У европи се вашар завршио, а на истоку почиње...

[Guest]

НЕОФИТ, ЕПИСКОП МОРФУ, КАЖЕ: У ЕВРОПИ СЕ ВАШАР ЗАВРШИО, А НА ИСТОКУ ПОЧИЊЕ...

A+ A-

 

 

Варница која се појавила у Сирији, све ће нас запалити, наглашава Неофит, епископ Морфу и додаје да се налазимо у пројектору историје захваљујући Сирији, а не Кипру, који ће неминовно то следити из различитих интереса, као и због проблема који дуго постоји, али који ће пратећи ток догађаја, наћи излаз. Такође, онај ко покушава да тумачи кипарски проблем и кипарску заједницу на основу услова из 2004. год. у заблуди је и застарелих принципа. Кипарски Турци су схватили те промене, али кипарски Грци нису. Епископ једноставно посматра и тумачи знаке времена, а све оно што се односи на цркву и иконе требало би да се поново поштује, било у ближој, било у даљој будућности. Ако си научио да радиш по православним принципима, онда градиш ортодоксну будућност за ово поднебље, где су сви добродошли, каже. Позивајући се на изјаве кипарских Турака, сматра да су они дубоко окупирани турском војском на том подручју.

 

По трећи пут је ове године у Светом Мамасу изложена чудотворна икона Златног Преображења. Како сте је открили?

Да... Трећи пут је изложена. Пре четири године отприлике, сазнао сам да се у једној од ћелија Светог Мамаса, налазе иконе. Мислио сам да је то у подручју Морфу и чекао сам тренутак када ће их донети за рестаурацију. Међутим, пружила ми се прилика да са ондашњим америчким амбасадором одем тамо, јер је желео да види како напредују радови на рестаурирању Светог Мамаса и базилике Светог Авксивија у Солусу. То су два знамења која смо успели да обновимо, захваљујући америчким институцијама које су финансирале пројекат вредан милион и по долара. Када ме је амбасадор видео, питао ме зашто сам забринут. Рекао сам му тада, да имамо око пет стотина цркава које су пред обрушавањем. Одговорио ми је да је требало почети од нечега. Тада сам додао, да тражимо не само нестале особе, него и иконе, попут оних у ћелији иза Светог Мамаса. Затражио је да се отвори ћеља и тада су почели да износе иконе.

 

Међу њима је било и Златно Преображење Акантуско?

Да, подишли су ме трнци када сам видео најчудотворнију икону Христа, која постоји на Кипру. Позвао сам једног познаника који је фотографисао све иконе, а онда су за једну ноћ, италијански рестауратори, који су обновили олтар у Светом Мамасу, очистили и премазали иконе неким раствором да би се очувале још дуги низ година, а онда су поново закључане. Недуго затим, објављене су фотографије икона Златног Преображења и једне позлаћене иконе Богородице Акантске, у књизи на енглеском, коју су припремили италијански рестауратори. Књигу сам поклонио градоначелнику Акантуса, господину Савидису, да би се посветио тој теми. И опет посредством америчке амбасаде и уз помоћ неких кипарскх Турака, успели смо да донесемо икону Златног Преображења и поставимо је у цркву Светог Мамаса у Морфу. Захтевао сам да се сваке године на дан свеца, доноси икона и поставља у цркву, како би се служила литија.

 

Зашто је не донесете у ослобођени део?

Јер ћемо се вратити! Нсмо напустили веру у повратак. Нисмо ни Пафитес ни Лемесолијани.

 

Мислите, када се реши кипарски проблем?

Ми верујемо да ћемо се вратити, јер верујемо у чуда.

 

Да ли се ближи време повратка или ће то потрајати?

Нисмо плиткоумни, па да постављамо границе времену и догађајима, него посматрамо и тумачимо знаке времена, а све оно што се односи на цркву и иконе требало би да се поново поштује, било у ближој, било у даљој будућности. Тога се придржавамо.

 

Да ли је присуство америчког амбасадора на служби у цркви Светог Мамаса, дало неки пример? Поруку?

Сви амерички амбасадори су, од када је одржана прва служба 2004.г. до данас, били присутни. Помогли су да се одржава литургија, док су неки бацали камење на нас. Чак ни неки православни хришћани не разумеју шта значи држати свету службу у окупираној зони.

