Из хеликоптера за шиваћу маћину

[Милан Ракић]

Пилот у пензији Ивица Станојевић (49), из Ниша, преуређује, дизајнира и комплетно израђује седишта за моторе. Своју каријеру провео у "мушкој" професији, али му то не смета да се сада посвети шивењу, без шаблона ради апликације.

 

Управљање хеликоптерима потпуковник у пензији Ивица Станојевић Стив, из Ниша, заменио је радом на шиваћој машини. Последњих седам година као пензионер до савршенства је развио свој таленат да преуређује, дизајнира и израђује седишта за моторе. Фабричка седишта просто нису удобна и прилагођена различитим физиономијама власника, што је посебно важно возачима "на дуге стазе".

 

Читаву своју каријеру провео је у "мушкој" професији али му то не смета да се у пензији посвети шивењу. Ивица чак "ручно без шаблона везе апликације на седиштима.

 

- Пилоти су скромни људи без обзира на то колико наша професија некима изгледа гламорозна. Поготово је војна каријера захтевна, али ми је пружила све о чему сам као дечак маштао - прича Ивица, који је моторе заволео још као средњошколац јер је родом из Урвича, села поред Владичиног Хана.

 

У Хану се школовао, а главно превозно средство био је стари мотор. Међутим, сада не вози моторе, нити поседује двоточкаша.

 

- Имао сам динамичан живот- Мостар, Скопље, Ниш, и ужелео сам се стабилности - духовит је Ивица и признаје да га за младост везује и мајчина машина за шивење "славица".

 

Знао је себи нешто да закрпи, преправи и, што је најважније, научио је како се њоме рукује.

 

- Рад за шиваћом машином ме смирује, а мотори су моја велика љубав - каже он. - Уживам док радим седишта својим пријатељима, углавном су то бивше колеге или пријатељи. Прочуло се и по Србији, јер сам једини који на овај начин прерађује седишта али не стигнем свима да одговорим. Ипак је ово мени хоби, мада би се од овог посла могло лепо живети.

 

Ивица се труди да седишта прилагоди не само расту возача већ и његовом духу. Неки дођу са идејом шта би хтели, другима помогне да осмисле и, на крају, свако седиште буде уникат.

 

- Фабричка седишта нису удобна, јер су равна као даска. Потребан је, ипак, нагиб, нарочито сувозачу. То не може да се примети у градској вожњи, али ако кренете на далек пут, попут мог пријатеља Фонзе, онда страда задњи део тела. Суштина је да се сувозач исувише наслања на возача и омета га у вожњи јер тако "захтева" фабрички облик. Кад се седиште преради и возач и сувозач су много стабилнији, па је и вожња удобнија - појашњава Ивица, кога сви пријатељи познају као Стива. - Па тај надимак је скраћеница од почетник слова имена и презимена као, на пример, "Симпо" то јест Сима Погачаревић.

 

Ивици возачи само доносе материјале за пресвлачење, и то је углавном скај, или еко-кожа.

 

Постоји специјална еко-кожа за седишта, али је она прескупа, 30 евра је квадрат, и може се набавити само у иностранству. Много је отпорнија на временске (не)прилике - каже Стив.

 

УЧЕНИК И ТВ СЕРИЈА

 

Ивица је радио у центрима за обуку и његови ученици сада су врхунски пилоти. Стално се присећа војничких дана, а посебно је био поносан када се његов некадашњи ученик Златибор Јанић појавио у неким сценама серије "Војна академија".

 

Д. Миљковић, Вечерње новости

 

Ивица из "војних" дана

 

и сада као пензионер

 

 

 

 

 

Неки Стивови радови...

 

Извор за фото: Фејсбук страница "Стив-дизајн"