Схватање библијске егзегезе

[Guest]

Схватање библијске егзегезе

Аутор: презвитер Милорад Мировић, Број 1119, Рубрика Библијске теме Реаговање на текст др Предрага Драгутиновића „Марија Магдалина према сведочанствима канонских Еванђеља“, објављен у Православљу бр. 1117.

 

Тема о којој је писао уважени др Предраг Драгутиновић данас је врло актуелна: имамо мноштво књига и филмова који спомињу Свету Марију Магдалину, Благу Марију како је наш народ зове, и већина тих књижевних и филмских описа живота Свете Марије су плод маште и немају везе са историјским чињеницама. У свом тексту проф. Драгутиновић је на основу Светих Еванђеља указао на нама познате чињенице о Светој Марији: као и ава Јустин у житију Свете Марије Магдалине и он је разјаснио да блудница која је опрала ноге Исусове и Марија сестра Лазарева, нису Марија Магдалина већ су све три различите личности. Теза да је Блага Марија била блудница не стоји. Нама је познато да је она из неког разлога била ђавоимана и да ју је Господ исцелио после чега она остаје уз Њега, прати Га, стоји поред крста на Голготи и удостојава се да буде међу првима који су Христа видели васкрслог а потом постаје и проповедник радосне вести, Јеванђеља, због чега се и назива равноапостолном.

Оно што ме је, међутим, збунило је спомињање Мајке Божије, Пресвете Богородице, у контексту који изазива озбиљне недоумице. Тако, у тексту проф. Драгутиновића стоји: „Интересантан је стих Мт. 27, 56 у коме се помињу три жене: ‘Међу њима је била Марија Магдалина и Марија, мајка Јакова и Јосије и мајка синова Зеведејевих.’ Вероватно је друга Марија у ствари Марија, мајка Исусова...“

На исти начин он тумачи и касније догађај везан за Васкрсење Христово и свете жене мироносице па понавља: „У Лк. 24, 10 се помиње Марија, мајка Јаковљева, при чему се највероватније има у виду Марија, мајка Исусова.“ Стиче се утисак да др Драгутиновић тумачи да је мајка Исусова била и мајка Јакова и Јосије тј. да је сем Христа имала још деце.

Светим Предањем нама је предано да је Богородица Приснодјева, тј. Увек Дјева, Вечно Дјева. Како дивно каже Свети Јован Дамаскин да је она Девојка и у рађању, и после рођења и да до смрти није имала општење са било каквим мужем. Она је обручена праведном Јосифу на чување, за мужа није знала, зачела је од Духа Светога, родила је оставши Дјева и до краја живота остала је девствена. Она је зато и Чуварка и Покровитељка свих девственика.

За праведнога Јосифа се зна да је био ожењен и да је из брака са Саломијом имао четири сина: Јакова, Симона, Јуду и Јосију као и ћерке Естиру и Тамару. Ако тумачећи Еванђеље др Драгутиновић под Јаковом и Јосијом подразумева синове Јосифове, који су на тај начин браћа Господња и којима би Пресвете Богородица била маћеха, односно мајка по духу, онда би требало то да нагласи. Ако пак на Јосифа и Јакова гледа као на децу Пресвете Богородице, што поједини протестантски тумачи тврде, онда већ напуштамо територију ризнице православног тумачења Светога Писма, како гласи и назив серије текстова тумачења др Драгутиновића, и улазимо у сферу неких тумачења која су од стране Отаца Цркве означена као лажна и јеретичка.

С обзиром на то да је уважени др Предраг Драгутиновић доцент на Православном богословском факултету Универзитета у Београду и да нас је до сада увек духовно напајао својим тумачењима, молим га да отклони моју забринутост и да своје тумачење допуни и разјасни недоумице изазване текстом о Светој Марији Магдалини.

 

 

С поштовањем,  презвитер Милорад Мировић, парох у Шајкашу

 

 

Извор: Православље

[Guest]

Неколико решења егзегетског проблема

Аутор: др Предраг Драгутиновић, Број 1119, Рубрика Библијске теме Одговор презвитеру Милораду Мировићу.