 

Зар ни православна браћа?

Наравно да нису схватили. Када држиш службу у било којој цркви на територији окупираног Кипра, то значи како то место има хришћанску прошлост, али и садашњост и будућност. Питање је да ли си истрајан и да ли си научио да имаш наду у Господа, а не у новац или политику, Европу, НАТО - пакт, Америку, Русију... Ако си научио да радиш по православним принципима, онда градиш ортодоксну будућност за ово поднебље, где су сви добродошли. Ми тако радимо, јер смо тако научили од Васељенског Патријарха. Данашњи амерички амбасадор је случајно и православац, из разлога што је ожењен Гркињом из Америке. То је и био разлог што смо му затражили да каже Оче наш, што је довело до тога да се он осећа као учесник у служби. Један кипарски Турчин, археолог, који чува мозаике у Светом Авксивију у Солусу, каже да је литургија која се одржава сваке године у Светом Мамасу, празник мира у Морфу. Тако је он ушао у колективну свест кипарских Турака.

 

Колико често сте ишли у окупирани део Кипра од 2003.г.? Како је тамо данас, после десет година?

Променило се доста тога, и ко год покушава да тумачи кипарски проблем и кипарску заједницу на основу услова из 2004. год. у заблуди је и застарелих принципа. Кипарски Турци су схватили те промене, али кипарски Грци нису. Касне у политичком поимању чак и грчки полтичари.

 

Зар и председник Анастасијадис?

Не, Никос Анастасијадис је био увек испред свог времена, али сада не знам. То ће се показати.

 

Да ли се смањио број кипарских Турака у последњих десет година?

Јесте, смањио се, као и њихова нада за поновно уједињење острва. Осећају се дубоко окупирани од стране турске војске, много више него 2003. г. Већина кипарских Турака, од оних који нису отишли у иностранство, имају утисак да, оно што је Турска постигла после 2004. год. не узимајући у обзир потурчавање области већ окупираног Кипра, да је циљ освајање и територија које им не припадају, како то мисле поједини. Ако одеш у суседни Аргаки, на десет минута пута од Астромерита, видећеш минарет који до пре три месеца тамо није постојао.

 

Да ли је то покушај Турске да исламизује кипарске Турке?

Наравно да јесте, јер сада постоји велики притисак на кипарске Турке да се исламизују. То се пориче од стране највећих учитеља и професора. Не разговарам са њима о политичким темама, јер су се уморили да говоре о кипарском проблему. Шта можеш још да кажеш о убијеној нади?! Једна веома утицајна особа из заједнице кипарских Турака, мудра и напаћена, рекла ми је да пренесем нашима како ће Турци прво да преобразе Турке у кипарске Турке, а онда ћемо им дати разлог или ће га сами пронаћи, како би покушали да потурче цео Кипар. И то што је тај човек рекао, изгледа као ноћна мора, али сада видим да се обистињује.

 

Има ли ипак, наде?

Да, јер управо то повећава мржњу кипарских Турака према свему што је потурчено или исламизовано и жао ми је што кажем да је мржња - нада. Кажу да нисмо више Кипрани, као што смо били пре неколико година.

 

Шта то значи?

Ако се догађаји развију онако како нам то показују знаци времена са ратом у Сирији, ако се продужи као што је рекао један ирански званичник, отвориће се врата луднице не само за читав Исток, Средњи Исток, него ће многи тајни ветрови да изађу на видело, а један од њих ће захватити и Кипар. Шта ће бити ако, претпостављамо само, Турска буде принуђена да повуче своје трупе са Кипра из војних разлога за одбрану своје земље? Да ли смо размишљали о тој могућности?

 

Нико не може да замисли да ће турска супер-сила остати без војске и бити принуђена да се повуче са Кипра.

То је погрешан приступ. Када сам то рекао једном политичару пре четири године, рекао ми је да ме сматрао паметним човеком дотад. Постоје многа пророчанства Кипрана и странаца верника по том питању.

 

То би био генерални сукоб - Грчка би изгубила територију, а после би започео пад Турске.

