o americkom raskolu

[banana]

ja sam cuo da episkop dionisije nije hteo da primi vl nikolaja kad je dosao u ameriku jer ga je vl nikolaj izbacio sa sednice bogomoljackog pokreta jos pre 2 svetskog rata.

[Ako-Heka]

Ma da nishta se nije promjenilo,chetnichka i politichka emigracija su po ovome najgori,

sretno vam misionarenje. klapklap

[astronaut]

ja sam cuo da episkop dionisije nije hteo da primi vl nikolaja kad je dosao u ameriku jer ga je vl nikolaj izbacio sa sednice bogomoljackog pokreta jos pre 2 svetskog rata.

?? ???? ??????, ??? ??????? ??????? ???? ??? ???? ???????????? ???????. ?????, ???? ????????? ???????? ????? ? ???????????? ???????, ?????? ?? ???? ??????? ??????? ??????? ?? ?? ?? ???? ?????, ? ?? ?? ?????????, ??? ?? ?? ????? ?? ?? ????????. ?? ?? ???????, ? ?? ???????. ????? ?? ????? ?? ?????? ?? ???? ?????(?????? ?????????, ? ?????? ?????????), ? ?? ??????? ?????? ?? ??????. ??????? ??????? ?? ??????? ?????? ????, ? ???????? ?? ?????? ? ?????? ? ??????, ??? ?? ??????? ? ????????? ??? ??????? ?? ?????? ????????. ???? ?? ???? ?????, ? ???? ????? ?? ?????? ????? ? ??????????. ??? ?????? ?????? ????? ????? ? ????? ??????? ? ????????. ?????? ?? ????????? ????? ???.

???? ??? ?????? ?? ??????? ??????? ?????? ????? ???? ???????, ? ??????? ??????? ????????? ?? ???????. ?????, ????? ????? ???? ?? ?? ??????? ? ??????? ? ???????????? ???????, ? ???? ?? ?? ????? ????? ?????. ???????, ???????? ???????? ??????????(??? ? ????? ? ????), ??????? ?? ?? ??????? ???? ??????? ???????? ?? ??????? ???????(??????? ???????? ???? ????????????), ? ???????? ?? ???????(???? ?? ???? ?? ????). ????? ????, ???????? ?????????? ???? ????(??? ?? ?? ?? ???? ??????? ????????? ??? ????? ????, ??????...).

Ma da nishta se nije promjenilo,chetnichka i politichka emigracija su po ovome najgori,

sretno vam misionarenje. :cheesy2:

?????, ??? ?? ???????, ? ?? ??? ?????, ??????? ????? ???????? ??????? ????? ????? ?????????. ?? ????? ?? ???? ??? ??, ? ?? ?????????? ?? ?? ??? ???????, ??? ?? ????? ????, ? ??? ?? ?? ?????????? ?????. ?????????? ?? ??????? ??????????? ??????, ? ????? ?? ???????? ??????. ??????? ?? ? ????, ??? ?? ????? ????? ???????? ???? ? ?????????? ????? ?? ????? ????? ? ????? ????? ????? ???? ?????????? ??? ????????? ?????. ???? ??????? ?? ?? ????? ???????? ???????, ? ?? ?? ?? ?????? ? ????? ?????, ??.? ???? ??????? ???? ???? ?????????(??? ????? ????? ????????? ??????????, ? ????? ??? ?????? ?? ??? ?? ???? ?? ??????). ? ?? ?? ??????? ???????? ?????????, ???? ?? ???? ??????? ????????. (??????, ??????? ?? ?????? ???? ????? ????? ? ???? ?? ? ???? ??? ????? ?????? ? ??????? ???????? ??????? ?? ?????; ???? ???.???????? ????? ????? ????? ? ?????, ??? ??????? ???? ??????... ????????? ??? ??????? ??????????...).