Поштовани оче Милораде,

Најлепше Вам хвала што удостојавате моје текстове у Православљу пажње и што нисте жалили труда и времена да реагујете на оно што Вам се учинило проблематично. Мени лично чини велику радост да разговарамо о Светом Писму на страницама наших цењених црквених новина. Пре него што покушам да одговорим на конкретно питање дозволите ми једну начелну мисао. Истине вере не стоје и не падају на тумачењима појединачних библијских стихова. Они се појединачно узевши могу тумачити на различите начине, али оно што их све обједињује је канон Светог Писма као целине од кога сви појединачни стихови и одељци црпе свој коначни смисао. Ако се погледа уназад на богато отачко наслеђе у тумачењу појединачних библијских места, видећемо да постоје разлике међу њима, али све те разлике не нарушавају хармонију вере Отаца кроз коју они читају и тумаче Свето Писмо. То, између осталог, важи и за веру Цркве у вечиту девственост Свете Богородице.Баш због различитости која се може констатовати у тумачењима појединачних библијских стихова код Отаца, та тумачења не могу бити схватана као неупитне инструкције или рецепти који би лишавали одговорности сваку генерацију хришћана да савесно и непрестано тумачи Свето Писмо за своје време и у складу са конкретним потребама Цркве. Чињеница је пак да је Свето Писмо посуто тешкоћама и да што га више читамо, више увиђамо те тешкоће. Међутим, баш тај моменат је, по речима Светих Отаца, стални мотив да се опет и опет враћамо Светом Писму као једном од непресушних извора вере која нам се посредује кроз приповедачко умеће и богословску вештину светих писаца.

 

Вратимо се конкретном питању. Примедба која је начињена сасвим је на месту. Ради се о једном нејасном стиху. Места на којима се помиње Марија „мати Јаковљева и Јосијина“ (Мт. 27, 56) или „мати Јакова Малога и Јосије“ (Мк. 15, 40) или „друга Марија“ (Мт. 27, 61; 28, 1) су загонетна. У историји тумачења се ова „друга Марија“, „мати Јаковљева и Јосијина“ схватала или као једна загонетна личност која се први пут појављује у причи или пак као Света Марија Богородица. Било је и покушаја да се идентитет ове Марије установи „заобилазним“ путем, о чему ће бити речи касније. Због свега тога сам навео да је Марија из Мт. 27, 56 вероватно Марија, мати Исусова, остављајући могућност да то није тако.

У прилог томе да овде није реч о Марији Богородици говори аргумент да би то било једино место на коме се Марија Богородица назива мајком неке друге деце, а не једноставно „мати Исусова“ што је правило у канонским Еванђељима. Међутим, ако се ближе погледају еванђелске приповести слика је мало другачија. На пример у Мт. 13, 55 (Мк. 6, 2) окупљени постављају питање: „Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија и браћа његова Јаков и Јосија и Симон и Јуда?“ Овде се дакле Исус назива Маријиним сином и поименце се наводе његова браћа, а да се не прави никаква разлика у степену братског сродства (брат од стрица, тетке и сл.). Сви они, Марија и наведена браћа, су једна породица. Толико текст Еванђеља каже о томе. Каснија тумачења ће покушати да појасне породичне односе кроз призму вере у вечну девственост Марије, која, као што сам на другом месту писао, није експлицитно изражена у библијским текстовима Новога Завета (видети „Браћа и сестре Исуса Христа“, Православље 1062). Надаље, иста имена се појављују у Мт. 27, 56, „Марија, мати Јаковљева и Јосијина“, дакле без друга два брата Симона и Јуде. Имајући у виду 13, 55 читалац би помислио да је реч о истој Марији и њеним синовима Јакову и Јосији, дакле Исусовој породици. Зар није пак чудно да се Марија наводи на такав начин? Зашто онда није написано „Марија, мати његова“, него „Марија, мати Јакова и Јосије“? Ја бих одговор тражио у теолошкој намери Еванђелиста да догађај крста и страдања, којима присуствује Марија чији син страда на крсту (о чему изричито сведочи Еванђеље по Јовану), опише као одлучујући догађај приликом кога се суштински мења угао гледања на ствари. Наиме, све до крста и Васкрсења Марија се везује за њен биолошки идентитет, као што и чине присутни у Назарету у Мт. 13, 55. Иако од почетка Богородица, она као таква бива препозната тек у догађају крста и Васкрсења, исто као што, иако од почетка Месија и Син Божији (Мк. 1, 1) Исус из Назарета бива препознат као такав тек у догађају крста, нашта указује ретроспективна исповест капетана у Мк. 16, 39: „Заиста човек овај Син Божији беше“. То препознавање Маријиног идентитета врши се тако што се она још једном и последњи пут назива „мајком Јакова и Јосије“, дакле бива сагледавана у њеном биолошком идентитету – онако како су је сагледавали актери еванђелских приповести – који носи у току историје спасења која се одвија док њен син, Оваплоћени ходи по земљи. Догађај крста и Васкрсења које следи маркирају почетак једног новог виђења ствари: Исус из Назарета је Васкрсли Господ, очекивани Месија, а његова мајка није просто „мати Јаковљева и Јосијина“, већ мати Божија. Ако се тако схвате, стихови у којим се помиње „Марија, мати Јаковљева и Јосијина“ не морају представљати проблем, у смислу да оспоравају Маријину вечиту девственост. Тако сагледавано, називање Марије мајком Јакова и Јосије било би део теолошке стратегије коју Еванђелисти, који су били не само приповедачи прошлих догађаја, већ и велики богослови ране Цркве, развијају у својим приповестима. На крају, морам да нагласим да ово тумачење остаје искључиво у оквирима текстова синоптичких Еванђеља (Матеј, Марко, Лука).