Све то постоји, али и да не гледаш на то узимајући у обзир пророчанства, треба да сагледаш ствари на основу политичких података који се дешавају у тренутку док ми разговарамо, јер ће бити врло динамично ове јесени. Треба да пратиш кретања народа, а интернет пружа ту могућност. Треба такође, да научимо да тумачимо народе, нарочите оне са Истока, јер су они протагонисти. Није Европа у главној улози, и то је грешка кипарских политичара што тумаче догађаје центро-европски.

 

Припадамо Европи.

Да, али ушли смо у Европу у тренутку када се она претворила у вашар који се завршава, а на Истоку вашар почиње. Ја сам снажно наклоњен оријенту и наша је одлика да разумемо народ срцем и умом, као што је то у западној Европи. Будућност није у Европи. Ушли смо у Унију која има сјајну прошлост, али кратку будућност.

 

Очекујете да ће се Унија распасти?

Наравно - они који су је саставили, они ће је и растурити. Немци, Французи и наравно Енглези који никада себе нису ни сматрали Европљанима. О томе како се тумаче догађаји, треба имати веома озбиљно на уму верске и душевне наклоности једног народа. А то не раде кипарски политичари.

 

Како може доћи до уједињавања кипарских Грка и Турака?

Ма, немој да инсистираш на томе, то је застарело, јер ће постојати уједињење, али под неким другим условима који ће бити наметнути након послератних догађаја.

 

Природни гас ће бити један од разлога рата?

Не бавим се тим питањем. Варница која се појавила у Сирији, све ће нас запалити. Цела обала Пафоса, све до окупираног Богаза, налази се преко пута сиријске обале, са сличним именима места, заједничким свецима, са сличним обичајима и не можемо да тумачимо Кипар, као да се налази близу Француске. Прочитај песму од Кавафиса повратак и разумећеш. Говори о вољеним морима Сирије и Кипра што је важње, него прпадати Балтичком мору.

 

Турска данас?

Већ су се појавиле разарајуће струје које је ремете још од отоманског периода. Није случајно што је Даватоглу покушао да направи од Турске османлијско царство и наравно, није успео. Није искључено да се кроз трагичан развој открије у далекој прошлости, Византија и како имају византијске крви, ако не сви, а оно већина њих. Сада је све у игри. Ко је очекивао да ће Курди направити државу?! У нашем селу је живео један мудри старац, који је када ми је било дванаест година, рекао: Децо моја, бићете избеглице. Турци ће освојити наше село, многи ће умрети са жалом што се нису вратили, али када чујете да се оформила нова држава у Турској под именом Курдија, сви ћете се вратити, без ратовања. Прочитајте књигу Хаджифлурентзу, модерног пророка, упокојеног '69. год. јер све ово што се догађа и што ће се догодити, предвидео је.

 

Да ли црква верује пророцима?

Дар пророчанства у цркви није престао да постоји. Тај дар, не као откривање верске истине која није откривена од стране Господа Исуса Христа и није укључена у Библију, али је као тумачење, разјашњавање божје воље и пророчанство будућности, дато у Старом Завету и постоји у времену милости и постојаће бесконачно.

 

Да ли је црква спремна да поведе народ на побуну ако види да њени лидери воде народ ка изгладњивању?

Архиепископ је један део цркве и ни једна глава не може да стоји без тела. Кипрани нису за револуцију, али за васкрсење јесу. Када буду гладни, треба да наставимо да се бринемо о њима као и досад, као што то ради и архиепскоп. То је потребно нашем народу да би могао да поднесе ситуације које су теже од глади и од новчане катастрофе која је кулминирала продирањем еврократа у кипарску Демократију и у окупирани, новопотурчени део. Могуће је да Сирија има такав проблем, о којем ће Кипрани и друге земље да размишљају, нарочито после економских мера које смо имали у марту месецу. Превазићи ће нас догађаји у суседству, који ће бити огромни у односу на наше проблеме, који ће наспрам сиријских изгледати стнице којима су незадовољни богаташи који су одједном све изгубили. Црква каже: Бог свима помаже. У то су веровали стари Кипрани и заиста им је Бог помагао.

 

Изгледа да смо то заборавили.