??????? ?? ????? ???????? ? ???????? ????? ??? ? ????? ??????? ? ??????, ? ?? ?????????? ?? ??????? ???????????? ?? ?????? ????????? ??????. ? ?? ?????? ???????? ??-? ?? ???????. ?? ???? ?? ?? ??? ????. ? ??? ??? ????? ???? ?? ?????????, ? ????????? ?? ?? ?? ?????? ??????? ? ?????? ???? ??????? ?????? ?????, ???? ?? ??????? ????? ??? ????? ??????? ?????, ? ???????? ???? ? ?? ?? ?????? ???? ????????? ????? ?????, ?? ?? ???? ???? ????????? ??, ???? ????, ???? ????, ???? ?????...

???? ?? ???? ?? ?????????? ???????? ? ????????????, ? ????????? ???????, ???????? ?? ?? ?????? ????????? ??????, ???? ?? ?? ???? ???????? ? ????? ????. ??????? ???? ???? ???? ??????? ?? ?? ?????????? ?? ??????????? ????????, ?????? ?? ?? ????? ???? ???????? ?????? ???? ? ?????? "????????? ?????"(???????? ????????, ???? ?? ????????? ???????? ? ????????? ????????? ? ???????????? ???????, ? ?? ?? ????? ???? ???? ? ????? ??????? ?? ??? ? ??????? ? ??????).

???-????, ?????? ????? ??? ???? ???? ? ????????(????? ??? ?? ????????-??????????), ??? ????? ???????? ? ??? ????????????? ??????????? ? ??? ???????? ? ????????? ????? ???? ? ????????. ???????? ?? ?? ? ???? ?? ?? ?????? ?? ?????????? ??????, ????????? ?? ?????. ?? ????? ???? ???????????? ???? ?? ????????? ?????, ??? ????? ??? ???????. ???? ???? ????????? ? ?????? ? ????????, ????? ?? ?? ???? ?????? ?? ???? ???? ???????? ????? ?????, ?? ?? ?? ?? ?? ?????? ???????????? ???????? ? ??????????. 

[Ako-Heka]

Slobodna Srpska Crkva na chelu sa Vladikom Dionisijem,bila je kanonska jer sva vjenchanja i krstenja su bila priznata,o nekim raskolinicima izlishna je pisati. :cheesy2:

Ja se iskljucujem iz diskusije,a svima sretno misionarenje i lichnu srechu. smej.gif

[banana]

ne znam sta je istina tako sam cuo od jednog teologa.vl nikolaj i episkop dionosije tadasnji miroslav su se zakacili oko nekih teoloskih pitanja i onda ga je vladika posto je miroslav bio tvrdoglav izbacio sa nekog sastanka.posle je moroslav otisao u drugu eparhiju uzeo blagoslov za bogos faks i posle se zamonasio i postao vladika dionisije.vl nikolaj je bio duhovnik bogomoljackog pokreta a ne guru to je velika razlike.pravoslavni duhovnik nije isto sto i guru i ne treba se to tako porediti kao sto to rade neki savremeni teolozi koji su pristalice racionalistickog i apstraknog bogoslovlja.opit je iznad znanja.bogopoznanje je vece od znanja.

[PD]

Srpska pravoslavna crkva - raskol i ujedinjenje

Najvechi broj srpskih iseljenika se okuplja u okviru crkvenih eparhija. Veroispovest je jedno od znacajnih obelezja srpskog iseljenistva u prekookeanskim zemljama. Treba, medjutim, rechi i to da Srbima nije svojstven verski fanatizam, pa time ni verska iskljucivost (Babich, 1990). Iako je crkva srediste okupljanja i ocuvanja etnickog i nacionalnog identiteta, njena misija se ne iscrpljuje u zadovoljenju samo verskih potreba iseljenika, vech i u organizovanju razlicitih aktivnosti koje bi trebale da omoguch e ocuvanje jezika, kulture, obicaja i ostalih socio-kulturnih vrednosti zemlje porekla. Medjutim, SPC se u dijaspori 1963. godine podelila. Naime, odnosi izemedju crkve (majke) i njene eparhije u Severnoj Americi nisu bili dovedeni u pitanje do 1962. godine kada je eparhijski episkop Dionisije dao izjavu da ta eparhija treba da postane nezavisna. Posto je njegova izjava primljena sa negativnom reakcijom od strane vodechih etnickih organizacija, narocito svestenstva, episkop Dionisije reaguje tako da daje no vu izjavu u kojoj navodi da eparhija "jeste i ostaje kanonski deo Srpske pravoslavne crkve ciji je poglavar Srpski patrijarh" (Vrga, 1975).

