Црква Светог Јована Крститеља (9 или 10 век) у Затону код Бијелог Поља

[Guest]

Девет вјекова цркве Светог Јована Крститеља у Затону код Бијелог Поља

 

 

 

 

 

 

Жупа Затонска плодна је долина поред реке Лим на 10-ак км од Бијелог Поља ка југоистоку. Позната је од давнина, а помиње се и у Повељи Стефана Првовенчаног из 1220. године, којом је припојена манастиру Жича где је било седиште српских архиепископа. У време Светог Саве, када је добијена аутокефалност Српске православне цркве, затонска црква и жупа су имали велики значај. Мало је података о времену градње цркве Светог Јована и њеном ктитору. Извесно је међутим да овај храм потиче највероватније с краја 10. века и убраја се у ред најстаријих српских богомоља. Црквени живот у Затону био је изузетно развијен и пре првог српског архиепископа Светог Саве. Црква Св. Јована у овом месту, грађена је пре цркве Св. Петра у Бијелом Пољу из 1126. године, у којој је писано Мирослављево јеванђеље, и све до завршетка Петрове цркве, живела је пуним духовним животом. Међутим, црква св. Петра одређена је за седиште Будимљанско-никшићке епархије и тиме је и преузела примат затонској цркви. У непосредној близини, на само неколико километара, у селу Црнча, налазила се још једна српска светиња, манастир Св. Јована који је једно време био област српских патријарха. Године 1366. у Црнчи се упокојио наследник Савин, Арсеније Сремац, чије се мошти данас налазе у манастиру Ждребаоник код Даниловграда. Године 1455, након похаре средњовековног града Бихора и Самограда, старадала је и порушена црква у Затону. Друго њено страдање се десило након Другог светског рата, кад су тадашње власти дорушиле оно што су Турци порушили 1455. године. Црква је била у рушевинама све до 2001. године, камен од кога је грађена и вредни примерци камене пластике су разношени и уништавани, али верни народ је с колена на колено преносио истину о светости и значају овог места. Обнова је трајала осам година и црква је поново освештана 2009. године и данас се у њој богослужи и верници је обилазе и брину о њој. Црква је у облику детелине са четири листа, и на темељу се види утицај приморског неимарства, тако да припада црквама касног античког периода. Ова црква везује се за друго покрштавање Срба на овим просторима. Прво је почело у првој половини седмог века, а друго за време просветитеља Кирила и Методија, њихових ученика Климента, Наума, Ангеларија и других. Црква је на ободу сеоског гробља, а многи мештани сведоче да су приликом градње породичних гробница, у земљи наилазили на зидове који указују да је некада ту постојао много шири црквени комплекс о коме се за сада скоро ништа не зна.

 

 

 

Вукомир Петрић

Извор:

 

 

[Guest]

[Guest]

Црква Светог Јована у Затону

Из Википедије, слободне енциклопедије

Црква Светог Јована Крститеља у Затону на Лиму код Бијелог Поља у Црној Гори, потиче из преднемањићког доба и сматра се да је подигнута у IX или X веку.

У доба Немањића црква је дограђивана, а сматра се да су је уништиле Османлије, крајем XIV века. Њени остаци су тешко оштећени након Другог светског рата, а почетком XXI века је обновљена према пројекту архитекте др Јована Нешковића, који је радио и на обнови цркве Ђурђевих Ступова у Старом Расу.

Црква има основу тролиста, са апсидама које изнутра формирају готово три четвртине круга, а над њиховим спојевима се уздиже мала купола. Источна (олтарска) апсида има мало већи пречник од бочних, унутар којих постоји још по једна веома мала апсида окренута ка североистоку односно југоистоку. На тролисну основу се, на западу, надовезује брод цркве, који је такође имао две веома мале апсиде, смештену на западном зиду, по једна са обе стране улазних врата.

Црква је касније дограђен четвороугаони нартекс на западу, чије су унутрашње димензије 5x5 метара. Последњу фазу у развоју цркве, представљаја подизање звоника, северно и јужно од нартекса.

[Guest]

Обијена црква Светог Јована Крститеља у Затону код Бијелог Поља

 

 

 

 

Непознати почионици обили су цркву Светог Јована Крститеља у Затону код Бијелог Поља и том приликом нанијели већу материјалну штету. Према ријечима јереја Синише Јанковића, све се одиграло усред бијела дана. – Починиоци су однијели 130 еура који су се налазили у каси, али им материјална добит није била превасходни циљ. Оскрнављене су свете сасуде, које се користе за причешће вјерника, и не само она која је била на видном мјесту, већ и друга која се налазила у ормару. Вриједност ових сасуда је око хиљаду еура, истиче јереј Јанковић. Према његовим ријечима нестале су и кашичица и звјездица од светих сасуда, а оштећена је и фреска Светог Јована Рилског. Оставили су копље од светих сасуда, које су претходно искривили у слово У, а приликом увиђаја пронађени су отисци провалника. Нијесу успјели да обију дио цјеливника иконе у којој је било око 30 еура. Очекујемо да надлежни органи ураде све да пронађу провалнике и приведу их закону, нагласио је јереј Јанковић. Он је подсјетио да је у мају прошле године црква у Затону такође била на мети провалника, и да том приликом није ништа однијето, али да се провала десила и у цркви Светог Томе у Брзави. Два пута је проваљивана црква Светих Козме и Дамјана у Биочи, а провалник је пронађен.

 

 

 

 

Милован Нововић

Извор: Дан