Рехабилитован проф. др Радослав М. Грујић

[Милан Ракић]

Обавештавамо професоре, особље и студенте да ће се у петак 14.03.2014. у 9.00 часова, одржати рехабилитација проф. др Радослава М. Грујића бившег професора Православног богословског факултета.

 

Рехабилитација ће се одржати у Палати правде (ул. Савска 17а), судница бр. 3.

 

Наведеног дана од 8.30-12.00 часова неће бити наставе, како би што већи број професора и студената присуствовао рехабилитацији.

 

ПБФ БУ

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Милан Ракић]

Захтев за рехабилитацију једног од највећих српских умова, академика проф. др Радослава М. Грујића, протојереја СПЦ почео је пред Вишим судом у Београду 23. јануара ове године (2013., прим. прир.).

 

Академик Грујић је иза себе је оставио 270 библиографских јединица, а аутор је око 500 одредница за Станојевићеву народну енциклопедију - Професор Грујић је написао књигу „Апологија српскога народа“ која је срушила монтирану аустроугарску оптужницу против српског народа у чувеном „велеиздајничком процесу“. Он је открио мошти цара Душана у рушевинама манастира Свети Арханђели крај Призрена, чувао их и својим телом штитио током немачког бомбардовања 1941. године. Професор Грујић је основао универзитет и Музеј јужне Србије у Скопљу, а касније је утемељио и Музеј СПЦ у Београду.

 

Извор

 

БЕОГРАД - Захтев који је покренут за рехабилитацију академика проф. др Радослава Грујића, протојереја СПЦ и једног од највећих српских умова, исправиће неправду према спасиоцу мошти цара Душана, кнеза Лазара, цара Уроша...

Академик Грујић је открио мошти цара Душана у рушевинама манастира Свети Арханђели крај Призрена, чувао их и својим телом штитио током немачког бомбардовања 1941. године, истиче др Владимир Давидовић, један од иницијатора исправљања седмодеценијске неправде према богослову, научнику и хуманисти.

 

Давидовић истиче да су удворице нових власти 1945. године Грујића протерале с Београдског универзитета, а Одбор 4. насеља Првог народноослободилачког рејона одузео је српску националну част племенитом човеку који је живот посветио науци и очувању српске баштине.

 

Проф. Грујић је иза себе је оставио 270 библиографских јединица, а аутор је око 500 одредница за Станојевићеву народну енциклопедију, подсећа др Давидовић за "Новости".

 

Написао је књигу "Апологија српскога народа" која је срушила монтирану аустроугарску оптужницу против српског народа у чувеном "велеиздајничком процесу", основао универзитет и Музеј јужне Србије у Скопљу, а касније је и Музеј СПЦ у Београду.

 

Захтев за рехабилитацију проф. Грујића уследио је после серије текстова у "Новостима", а иницијативу Богословском факултету поднела је група београдских интелектуалаца, а идеју је подржало Одељење за историју САНУ.

 

Извор

[Милан Ракић]

Ево филма о проф. др Радославу Грујићу из изванредног серијала РТС-а, "Заборављени умови Србије"...

 

[Саша од Москве]

u petak u 20.45 na 2. programu rts-a će biti ponovo prikazan taj film - baš povodom rehabilitacije

[Милан Ракић]

u petak u 20.45 na 2. programu rts-a će biti ponovo prikazan taj film - baš povodom rehabilitacije

Па не мораш чекати петак, ако ниси-гледај га сад

[Саша од Москве]

Па не мораш чекати петак, ако ниси-гледај га сад

 

ma to da - nego eto čisto da doprinesem temi

a inače čekaću petak - ja i tata smo se dogovorili da ga zajedno gledamo

[Милан Ракић]

Судски је рехабилитован академик и професор Теолошког факултета у Београду Радослав М. Грујић, који је 1945. године удаљен са Универзитета у Београду, лишен српске националне части и стављен на листу ратних злочинаца.

 

Виши суд у Београду усвојио је захтев за рехабилитацију академика и професора Теолошког факултета Радослава М. Грујића.

 

Суд је одредио да су ништаве одлуке суда Београдског универзитета од 3. априла 1945. године када је одлучено да се доктор Радослав М. Грујић, професор Теолошког факултета, казни удаљавањем са факултета, као и Одбора IV насеља Народноослободилачког рејона од 1. септембра 1945. године, којом је лишен српске националне части и стављен на листу ратних злочинаца.

 

Ништава је и одлука Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача на основу којих је Грујић квалификован као злочинац који је радио на фашизирању српског народа, a Виши суд одлучио да се Радослав М. Грујић сматра неосуђиваним.

 

Суд је утврдио да је академик био жртва из политичких, верских, националних и идеолошких разлога, наводи се у саопштењу.

 

Суд је такође утврдио и да је чињеница да је овим одлукама претходио поступак, али да у њему није примењено начело контрадикторности и непосредности, да нису поштована сва грађанска права, права на одбрану, право на коришћење правног лека, а што јe све учињено из идеолошких и политичких разлога.

 

Радослав М. Грујић био је редован професор на Катедри за историју Српске православне цркве на Богословском факултету Универзитета у Београду и управник Музеја Српске православне цркве, као и члан Српске академије наука и уметности, редован члан Матице српске, хрватске и словеначке и почасни члан Студентског историјског друштва у Београду.

 

Током Другог светског рата био је истакнути активиста у збрињавању српских избеглица из ратних подручја, а његова најзначајнија историјска заслуга је спасавање моштију кнеза Лазара, цара Душана и деспота Стевана Штиљановића, којима је претила опасност уништења приликом скрнављења манастира Раванице, Јаска и Шишатовца 1943. године.

 

РТС

[Danijela]

 

СПАШАВАЊЕ МОШТИЈУ СРПСКИХ СВЕТАЦА ИЗ СРЕМСКИХ МАНАСТИРА, 1942. ГОД.
КОЈИ СУ БИЛИ НА ТЕРИТОРИЈИ ПОД УПРАВОМ ТАКОЗВАНЕ НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ

Комисију која је требало да обави пренос моштију чинили су: др Ј.А. фон Рајсвиц, кога је одредила немачка команда, прота Радослав Грујић, који је као универзитетски професор и свештено лице, био опуномоћеник Министарства просвете и Светог Архијерејског Синода и др Миодраг Грбић, кустос Музеја кнеза Павла.

Дана 13. априла комисија је у немачким аутомобилима и са једним немачким камионом стигла у Земун, одакле је у пратњи домобрана наставила пут за манастир Шишатовац. Ту су преузете мошти Светог Деспота Стефана Штиљановића и смештене у претходно купљени мртвачки ковчег, пошто је ћивот у коме су се мошти претходно налазиле био украден и однешен у Загреб. У манастиру Јазак комисија је преузела ћивот са моштима Светог Цара Уроша.

Из споменутих манастира као и из ћивота ових светитеља биле су опљачкане све драгоцености. Мошти Светог Деспота Стефана Штиљановића и цара Уроша преноћиле су под немачком стражом у Саборној цркви у Руми. Сутрадан, 14. априла, комисија је из Руме кренула у манастир Бешенево да одатле преузме мошти Светог кнеза Лазара.

[Danijela]