Prva izjava episkopa Dionisija bila je odmah razmatrana u Srpskom arhijerejskog sinodu na osnovu optuzbi koje su dosle u velikom broju od nekih delova svestenstva i mnogih istaknutih vernika protiv njegovog "najneprikladnijeg licnog stava i zloupotrebe Crkve". U junu 1962. godine, zvanicna delegacija SPC iz Beograda ucinila je posetu Americi sa ciljem da dobije informacije iz prve ruke o stanju u eparhiji. U septembru iste godine, episkop Dionisije ponavlja svoju nameru da prekine sa crkvom majkom ako ne bu de unapredjen u rang mitropolita, sa novim episkopima koji che biti potcinjeni njemu. On takodje zahteva da se sve optuzbe protiv njega odbace.

Na sastanku u novembru 1962. godine, Udruzenje svestenstva severnoamericke eparhije izrazava sumnju da episkop Dionisije zeli da sacuva jedinstvo u eparhiji i vezu sa crkvom majkom. Eparhijsko izvrsno telo, sastavljeno od vernika, 17. aprila 1963. godine, prihvatilo je deklaraciju u kojoj se kaze:

"Citav eparhijski izvrsni odbor sa episkopom Dionisijem na celu, jednoglasno i jasno ostaje za duhovno, hijerarhijsko i kanonsko jedinstvo sa Svetom crkvom u Jugoslaviji" (Vrga, 1975).

U deklaraciji se takodje navodi da bi samo Sveti arhijerejski sinod i Sabor mogli da presude sto se tice optuzbi protiv episkopa Dionisija. Dok je napetost rasla izmedju episkopa i svestenstva, Sveti arhijerejski sabor, na zasedanju odrzanom od 25. aprila do 11. maja 1963. godine, odlucio je da se formiraju tri eparhije, od ranije eparhije za SAD i Kanadu, kao odgovor na "zahtev srpske Crkve", kao i zbog velicine i prostranstva na kojoj se nalazila ranija Eparhija. U posebnoj odluci Sveti arhijerejski sabor daje instrukcije Svetom sinodu, kao svom izvrsnom organu, da suspenduje episkopa Dionisija sa svih funkcija i iz administracije eparhije dok se optuzbe ne ispitaju i on, eventualno, ne saslusa.

Episkop Dionisije je odbacio odluku Svetog arhijerejskog sinoda, izjavljujuchi:

"Ja ne priznajem ovu komunisticku odluku iz Beograda". Zatim, episkop Dionisije je objasnio da je formiranje tri nove eparhije zahtevao i trazio Titov rezim, "koji koci rad ove Eparhije i zeli da podjarmi ovaj deo slobodnih Srba preko episkopa njemu lojalnih". Novoimenovane episkope triju novo-formiranih eparhija, episkop Dionisije je pozvao da se odreknu crkve majke i pridruze njemu.

Tokom 1962. i pocetkom 1963. godine, episkop Dionisije je bio bez podrske u nameri da stekne "nezavisnost" eparhije od crkve majke. Medjutim, s vremenom, Srbi u Americi pocinju da se dele, a deli se i svestenstvo. Vech do jula 1963. godine bilo je sasvim jasno koje srpske organizacije i vodeche licnosti su na kojoj strani. U isto vreme, kontroverznost se pomera od religijskog vrha i vodechih ljudi u srpskoj etnickoj zajednici prema clanstvu crkve.

Episkop Dionisije je sazvao Crkveni sabor od 6. do 9. avgusta 1963. godine, sa ciljem da se razmotri novonastala situacija, koja je proistekla iz reorganizacije Srpske pravoslavne crkve u SAD i Kanadi i iz imenovanja novih episkopa. Sabor je usvojio rezoluciju koja zahteva "povlacenje svih odluka koje je Crkva proglasila u vezi sa episkopom Dionisijem; povlacenje svih novoimenovanih episkopa sa teritorije SAD i Kanade; prekid kanonsko hijerarhijskog jedinstva sa Crkvom majkom u otadzbini i odrzavanje samo d uhovnog jedinstva molitve..." (Vrga, 1975). Sabor se, isto tako, sastao i 12. do 14. novembra 1963. godine kada je usvojio znatno ostriju rezoluciju i izabrao episkopa koji che pomochi gospodinu Dionisiju.

