Mlinar heroj

[Danijela]

Nakon što je spasao 700 života i uputio se ka daljem spasavanju, heroj koga su Obrenovčani tražili da bi mu se zahvalili, konačno je pronađen. Radi se o Miroslavu Mlinaru, koji je tog kobnog dana rizikovao svoj, kako bi spasao tuđe živote.

 

 

Čovek za kojim je tragalo preko sedamsto ljudi, da bi mu se zahvalilo što je uspeo da im spasi živote, konačno je pronađen! Radi se o Miroslavu Mlinaru, koji je hrabro učestvovao u spašavanju i evakuaciji ljudi iz Obrenovca.

 

Nakon što je pružio neophodnu pomoć, Mlinar je morao da nastavi dalje i da ode na drugu lokaciju radi pomaganja ostalim ljudima čija je evakuacija trajala tokom poplava. Građani Obrenovca, koji su tog dana spašeni zahvaljujući njemu, ostali su u Osnovnoj školi ” Jefimija” bez ikakvih podataka o tome ko je čovek koji im je pomogao kada je bilo nateže.

 

 

 

Nakon što su poslali mejl redakciji “Telegrafa”, stigle su informacije o tome ko je zapravo ovaj heroj, koji je došao 17. maja u ugroženo mesto i počeo da pomaže ljudima, koji navode da je ostao uz njih dok nije izvršena evakuacija poslednjeg deteta.

 

Miroslav je Srbin iz Zadra, i bio je visoki funkcioner Srpske demokratske stranke. Pored toga, on je vojno lice i uspeo je da preživi jedan atentat, dok je tri puta ranjavan. Za vreme ratova koji su se dešavali u Jugoslaviji, izgubio je jedanaest članova porodice i borio se na strani Vojske Republike Srpske Krajine.

 

 

Godine 1999. godine, iako je živeo u Australiji, došao je u Srbiju kada je njegovu zemlju napao NATO pakt. U Beograd je stigao 1. aprila, drugog dana nakon što je u Sidneju organizovao demonstracije protiv NATO bombardovanja na kojima je učestvovalo više od 50.000 ljudi, pretežno Srba. U noći 23. aprila našao se ispred zgrade RTS, kada mu je iznad glave prošištala raketa. Silina detonacije ga odbacila i povredila mu nogu. Nakon poslednje rakete koja je pogodila zgradu Televizije u onoj prašini i dimu začuo je zapomaganje i jauke unesrećenih ljudi, koji su se našli u toj strašnoj gomili armiranog betona. Ništa ga, međutim nije sprečilo da prvi uleti u porušenu zgradu i pomogne povređenima. Popeo se na ruševine i ušao u zgradu.

Aprila meseca 2008. godine, odlukom Vlade Srbije, renomirani žiri, u kome su među ostalim bili: Potpredsednik Vlade Srbije, Božidar Đelić, Aleksandar Saša Đorđević, Miodrag Stojković, Dejan Ilić, Zdravko Čolić, Manojlo Vukotić, Bojan Brkić i Bojana Stepanović, doneli su odluku da se u znak poštovanja i zahvalnosti, zbog herojskog spasavanja radnika RTS iz porušene zgrade Televizije i svega onoga što je uradio za srpski narod, Miroslavu Mlinaru dodeli srpski pasoš sa brojem 1.

 

- Ne radim ovo zbog slave, povukao sam se iz javnog života davno. Otišao sam sa kolegama iz policijske brigade kao dobrovoljac. Tamo je bilo preko hiljadu ljudi. Svaki put spasavajući te ljude očekujem da u njima vidim pogled nekog od mojih najmilijih – izjavio je Mlinar za Telegraf.

 

 

Što se tiče Obrenovčana koje je spasio, oni nisu odustajali od apela za potragom, i dali su detaljan opis i informacije od velikog značaja, kako bi pronašli Mlinara.

 

- Taj čovek je na sebi imao ronilačko odelo i florescentnu oranž jaknu. Bio je krupan, visok i crne kose. Dok su ga zvali preko radio-stanice oslovljavali su ga sa “MLINAR”, što mislimo da je verovatno neka šifra – naveli su građani Obrenovca.

 

Nepoznati heroj je rekao ljudima da je svoju porodicu ostavio u Beogradu, kako bi pomogao ugroženima i pored imena “Mlinar”, nije se znalo mno

go o njemu. Kada su stigli policajci, ljudi su pitali za njegovo ime, ali tu informaciju nisu mogli dobiti

- Policajci iz beogradske brigade policije koji su došli da ga zamene rekli su nam samo da je on njihov bivši kolega dobrovoljac ali nisu mogli da nam daju njegovo ime i prezime bez odobrenja komandanta.Molimo i preklinjemo da makar doznate da li je čovek živ ako ne možete da nam date njegovo ime i prezime da mu se makar jednoga dana zahvalimo za sve .On je naš spasilac i heroj i mi majke iz škole Jefimija smo mu zahvalne do groba! – oglasile su se zahvalne majke

 

Na sreću svih građana koji su apelovali da se ovaj čovek pronađe, potraga je završena i sada znaju da je on dobro i mogu mu se zahvaliti.

 

 

Foto: Facebook/miroslav.mlinar.5

http://www.telegraf.rs/vesti/1083529-pronasli-smo-coveka-koji-je-spasio-700-ljudi-u-obrenovcu-zapamtite-ime-miroslava-mlinara-foto

 

 

[Danijela]

"Najteže je bilo gledati porodice kako se razdvajaju"

 

Miroslav Mlinar (47), koji je u poplavljeni Obrenovac došao samoinicijativno, samo sa jednom željom, da pomogne koliko može, spasao je više od 700 ljudi, među kojima su mahom bile žene, trudnice i sasvim mala deca. Hrabro i staloženo, sve vreme u vodi do pasa, organizovao je dopremanje hrane i pića, evakuaciju najugroženijih i ulio uspaničenim ljudima nadu u spas!

