Убеђују нас да је млеко нездраво!

[Ромејац]

Млеко погрешно сврстано међу беле отрове

 

 

Све више људи се због преласка на веганску исхрану, дијета или наводних алергија, одриче здравог напитка. Млеко активно учествује у регулацији артеријског притиска и холестерола, у метаболизму костију и превенцији канцерозних ћелијских мутација

 

 

Једна од жртава панике због гојазности која се шири као епидемија западним светом је, како изгледа, млеко. Пуномасног се већ одавно „гнушају“ сви који држе до модерних савета о исхрани, а у последње време млеко и млечни производи се све више сматрају „белим отровом“, у какве су одавно сврстани бело брашно, шећер и со.

 

Још један разлог за страх од млека је све раширеније (сасвим нетачно) уверење да одрасли људи развијају нетолеранцију према тој намирници. Уз то, све већи број људи верује да су алергични на млеко - што је, такође, у већини случајева потпуно неосновано.

 

Истраживања су показала још читав низ потпуно погрешних уверења и идеја због којих се људи одричу млека, од преласка на „веганску“ исхрану, преко теорије да после престанка дојења сисари не треба више да пију млеко до, нажалост, сувише распрострањених прича да млеко ствара киселу средину која штети костима, или да је пуно гноја и микроба.

 

Последица свега тога је евидентна у статистичким подацима о продаји млека и млечних производа, која показује стабилан пад. Притом се бележи благи пораст продаје нових врста, лишених масноћа и млечних киселина, науштрб правог, пуномасног млека и млечних производа, који све више нестају с рафова.

 

Велики проблем који проистиче из погрешних уверења о млеку је, међутим, у томе што људи ту врло здраву и хранљиву намирницу ускраћују и деци, којој је неопходна. Штавише, све више нутрициониста истиче да и одрасли треба да пију више млека и да садашњу „препоручену дневну дозу“ од 100 грама на дан треба најмање утростручити.

 

Истина је, наиме, да је млеко изузетно значајна и здрава намирница, која не само да не гоји, већ према најновијим истраживањима игра изузетно важну улогу у губљењу килограма, нарочито најштетнијих масних наслага - оних у унутрашњим ткивима и органима, и на стомаку. Млеко, даље, активно учествује у регулацији артеријског притиска и холестерола, у метаболизму костију и превенцији неоплазија - односно канцерозних ћелијских мутација.

 

Истраживања у области спортске медицине показала су, потом, да је млеко и најефикасније средство за рехидратацију организма после физичког напора, тренинга или утакмице. Не само да доноси организму течност, већ и савршен однос минерала, витамина, масноћа, шећера, биоактивних компоненти, који одмах поправља оштећено мишићно ткиво. Осим тога, за спортисту у јеку тренинга две чаше млека на дан су савршено средство за спречавање фрактура костију.

 

Две порције млека на дан у адолесцентском добу значе 38 одсто мање опасности од развијања дијабетеса касније у животу. По једна чаша од 200 милилитара на дан за одрасле има мерљиво заштитно дејство на мозак - показали су резултати других истраживања. Па зашто је млеко онда већ годинама на злом гласу, зашто га је већ превише људи заменило „водицама“ од соје и житарица?

 

Нетачне су приче да „наши преци нису пили млеко: (познато је да јесу још у каменом добу, а то не значи да нису и раније. Не стоје, такође, ни „аргументи“ који заправо ништа не значи да је „човек једина врста која пије млеко друге врсте“: цела људска исхрана се састоји од „других врста“, укључујући и гљиве, биљке и минерале. А, демонизација млека је у великој мери последица недовољног знања и страха од гојазности и алергија.

 

Тако су млечне масноће аутоматски проглашене нездравим, а свакакви други проблеми - алергијама на млеко. Једно италијанско истраживање показало је, на пример, да од 38 одсто „алергичних“ на разне намирнице само четири одсто заиста има негативну имунолошку реакцију. Све остало су разне друге тегобе које су погрешно адресиране. Али, да би се открио прави узрок проблема, било је потребно урадити прецизније претраге и поставити праву дијагнозу.

[Deki992]

Ma to su gluposti.Ja prvi koristim suplemente i ne prezam od njih ali me smaraju ti pametnjakovici sto govore kako je nezdravo mleko,jaja...Generacije odrastale na tome i sad oni izmisljaju toplu vodu.
Inace,volim mleko da pijem,svaki dan po nekoliko casa.