Potpuni prekid jedinstva Srpske pravoslavne crkve u SAD i Kanadi je formalizovan. Cetiri meseca kasnije, 15. marta 1964. godine, Sveti arhijerejski sabor je lisio episkopa Dionisija episkopskog i monaskog cina. Jedini nacin da se odredi naklonost crkvenog clanstva u konfliktu izmedju episkopa Dionisija i crkve majke bilo je glasanje u svakoj parohiji pojedinacno. U pojednim parohijama je odmah po imenovanju novog episkopa sprovedeno izjasnjavanje, u drugim je glasanje izvrseno do kraja 1963. godine, a u ne kima je to izjasnjavanje odgodjeno za kasnije. Izjasnjavanje je dovelo do podele parohijana na dve grupe. Za njih se u literaturi srechu razni nazivi. Medjutim, grupa koja je ostala privrzena crkvi-majci i priznavala postojechu crkvenu hijerarhiju pominjala se (od druge grupe) kao "federalci" (prema federalnoj komisiji za verska pitanja koja je postojala u SFRJ), a grupa sa episkopom Dionisijem na celu (koja je kako je tada govorila predstavljala slobodnu Srpsku pravoslavnu crkvu) kao "raskolnici". Posto su protivnici episkopa Dionisija stalno izrazavali ideju jedinstva Srpske pravoslavne crkve u Americi sa crkvom-majkom u Jugoslaviji, smatrani su unitaristickom frakcijom, a oni koji su sledili Dionisija autonomaskom frakcijom.

Posle podele, kontakti izmedju ove dve frakcije bili su ograniceni, a u mnogim slucajevima i prekinuti. Nisu imali vise ni zajednicku sluzbu, niti druge verske obrede.

Nakon sto je rascinjen, episkop Dionisije je proglasio Slobodnu srpsku pravoslavnu crkvu. Dvadesetdevetogodisnji raskol naneo je mnogo stete crkvi. Bila je to crkvena - moze se rechi i politicka - a nikako verska podela. "Krivili su jedni druge, a svi su se osechali krivim" - istice u jednoj izjavi Slobodan Pavlovich, biznismen iz Cikaga. Mira i Slobodan Pavlovich su se medju prvima zauzeli oko pomirenja i otklanjanja raskola.

Na srechu srpskog naroda, on je bar formalno okoncan 1992. godine, na praznik Sretenja Gospodnjeg kada su Patrijarh srpski gospodin Pavle i mitropolit novogracanicki gospodin Irinej sluzili Svetu arhijerejsku liturgiju, u Sabornoj crkvi u Beogradu, oznacavajuchi da je zvanicno prestala da postoji podela u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Kao kruna svega, Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle posetio je krajem 1992. godine Srbe u Americi i pozvao vernike na slogu i jedinstvo.

U susednim zemljama, kod srpske nacionalne manjine, raskol crkve nije dosao do izrazaja, ali je bio evidentan u drugim evropskim zemljama, mada je u Evropi duhovni zivot Srba bio siromasniji. To je, pre svega, rezultat odnosa vlasti prema strancima. Oni su vise od trideset godina tretirani kao gradjani na privremenom boravku, iako je dobar deo njih primio i drzavljanstvo doticnih zemalja.

U svetu danas ima 225 do 300 parohija Srpske pravoslavne crkve, u kojima sluzi 195 do 200 svestenih lica, 12 manastira, oko 200 svetovnih objekata - zaduzbina i spomen-kucha i skola (Milanovich, M. 1990).

Biblioteka | Sadrzaj | Iseljenicke asocijacije

Copyright © 1994 Grecic, Lopusina, IP "Princip"

Copyright © 1996 Serbian Unity Congress

All Rights Reserved.

[PD]

http://serbianna.com/srpski/?p=156

Tekst je malo duzi pa ko zeli da procita.