 

 

Miroslav Mlinar (47) | Foto: Goran Srdanov

 

Kada je tog 16. maja čuo koliko je ozbiljna situacija u Obrenovcu, gde je Kolubara već uveliko nemilosrdno potapala sve pred sobom, Miroslav je bez razmišljanja otišao u policijsku brigadu u blizini mesta gde živi i ponudio svoju pomoć. Tog dana, zajedno sa još dva dobrovoljca, Milanom Paravinjom i Goranom Jeremićem, seo je u čamac i krenuo u evakuaciju. - Kada smo se oko tri sata ujutru narednog dana vratili sa još jednom grupom ljudi, rečeno nam je da se u OŠ „Jefimija“ porađa jedna žena i da treba da do tamo prevezem lekara i babicu - započinje priču za „Alo!“ Miroslav, koji je, kako priča, kada je video na stotine uspaničenih ljudi, koji su se osećali kao da su ostavljeni na milost i nemilost, bez ičije pomoći, odlučio da uprkos naredbi ostane i pomogne.

 

Miroslav Mlinar sa kolegama u Obrenovcu

 

- U školi je bilo oko 1.200, 1.300 ljudi, više od 700 žena i dece, dvadesetak trudnica... Vladao je potpuni haos. Ljudi su bili malaksali, gladni, žedni, uplašeni... Vladali su strah, tenzija i napetost. Bilo je svađe, čak i nekoliko tuča - dodaje on. Videvši to, Miroslav je rešio da ostane.

- U takvoj situaciji najvažnije je ostati koncentrisan, usredsređen i pribran. Putem radio-veze obezbedio sam prvo jednu amfibiju, a onda i drugu. Ljude za evakuaciju sam podelio po prioritetima. Prvo smo evakuisali majke sa troje i više dece i trudnice, a onda i ostale, sve po redu - kaže Miroslav. Ugrožene su u početku od škole do amfibije prevozili čamcem, a onda su napravili lanac i prebacivali decu od ruke do ruke. Miroslav je veći deo vremena bio u vodi do pasa, ponekad je nosio i po dvoje, troje dece odjednom.

 

- Najteže je bilo gledati porodice kako se razdvajaju. Otac ti pruži ženu i dvoje dece, ne zna ni ko si, ni šta si i samo pogledom te moli da ih čuvaš, da prežive - objašnjava Miroslav. U školi je ostao sve dok amfibije nisu na sigurno prevezle više od 700 osoba iz škole.

 

- Onda sam oko podneva morao da odem. Došla je smena. Preostalim ljudima u školi sam se zakleo da će i oni uskoro biti spaseni - priča ovaj odvažni čovek, koji je iz škole ispraćen gromoglasnim aplauzom preostalih Obrenovčana.

Dobrovoljci dali krv!

 

Novinarka “Alo!” je juče zajedno sa Mlinarom i Milanom Paravinjom, Goranom Jeremićem i Slobodanom Ljubopratovićem u Zavodu za transfuziji KBC „Zemun“ dala krv za Obrenovčane kojima je pomoć potrebna. Mlinar i njegovi prijatelji, sa kojima se do potopa nije poznavao, jednoglasno su tvrdili da nisu nikakvi heroji.

- Mi smo na čamcu ceo život, pa smo hteli da pomognemo. Svako je od građana uradio koliko je mogao. Neko je dao hranu i vodu, neko garderobu. Svi građani Srbije su pokazali veliku humanost - naglašavaju Milan, Goran i Slobodan.

 

Gledali smo u njega kao u boga!

Pre no što smo pronašli Mlinara, našoj redakciji obratila se jedna od spasenih žena, koja nas je zamolila za bilo kakvu informaciju o „čoveku u kojeg su gledali kao u boga“. „Obraćam se vašoj redakciji sa željom i u nadi da ćete nam pomoći da makar doznamo ime i prezime čoveka koji je spasao više od 700 Obrenovčana. Čovek je u školu došao ranom zorom u subotu, 17. maja, i ostao uz nas sve dok nije organizovao evakuaciju i poslednjeg deteta... U školi je vladao totalni haos, niko nije mogao da zavede red i disciplinu. Bilo je na desetine svađa i tuča, ljudi su od straha i panike bili u totalnom haosu, a on je uspeo da sve to dovede u red. Teško je i opisati rečima koliko se čovek trudio da nam pomogne. Išao je od čoveka do čoveka, tešio nas, pričao sa decom i zakleo se pred svima da neće otići iz škole dok i poslednje dete ne bude evakuisano. Gledali smo u njega kao u boga koji je došao s neba da nas spase“”, napisala je naša čitateljka.

Spasavao i iz ruševina zgrade RTS-a

 

Miroslava Mlinara sudbina nije mazila, ali se ni on nije krio od nje! Rođen je u Benkovcu i bio je visoki funkcioner Srpske demokratske stranke. Preživeo je jedan atentat, tri puta je bio ranjavan. Za vreme ratova koji su se dešavali u Jugoslaviji izgubio je 11 članova porodice. Kada je 1999. počelo NATO bombardovanje, vratio se iz Australije. Iako povređene noge od detonacije, pre vatrogasaca je ušao u zgradu RTS-a i počeo da izvlači povređene. Jednom je čak i amputirao nogu. Godine 2008, odlukom Vlade, zbog herojskog spasavanja radnika RTS-a i svega što je uradio za srpski narod, Mlinaru je dodeljen srpski pasoš sa brojem jedan.

 

http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/quot-najteze-je-bilo-gledati-porodice-kako-se-razdvajaju-quot/56189