[Dejan_kv]

Da li znate da je organizmu potrebno 12 sati da svari sir,sir je najteza hrana za zeludac.

 

Ima teorija koja kaze da je covek stvoren kao biljojed a ne kao mesojed,imaju za to dookazi.

uporedite zube od biljojeda i zube od mesojeda.zubi biljojeda su tupi da bi mleo hranu,zvakao ,kod mesojeda su zubi ostri iz razloga sto mesojed kida hranu.

 

Uporedie creva biljojeda i mesojeda,creva biljojeda su tri puta duza od creva mesojeda,iz kog razloga,zato sto je meso kao hrana mnogo teza i zato mesojed ima kraca creva radi brzeg protoka hrane,dok je kod biljojeda dugacije. Covek nije stvoren kao mesojed,njegova creva su stvorena za biljnu hranu,kad covek jede meso i kad ta hrana dodje u crevo ona se tamo zadrzava bakterije koje razgradjuju hranu u crevima,ne stignu da rastvore svu tu hranu i dolazi do trulenja u crevoma hrane od mesa,zato covek ima problem sa debelim crevom,i ima bolesti debelog creva.

Mleko je zivotinjskog porekla,sva mleka zivotinjskog porekla nisu dobra coveciji organizam,sadrze elemente na koje nije nas organizam toleranten.

[Dejan_kv]

protein ili belancevina u mleku koja se naziva Kasein,ona je glavna belancevina,za njega je potreban poseban oblik varenja,za to je potreban narocit enzim zvani Renin,koji se nalazi primera radi u organima za varenje (telica koji doje svoje majke).To tele ce proizvesti taj renin enzim iz omotaca svog organa za varenje (buraga),koji mu je potreban za varenje mleka.

 

Ta belancevina Kasein jae posebno podesena kod svake vrste zivotinja da odgovori na potrebe te vrste.

Sto znaci da se ona imati amino kiseline koje su potrebne toj vrsti.

A kolicina belancevina u mleku,odgovarace potrebama rasta tog organizma.

 

Sta mediji kazu da je mleko bogateo kalcijumo ,belancevinama.

Od svih sisiara ljudsko mleko ima najmanji sadrzaj belancevina i najmanji odnos kazeina prema surutki.

[Deki992]

Kako to da je covek biljojed kada se od pamtiveka hrani i mesom?!
 

[Dejan_kv]

pogledaj naucna istrazivanja.

[Deki992]

Pa eto,o tome ja pricam.
Sad su naucnici istrazili da je covek bio biljojed al smo mi u stvari mislili da smo mi svastojedi?
Znas ti koliko samo aminokiselina zafali coveku koji se hrani samo biljkama...Pusti ti tu pricu i hrani se onako kako su se ljudi oduvek hranili.Znaci meso.

[Dejan_kv]

citaj sta je zvanicna nauka rekla,ostavi se ti tvojih starih.

[Deki992]

Kakva zvanicna nauka sta pricas?
Nije to nikakva egzaktna nauka. Postoje razlicita misljenja mnogih ucenih ljudi na tu temu,nema tu nikakve zvanicne nauke...Neki se slazu sa tvojim misljenjem,neki ne.Stvar je samo u postovanju autoriteta i izvora odakle crpis informacije.
Ja nikada nigde nisam procitao neku zvanicnu i konacnu konstantaciju da je covek biljojed.

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%B2%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B4

[Dejan_kv]

Sta je za tebe nauka,ono sta si cuo o dedi svome,deda ti rekao pi mleko poras ces,to je za tebe zakon

[Deki992]

Pa evo za pocetak sam ti postavio link sa vikipedije,da se podsetis malo sta se uci u osnovnoj skoli iz biologije,cini mi se osmi razred.
 

[Dejan_kv]

Idi malo pa citajsta govore  zvanicna istrazivanja ,nemoj da citas vuka karadjica,on se cita u osnovnoj skoli

[Deki992]

Ma sta znaju ovi sto su pisali udzbenike (ti kazes da je to Vuk Karadzic),u pravu si ti,covek je biljojed.

[Nikolajj]

 

Млеко погрешно сврстано међу беле отрове

 

 

Све више људи се због преласка на веганску исхрану, дијета или наводних алергија, одриче здравог напитка. Млеко активно учествује у регулацији артеријског притиска и холестерола, у метаболизму костију и превенцији канцерозних ћелијских мутација

 

 

Једна од жртава панике због гојазности која се шири као епидемија западним светом је, како изгледа, млеко. Пуномасног се већ одавно „гнушају“ сви који држе до модерних савета о исхрани, а у последње време млеко и млечни производи се све више сматрају „белим отровом“, у какве су одавно сврстани бело брашно, шећер и со.

