aviona, samo šest kako je prvo bilo najavljivano ili kompletnu eskadrilu od 12 letelica. Što se tiče roka isporuke pretpostavlja se da bi od dana potpisivanja ugovora do pristizanja prvih aviona proteklo najmanje dve do tri godine. Novi avioni zamenili bi celokupnu borbenu avijaciju koja se sastoji od flote lovačkih aviona MiG-21 i 29, i jurišnika Orao.

 

Helikopteri

 

U poplavama koje su pogodile našu zemlju polovinom maja videli smo koliki je značaj vojnih transportnih helikoptera. Posade helikoptera prevezle su na stotine ljudi i na desetine tona pomoći. U njima je bilo angažovana skoro cela transportna helikopterska flota, letelo je ukupno 5 od 6 helikoptera Mi-8T i jedan od dva Mi-17 (izvozni Mi-8MT) sa kojima raspolaže V i PVO. Koliko je loše stanje govori i to da najmlađi Mi-8T ima 33 godine a Mi-17 23. Samo jedan helikopter ima dizalicu, to je Mi-17 ali taj primerak u vreme poplava nije bio aktivan. Još od 2008. se govori o nabavci novih helikoptera a još pre toga je helikopter Mi-17 izabran kao opcija sa najboljim odnosom cena-efikasnost. Najavljivana je nabavka dva do četiri helikoptera a tadašnja jedinična cena helikoptera je iznosila 4-10 miliona dolara u zavisnosti od vojne varijante. Danas međutim usled velike potražnje cena helikoptera se kreće u rasponu od 15 do 20 miliona dolara a u ponudi je nekoliko osnovnih varijanti helikoptera kao što su Mi-17V-1, V-5 iz fabrike Kazanj, zatim Mi-171, Mi-171E, Mi-171Š iz Ulan Udea. Još pre nekoliko godina definisano je da je minimalno potrebna jedna eskadrila sa 10 do 12 helikoptera.

 

Raketni PVO sistemi

 

Uz modernizaciju avijacije spominje se i nabavka savremenih raketnih sistema protivvazduhoplovne odbrane. Poslednje nabavke ove tehnike desile su se još pre više od 30 godina. Srbija trenutno raspolaže sa srednjim mobilnim raketnim sistemima 2K12 ‘’Kub-M’’ a tu su i raketni sistemi S-125M1T ‘’Neva’’. Oba sistema su podvrgnuta delimičnoj modernizaciji koja se ogledala pre svega u poboljšanju rada u uslovima jakog elektronskog ometanja. U 250. raketnoj brigadi za protivvazduhoplovna dejstva (PVD) nalazi se 5 raketnih diviziona za PVD i to 230. divizion (Niš), 240. divizion (Novi Sad) i 310. divizion (Kragujevac) sa sistemima Kub, 1. divizion (Jakovo/Batajnica) i 2. divizion (Zuce) sa sistemima Neva. Idealni sistemi za njihovu zamenu bili bi Buk (za zamenu Kuba) i sistem S-350E ‘’Vitjaz’’ (za zamenu Neve). Raketni sistem 9K37 Buk razvijen još sedamdesetih godina upravo kao zamena za sistem Kub, vremenom je doživeo niz modifikacija pa su tako danas aktuelne varijante 9K317 Buk M2 uveden u naoružanje 2008. godine i 9K317M Buk M3 čiji je razvoj u toku. Za izvoz je predviđena varijanta 9K317ЭK Buk-M2ЭK nešto slabijih karakteristika od sistema Buk-M2 sa dometom od 45 km po daljini i 25 km po visini.Cena ovog sistema se kreće od 60-75 miliona dolara po divizionu. Naravno, posebno bi se kupovali dodatni kompleti raketa i ostale logistike. 

Sistem S-350E nazvan ‘’Vitjaz’’ predstavljen je prvi put prošle godine na međunarodnoj vazduhoplovnoj izložbi MAKS-2013. Razvoj sistema započeo je 2007. kao dalja modifikacija južnokorejskog sistema KM-SAM u čijem razvoju je učestvovao ruski koncern Almaz-Antej. Serijska proizvodnja najavljena je za 2015. a iako se radi o sistemu srednjeg dometa, pominju ga kao naslednika čuvenog sistema velikog dometa S-300. Pretpostavka je da bi S-350 menjao starije varijante sistema S-300PS koje imaju manji domet od aktuelnih novijih varijanti. Takođe sistem bi mogao da zameni i sisteme Buk starijih generacija. Za sada nema podataka o ceni po kojoj će se Vitjaz prodavati a prvi izvozni ugovori bi mogli biti potpisani nakon 2015.