Уколико ово тумачење и даље остаје проблематично и превише изведено, упутио бих на још једно које бих назвао заобилазним, пошто укључује и Еванђеље по Јовану и нека рана црквена предања, и тако установљује идентитет Марије која се у синоптичким Еванђељима наводи као „мати Јакова и Јосије“, али које је такође вероватно исто онолико колико и прво које сам навео. Узмимо у разматрање синоптички списак жена присутних на Голготи и списак који се наводи у Еванђељу по Јовану. У Еванђељу по Матеју то су Марија Магдалина, Марија, мајка синова Заведејевих и Марија, мајка Јакова и Јосије (Мт. 27, 56). У Еванђељу по Марку то су Марија Магдалена, Саломија и Марија, мајка Јакова Малог и Јосије (Мк. 15, 40). У Еванђељу по Јовану помињу се мати Исусова, њена сестра Марија Клеопова и Марија Магдалена (Јн. 19, 25). Дакле, у Еванђељу по Јовану је експлицитно наведено да је под крстом присутна мајка Исусова, што у синоптичким није случај уколико се одбаци идентификација Марије „мајке Јакова и Јосије“ са Маријом, мајком Исусовом. По неким црквеним сведочанствима Клеопа, муж Марије, сестре Исусове, био је брат Јосифа, обрученог за Марију, мајку Исусову. То би надаље значило да Марија Клеопова није била сестра по телу Марији, мајци Исусовој, већ њена „сестра по закону“. Коначно решење би било то да је „Марија Клеопова“ из Еванђеља по Јовану идентична са „Маријом, мајком Јакова и Јосије“ у синоптичкој традицији. Тако би браћа (и сестре) који се помињу у Мт. 13, 55 била браћа и сестре Исусове по стрицу Клеопи, а Марија, његова супруга (Јн. 19, 25), мајка те деце. Овакво тумачење је сасвим могуће. Његова слабост лежи у томе што би то значило да се у синоптичким Еванђељима наводи да Марија, мајка Исусова није била присутна на Голготи, већ да су то биле Марија Магдалина, Марија, мајка синова Заведејевих или Саломија и Марија Клеопова, мајка Јакова и Јосије и „сестра по закону“ Свете Марије Богородице.

Вашој мудрости и пастирском искуству препуштам да расуђујете о понуђеним решењима. Она свакако остају у сфери претпоставки и вероватноће. Постоји много нејасних и двосмислених места у Светом Писму. Понављам да различитост у тумачењима не угрожава истине вере кроз које се Свето Писмо у Православној Цркви чита и разумева од древних времена до данас.

 

 

др Предраг Драгутиновић