Годишњица смрти поручника Спасића и Машере

[Милан Ракић]

Полагањем венаца и цвећа на спомен-обележје народним херојима Спасићу и Машери у Београду, данас је обележена 73. годишњица од смрти поручника Војске Краљевине Југославије.

 

У име Речне флотиле и градске општине Чукарица венац су положили командант Другог речног одреда Флотиле мајор Смиљан Ружић и заменик председника општине Чукарица Урош Јанковић.

 

Пошту погинулим херојима одали су и представници Амбасаде Републике Словеније и организације СУБНОР, а на патриотски чин Милана Спасића и  Сергеја Машере подсетио је контраадмирал у пензији Бошко Антић.

 

У тренутку избијања Априлског рата, 1941. године, поручници бојног брода друге класе Милан Спасић и Сергеј Машера службовали су на разарачу „Загреб“ у Боки Которској. Када је, 17. априла, стигла вест о капитулацији Војске Краљевине Југославије и када су Италијани почели да улазе у Боку Которску, посадама је наређено да напусте бродове.

 

Не видећи могућност да се борба настави, Милан Спасић и Сергеј Машера одлучили су да свој брод униште и погину на њему. Разарач „Загреб“ прво је напустила посада, затим млађи официри, а око 14 часова уз брод је пристао моторни чамац да превезе команданта, првог официра, поручнике Спасића и Машеру и једног артиљеријског наредника. Међутим, према договору, Спасић и Машера су одбили да уђу у чамац, а команданту су саопштили да ће припалити штапине који воде до муницијских комора. Стављен пред свршен чин, командант се са осталима брзо удаљио. Неколико минута касније чула се прва, а потом и друга експлозија и брод је, разнет у комаде, нестао с површине. Машера и Спасић последњи пут су виђени како поздрављају заставу непосредно пре експлозије.

 

Тело Сергеја Машере нестало је у експлозији, док су тело Милана Спасића сутрадан пронашли рибари. На споменику на војничком гробљу у Савини, крај Херцег Новог, где је сахрањен Милан Спасић, уклесано је и име Сергеја Машере.

 

поручник Милан Спасић

 

поручник Сергеј Машера

 

Разарач "Загреб"

 

Споменик поручницима Спасићу и Машери у тиватском "Арсеналу"

 

Место где је потонуо разарач, тик до Острва цвећа и тиватског аеродрома.

 

Парастос Спасићу и Машери био је јутрпос у цркви светог Фјодора Ушакова на Савини у 11 часова. Помен овим народним херојима сваке године организују херцегновске Невладине организације Матица Боке, Коло српских сестара, Српски Соко, Друштво за архиве и повјесницу херцегновску, Глас, СПКД"Просвјета" и Савез бораца НОР-а 1941.-1945.године.

 

МОРС, Бродови.нет, Радио Херцег Нови

[Милан Ракић]

Полагањем венаца на спомен плочу у чукаричкој месној заједници Јулино Брдо, данас је обележено 74 године од херојске погибије народних хероја, поручника бојног брода друге класе, Милана Спасића и Сергеја Машере.

 

Делегацију Министарства одбране и Војске Србије предводио је командант Другог речног одреда Речне флотиле, капетан фрегате Смиљан Ружић, док су венце код спомен обележја припадницима Војске Краљевине Југославије положили и представици градске општине Чукарица, изасланица одбране Републике Словеније пуковник Дамјана Јурковић, представници СУБНОР-а и друштвених организација.

 

Говорећи о народним херојима, официрима Краљевске морнарице, поручник фрегате Драган Спасојевић истакао је да су Спасић и Машера положили животе на олтар отаџбине бранећи официрску част и слободу, не желећи да, након капитулације Војске Краљевине Југославије, непријатељу препусте разарач "Загреб".

 

– Поручници су одбили да уђу у чамац и саопштили су команданту да остају на броду на коме су активирали припремљене штапине који воде до муниционих комора, након чега је брод експодирао и нестао с површине мора код Боке Которске, заједно с официрима који су га дигли у ваздух - рекао је Спасојевић и додао да су два хероја последњи пут виђени непосредно пре експлозије, како поздрављају заставу.

 

Импресионирани херојским чином, команда окупаторске италијанске војске на сахрану је упутила свој вод који је Спасићу и Машери одао војне почасти. Србин и Словенац били су класни другови. За народне хероје проглашени су 10. септембра 1973. године. 

 

МОРС

[Милан Ракић]

Za Spasića i Mašeru čast nije imala cijenu

"Podvig Spasića i Mašere se i danas izučava u vojnim školama svijeta i to kao fascinantni primjer borbe za oficirsku čast i dostojanstvo države. Domoljublje, nacionalni ponos i vojnička čast – to su riječi koje se povezuju sa ovim podvigom"

Nizom manifestacija u Tivtu je minulog vikenda obilježena 75. godišnjica potapanja razarača „Zagreb“ i smrti narodnih heroja Milana Spasića i Sergeja Mašere.

Dvojica mladih pomorskih oficira Kraljevine Jugoslavije, žrtvujući svoje živote, digli su u vazduh 17. aprila 1941. godine, razarač „Zagreb“, kako taj moderni ratni brod ne bi pao u ruke neprijetelja.

Spasić i Mašera odbili su da priznaju kapitulaciju Jigoslavije u Aprilskom ratu 1941. i da svoj brod neoštećen predaju Italilijanima, već su uništili „Zagreb“ u uvali Sveto Trojstvo kod Tivta i potonuli zajedno sa brodom.