Svakako najinteresantniji raketni sistem, ujedno i najmoćniji od onih koji bi se mogli nabaviti, je sistem velikog dometa tipa S-300 i njegova aktuelna izvozna verzija S-300PMU-2 nazvana ‘’Favorit’’. Ova varijanta razvijena je između 1995. i 1997. godine poseduje rakete dometa 40, 120, 150 i 200 km na visinama do 27 km. Kompleks tj. jedan divizion se sastoji od komandnog mesta, osmatračkog vozila, radarske i kontrolne kabine, dva akvizicijska radara, do 12 lansera raketa, agregata, samohodnih utovarivača raketa, kranova, sistema za vezu. Opciono tu su dodatni radari, nosači antena radara, mobilni kranovi, kamioni sa gorivom i vozilo za smeštaj posada. Za jedan divizion ovog sistema danas treba izdvojiti do 200 miliona dolara.

Još jedan sistem PVO koji bi nama bio interesantan je artiljerijsko-raketni sistem Pancir-S1. Ovaj sistem bi bio idealan za zamenu sistema Strela-1 koji se koristi za odbranu aerodroma a služio bi i za zaštitu raketnih sistema Buk ili S-300 pre svega protiv niskoletećih ciljeva za šta je i namenjen. U Panciru je integrisano artiljerijsko naoružanje koje čini dva topa 2A38 kalibra 30 mm sa 1400 granata, efikasnog dometa do 4 km, brzine paljbe do 5000 granata u minuti, i 12 radikomandno vođenih raketa dometa 15 km po visini i 20 km po daljini. Poseduje svoj osmatrački radar dometa do 36 km i dva nišanska radara a tu je i elektrooptički sistem za upravljanje vatrom. Cena za jedan kompleks tj. jedno vozilo Pancira je oko 15-16 miliona dolara.

 

Radari

 

Modernizacija V i PVO ne bi bila kompletna bez nabavke modernih radara. U 126. brigadi VOJIN (Vazdušno osmatranje javljanje i navođenje) nalaze se britanski radarski sistemi S-600 iz sedamdesetih godina, ruski radari P-12 tehnologije šezdesetih godina a najsavremenija su dva američka AN/TPS-70 koji su nabavljeni sredinom osamdesetih godina 20. veka. Rusija na tržištu nudi veliki broj tipova radara, različitih dometa, talasnih dužina i konfiguracija.

Od modernih ruskih radara na tržištu se mogu naći radari Protivnik-GE, Gama S1E, Nebo-M, Nebo-SVU, Lira/Mars itd. Neke okvirne cene radara se kreću od 5-30 miliona dolara po jednom radaru a sve u zavisnosti od primene tehnologije, talasnih dužina i ostalih taktičko-tehničkih karakteristika.

 

Sve i da nam poklone…

 

I dalje je mnogo nedoumica i mnogo pitanja koja bi se mogla postaviti u vezi najavljenog robnog kredita. Na primer, da li bi se nabavljalo baš sve novo ili bi se možda uzimalo nešto i polovno, iz jedinica ruske vojske? Kakve bi bile cene, tržišne ili fabričke? Znamo da to primarno zavisi od toga kakav je odnos između prodavca i kupca – dakle od političkih, ekonomskih i vojnih veza.

Da li je Vojska Srbije odnosno V i PVO u svakom smislu sposobno da u nekom razumnom roku primi i usvoji u naoružanje svu ovu tehniku? Ima li dovoljno kvalitetnog kadra koji bi se isto tako kvalitetno obučio za upotrebu svih navedenih sistema? Kakva bi bila logistika i održavanje ako znamo u kakvoj se trenutnoj situaciji nalazi V i PVO?

Jedno je sigurno, odnos države prema vojsci se mora promeniti, ukoliko država želi da ima savremene i ozbiljne oružane snage. U protivnom, sve novo što se bude i ako se bude nabavilo moglo bi za nekoliko godina biti neoperativno i neupotrebljivo.

 

Petar Vojinović, TangoSix.rs

[Драгана.]

Могли би да купимо шипак, јер шипак ћемо да добијемо.

[kordun]

da nam daju na popust 5 nuklearki za sve te pare drugacije bi nas evropa postovala, jos kad bi ja bio diktator ih....

[Млађони]

da nam daju na popust 5 nuklearki za sve te pare drugacije bi nas evropa postovala, jos kad bi ja bio diktator ih....

 

Да баба има трол. била би тролебус :Р :Р 

[kordun]

Да баба има трол. била би тролебус :Р :Р 

nemoj tako brate, ja sam neotkriveni talenat za diktatora, imaj vjere u mene, jel znas gdje bi preselio prestolnicu ? znas SIGURNO, ja radim tebi u korist a ti meni podmeces nogu....

[Млађони]

nemoj tako brate, ja sam neotkriveni talenat za diktatora, imaj vjere u mene, jel znas gdje bi preselio prestolnicu ? znas SIGURNO, ja radim tebi u korist a ti meni podmeces nogu....

 

Ок, мени престоница и министарство економије и може да преговарамо....  

[Драгана.]

Ок, мени престоница и министарство економије и може да преговарамо....

ал си скроооооман