Да, и зато смо сада сви на искушењима. Политичари нису успели да се одупру, сада је ред на свештенство. Ако нам разлог буде искључиво економски и ако не помогнемо народу да се преиспита, да схвати како смо се нашли у овим великим проблемима, како смо и ми припомогли својим прохтевима и богатством, имајући себичности у себи и не помажући људима којима је била потребна помоћ, онда ни ми нећемо успети. Кипрани су данас осећајнији, сећају се тешкоћа које су доживели '74. год. и покушавају сада да пренесу наду како Бог свима помаже, деци фаст фоод генерације. Повећава се непрестано број оних који посећују цркву, који се исповедају, уморни од политичких и економских анализа. Кипрани су спремни да чују језик покајања, док Грци нису. Васкрсење желе Кипрани, а не револуцију.

 

Да ли говорите о томе у Светом Синоду?

Да, атмосфера у Светом Синоду је веома добра и то захваљујући садашњем епископу кога често критикујете због недостатка светих речи. У Синоду смо се сложили да мора да постоји једнакост у изражавању, слободи говора и право на неслагање. Задовољан сам како функционише Свети Синод. Две најважније институције на Кипру, Архиепископија и манастир Кику, имају огроман финансијски проблем. Зар вас то не чуди? Архиепскоп је забринут. Народ гладује овог тренутка, а ми смо позвани да помогнемо том народу, а и сами смо у тешкој позицији. Шта је успела еврократија на Кипру? Да ослаби цркву која је увек била ослонац народу. Мали је број оних који су то схватили.

 

Шта се крије иза тога?

Није решење кипарског проблема, како многи тврде било које, јер су нас сломили финансијски. Упорно покушавамо да логиком тумачимо догађаје из 2004. год. Турци немају у првом плану кипарски проблем, него курдски и сиријски, и шта ће бити са бројним верским заједницама које живе на том огромном простору, са ослабљеном војском и исламом који не прихватају, као што се то показало на тргу Таксим. То су приоритети Турске. Кипарски проблем је ситница у односу на то, а посветиће му се само онда када виде да имају неку корист од тога. Сарађиваће, а то је на политичком нивоу. Сада треба да схватимо како је историја усмерила свој пројектор ка другој земљи, а ми смо део тога захваљујући Сирији, а не Кипру. Решење кипарског проблема ће уследити као неминовно и неизбежно због интереса који ће проистећи после тих догађаја и наћи ће излаз. То неће бити због природног гаса, економске слабости, прогоњења цркве услед успостављања новог светског поретка за који се свестрано залаже Обама, а Меркел га следи као и друге европске државе.

 

Да ли је то ваш левичарски приступ?

Нипошто! То су тумачења догађаја у будућности. Моја породица је са свештеничким коренима и верујем у Бога. Нисам игром случаја постао свештеник и црква ме је научила да тумачим догађаје духовно и богословски. Верујем у духовни закон, да све оно што радиш, стићи ће те, било добро, било зло. Очито је да се поједини, већ дужи низ година баве новом ером глобализације, желећи да потчине прошлост, садашњост и будућност историјских народа под глобалну власт, али су се сви они преварили јер верници нису дефинитивно прошлост. Насупрот томе, верници су ту и својим молитвама штите цео свет, независно од тога које су народности, вере или боје коже.

 

Шта сте научили из честих посета окупираној територији?

Не само што сам упознао кипарске Турке и окупацију, него и пределе, светилишта и нашу историју. Те посете су ме научиле да много боље разумем читав кипарски народ. Схватио сам да Кипар као Кипар, није сам. Посетио сам Турску, Инстамбул, Сирију, Либан, Палестину и разумео сам много боље Кипране. Недавно ме је позвала директорка Музеја Левенди, на сликарску изложбу Дијамантиса. Будући Кипрани ће гледати његове слике и учиће одакле су потекли модерни Кипрани, од кога су наследили православље и хеленизам, вредност која се истиче својом посебношћу. То се све види на Дијамантисовим сликама.

 

 

Интервју епископа Морфу, гдина Неофита, за новине Филелефтерос, недеља 15.9.2013.

Антигони Соломониду Друсиоти

 

 

Превела са грчког,

Бранкица Богдановић Ћашина

 

Извор: http://synodoiporia.blogspot.com/2013/09/h.html

 

Манастир Лепавина