"Izabravši zajendičku smrt broda i čovjeka, Spasić i Mašera su svima poslali svoji ličnu poruku i trajno svjedočanstvo u junaštvu, časti, odanosti i stalnoj borbi za slobodu. Poruka je prenešena fasističkoj Italiji da joj se južni Sloveni na istočnoj obali Jadrana ni po cijenu smrti, nikada neće predati i staviti u službu. Poruka je prenešena i neodlučnim višim oficirima Mornarice da su pogrešno donijelu odluku da se ne bore i da su pogrešeno procijenili spremnost, znanje i odlučnost mladih oficira, podoficira i mornara da su voljni dati živote za odbranu svoje države i časti. Prenešena je poruka i saveznicima da su mali narodi sa Balkana opet spremni na žrtvu u borbi da pobijedi sloboda i univerzalne ljudske vrijednosti. Poruka je prenešena i porodicama Spasića i Mašere da su njih dvojica do kraja ostali privrženi vaspitanju i idejama koje su im usađene u mladim danima. Prenijeli su dvojica heroja i poruku sadašnjosti da je cijena slobode i borbe za slobodu vema skupa, ali ne i nedostižna. Poruka je predata i vječnosti jer su njih dvojica izabrali vječnost, svjesno žrtvujući živote za svoja ubijeđenja, ljudsku i oficirsku čast, ne napuštajući svoj brod u uslovima kad on već nije mogao izvršiti svoju svetu misiju odbrane svoje države. Heroji žive vječno jer čast nema cijene", kazao je komandant Mornarice VCG, kapetan bojnog broda Darko Vuković, otvarajući sinoć izložbu „Čast nema cijenu“, posvećenu ovom događaju.

Veoma uspjela izložba koju su zajedno priredili Zbirka pomorskog nasljeđa Porto Montenegra i Pomorski muzej iz Kotora, okupila je veliki broj posjetilaca, među kojima su bili i ambasador Sovenije u Crnoj Gori Mitja Močnik, konzul Srbije Zoran Doijčinović, počasni konzul Mađarske Ćaba Mađar, gradonačelnik Tivta Ivan Novosel, čelnici UBNOR-a Crne Gore, načelnik Generalštaba VCG, admiral Dragan Samardžić i viceadmiral Bokeljske mornarice Ilija Radović.

Svoju pjesmu posvećenu dvojici heroja, prisutnima je kazivala Maja Perfiljeva, čuvena tivatska i zagrebačka pjesnikinja i umjetnica, čijem je ocu Igoru, Milan Spasić bio svjedok prilikom prosidbe Majine majke kasnih tridesetih godina prošlog vijeka u Tivtu. Izložba kloja pored niza fotografija i dokuemnata, sadrži i neke od predmeta sa razarača „Zagreb“, kao i dio pramca tog broda koji se čuva u Pomorsom muzeju u Kotoru, izazvala je ogromno interesovanje javnosti.

Nakon crnogorske, priliku da je pogleda imaće i publika u Sloveniji jer će ova postavke biti prikazana i u Pomorskom muzeju „Sergej mašera“ u Piranu.

U subotu veče Opština Tivat i UBNOR Tivta priredili su svečenu akademiju posvećenu Spasiću i Mašeri, a kojoj je pored ostalih, prisustvovao i nekadašnji savezni sekretar za narodnu odbranu SFRJ i komadant JRM, admiral flote Branko Mamula.

"Podvig Spasića i Mašere se i danas izučava u vojnim školama svijeta i to kao fascinantni primjer borbe za oficirsku čast i dostojanstvo države. Domoljublje, nacionalni ponos i vojnička čast – to su riječi koje se povezuju sa ovim podvigom", kazao je tom prilikom slovenački ambasador Mitja Močnik.

Kod spomenika dvojici narodnih heroja u tivatskom Gradskom parku, juče je na godišnjicu tragedije “Zagreba”, priređen komemorativni skup. Vijence na spomenik položile su delegacije Mornarice VCG, Opštine i UBNOR_a Tivta, UBNOR-a Herceg Novog, Bokeljske mornarice, Dječjeg saveza Tivta i Doma stdenata “Spasić-Mašera” iz Kotora, a prvi put poslije rata u bivšoj Jugoslaviji, posebno toplo pozdravljena, učinila je to i delegacija Udruge antifašista grada Dubrovnika.

Predstavnici Mornarice i UBNOR-a Tivta potom su sa plovila MVCG, vijenac spustilu i u more na mjestu potonuća razarača “Zagreb” u uvali Sveto Trojstvo.

 

http://www.vijesti.me/vijesti/za-spasica-i-maseru-cast-nije-imala-cijenu-884116

[Јелена011]

Hvala Rakicu...mi koji smo nasledili njihovo ime, nasledili smo i veliki krst, da se pokazemo dostojnim predaka...

Spasici su mnogo dali i zrtvovali u proslosti, potomci Milana Spasica pobijeni su posle rata, ja jedva cekam priliku da odem do Zice kazu tamo postoje knjige Draga spasica koji ne drzite me za rec je bio profesor u bogosloviji, on je posao posle rata za Bosnu, pa braca mladja za njim, koji su bili bogoslovci i nikome od njih se groba ne zna. To su bili rodjeni ujaci moje majke, njihova sestra se udala za mog dedu i ne znam da li jos ima Spasica negde iz tog "ogranka". Moja baka je rano umrla od posledica svega sto su preziveli i porodicno i licno.