Zivot kao teorili i praksa

[Dejan_kv]

Frustracija predstavlja psihicko stanje u kojem se covek nadje kada ne moze da ostvari svoje ciljeve.
Kod frustracije dolazi do izrazaja temperament, od kojeg zavisi reakcija na impulse iz okoline.-Pojedinci mogu da reaguju trezveno, ali najcesca reakcija je agresivnost. Kod frustracije se pojavljuje i osecaj revoltiranosti, a da cesto nema pravih razloga za to.
Frustracija je osecanje a ne cinjenica i pojavljuje se kada covek naidje na prepreku. Svako reaguje na nacin koji predstavlja mesavinu postupaka koji zavise od temperamenta i karaktera.
Ovako izgleda mali deo iz teorije, a kako je u praksi, to je siroko pitanje koje danas postavljam sebi???
Kako da ostanem trezven i ne frustriran kada ne mogu da ostvarim zacrtane ciljeve. Kada bi moji ciljevi bili nerealni, onda bi sebe proglasio ludakom i neuracunljivom osobom i ne bi se posebno tangirao, ali kada su moji ciljevi realni i vise nego ostvarivi u praksi, a naidjem na prepreku zvanu “covek” i tresnem glavom u tvrdo, onda s pravom postavljam sebi ovo pitanje?
Sve sto je do mene uradim profesionalno i mnogo vise nego sto bi trebao , uradim i tudji deo posla, ma sve uradim da bi dosao do kraja, gde me neki “covek” vrati na pocetak i jos mi se smeje u lice, pravi me  majmunom, ruga mi se…
Treba da ostanem uracunjiv. Ne frustriran. Bez agresivnog ponasanja????
Stvarno ne znam kako da savladam stres ?
Moj predjasnji rad od par godina “covek” baca pod svoje noge i gazi ga kao izguzvani papir. Pa i papir ima vrednost! Da li moj rad ima vrednost? Da li je “covek” svestan koliko sam truda ulozio dok nisam stigao do njega? Da li je svestan koliko sam drugih ljudi molio, kumio, maltretirao? Koliko sam sebe dao u celoj toj prici?

 

Teorija bezprakse ja kao tocak bez osovine,praksa bez teorije je kao slepac na putu.