 

Још један разлог за страх од млека је све раширеније (сасвим нетачно) уверење да одрасли људи развијају нетолеранцију према тој намирници. Уз то, све већи број људи верује да су алергични на млеко - што је, такође, у већини случајева потпуно неосновано.

 

Истраживања су показала још читав низ потпуно погрешних уверења и идеја због којих се људи одричу млека, од преласка на „веганску“ исхрану, преко теорије да после престанка дојења сисари не треба више да пију млеко до, нажалост, сувише распрострањених прича да млеко ствара киселу средину која штети костима, или да је пуно гноја и микроба.

 

Последица свега тога је евидентна у статистичким подацима о продаји млека и млечних производа, која показује стабилан пад. Притом се бележи благи пораст продаје нових врста, лишених масноћа и млечних киселина, науштрб правог, пуномасног млека и млечних производа, који све више нестају с рафова.

 

Велики проблем који проистиче из погрешних уверења о млеку је, међутим, у томе што људи ту врло здраву и хранљиву намирницу ускраћују и деци, којој је неопходна. Штавише, све више нутрициониста истиче да и одрасли треба да пију више млека и да садашњу „препоручену дневну дозу“ од 100 грама на дан треба најмање утростручити.

 

Истина је, наиме, да је млеко изузетно значајна и здрава намирница, која не само да не гоји, већ према најновијим истраживањима игра изузетно важну улогу у губљењу килограма, нарочито најштетнијих масних наслага - оних у унутрашњим ткивима и органима, и на стомаку. Млеко, даље, активно учествује у регулацији артеријског притиска и холестерола, у метаболизму костију и превенцији неоплазија - односно канцерозних ћелијских мутација.

 

Истраживања у области спортске медицине показала су, потом, да је млеко и најефикасније средство за рехидратацију организма после физичког напора, тренинга или утакмице. Не само да доноси организму течност, већ и савршен однос минерала, витамина, масноћа, шећера, биоактивних компоненти, који одмах поправља оштећено мишићно ткиво. Осим тога, за спортисту у јеку тренинга две чаше млека на дан су савршено средство за спречавање фрактура костију.

 

Две порције млека на дан у адолесцентском добу значе 38 одсто мање опасности од развијања дијабетеса касније у животу. По једна чаша од 200 милилитара на дан за одрасле има мерљиво заштитно дејство на мозак - показали су резултати других истраживања. Па зашто је млеко онда већ годинама на злом гласу, зашто га је већ превише људи заменило „водицама“ од соје и житарица?

 

Нетачне су приче да „наши преци нису пили млеко: (познато је да јесу још у каменом добу, а то не значи да нису и раније. Не стоје, такође, ни „аргументи“ који заправо ништа не значи да је „човек једина врста која пије млеко друге врсте“: цела људска исхрана се састоји од „других врста“, укључујући и гљиве, биљке и минерале. А, демонизација млека је у великој мери последица недовољног знања и страха од гојазности и алергија.

 

Тако су млечне масноће аутоматски проглашене нездравим, а свакакви други проблеми - алергијама на млеко. Једно италијанско истраживање показало је, на пример, да од 38 одсто „алергичних“ на разне намирнице само четири одсто заиста има негативну имунолошку реакцију. Све остало су разне друге тегобе које су погрешно адресиране. Али, да би се открио прави узрок проблема, било је потребно урадити прецизније претраге и поставити праву дијагнозу.

 

 

 

 

A zar nije?   ubacene su neka supstanca i otrovi da bi mleko stojalo duze na policama u prodavnicama, marketima.. kao i hranu koju jedemo.

 

 

i voda takodje zarazena da bi imala rezerve i da duze trajala u rezervatima. kao sto recimo hlor

[Dejan_kv]

A zar nije?   ubacene su neka supstanca i otrovi da bi mleko stojalo duze na policama u prodavnicama, marketima.. kao i hranu koju jedemo.

 

 

i voda takodje zarazena da bi imala rezerve i da duze trajala u rezervatima. kao sto recimo hlor

to je gratis,ja sam malo pre objasnio zasto zivotinjsko mleko nije dobro za ljucki organizam,ovaj lik nije procitao ili ne kapira sta sam hteo reci time.

On mi prica o svom dedi i njegovim pra ocima.