Izbliza & lično. :*

[Srdasce]

30. 01. 2014. 12: 39

 

http://350orbust.files.wordpress.com/2013/05/spiritual-zen-warrior-quote.jpg

 

 

Nisam sigurna koliko je ovo, tačno, naprosto. Možeš, još kako. Možeš nesvesno. U toj samodovoljnosti. Nepogrešivosti, misliš. U toj gordosti. Važnosti. Obuzetosti sobom.  Što te nikako u očima Božjim , ne opravdava. Kažu, da ako opet ne volite istinski sebe, ne možete voleti ni druge, zapravo.  Ma, nije valjda. Ni to ne smatram potpuno tačnim. Možeš, jer ljubav koju ne vidiš u sebi, usmeravaš na druge, jer umeš da voliš, i to negde moraš da ispoljiš,  nastojeći da tim nekim zamršenim mehanizmom, svakako apstraktnim skroz i možda reverzibilnim, pokušaš naučiti i voleti tako sebe. Nežno, pažljivo. S poštovanjem. Kao što voliš te ljude. Što te svakako ne opravdava u sopstvenim očima.

[Srdasce]

03. 02. 2014. 19 : 03

 

http://www.youtube.com/watch?v=_zumQ61N-NM&feature=c4-overview-vl&list=PLC899AEDA12ABEA91

 

"Ispočetka", Dino Merlin.

 

"I ovog jutra si otvorila oči kao po kazni,
malo tumarala po hodnicima noći,
i vidjela da su prazni.

Nisi mogla, nisi mogla ni u snu,
tako nesto da zamisliš,
to nisi pisala ni pod razno.

Da bi jedno, da bi jedno mjesto,
s tvoje strane jastuka,
zauvijek moglo ostati prazno.

Trebat će vremena,
da zasvira tišina,
u tvojim grudima...

Trebat ce vremena,
da se otvori vitrina,
sa novim čudima...

Tražila si, tražila si nešto što
Bog nije stvorio,
ljubav, a da u njoj zrno sumnje nema.

Tražila si, tražila si čovjeka
koji bi te volio
samo zbog tebe, a takvoga nema.

Ti ideali sto
vremenom prijete da izblijede,
kad čovjek i žena u ljubavi,
zajedno osijede.... "

 

 

(Čiji sam ja negativ, Bože? Sutra malo, a malo i prekosutra. )

 

http://decorativedecal.com/media/catalog/product/cache/1/image/9df78eab33525d08d6e5fb8d27136e95/l/i/life_is_like_photography_we_develop_from_the_negatives.jpg

 

 

[Inner Truth]

03. 02. 2014. 19 : 03

 

http://www.youtube.com/watch?v=_zumQ61N-NM&feature=c4-overview-vl&list=PLC899AEDA12ABEA91

 

"Ispočetka", Dino Merlin.

 

"I ovog jutra si otvorila oči kao po kazni,

malo tumarala po hodnicima noći,

i vidjela da su prazni.

Nisi mogla, nisi mogla ni u snu,

tako nesto da zamisliš,

to nisi pisala ni pod razno.

Da bi jedno, da bi jedno mjesto,

s tvoje strane jastuka,

zauvijek moglo ostati prazno.

Trebat će vremena,

da zasvira tišina,

u tvojim grudima...

Trebat ce vremena,

da se otvori vitrina,

sa novim čudima...

Tražila si, tražila si nešto što

Bog nije stvorio,

ljubav, a da u njoj zrno sumnje nema.

Tražila si, tražila si čovjeka

koji bi te volio

samo zbog tebe, a takvoga nema.

Ti ideali sto

vremenom prijete da izblijede,

kad čovjek i žena u ljubavi,

zajedno osijede.... "

 

 

(Čiji sam ja negativ, Bože? Sutra malo, a malo i prekosutra. )

 

http://decorativedecal.com/media/catalog/product/cache/1/image/9df78eab33525d08d6e5fb8d27136e95/l/i/life_is_like_photography_we_develop_from_the_negatives.jpg

 

 

      

[Srdasce]

7. 02. 2014. 11:57

 

Ceca Slavković, " Iz ove kože ne može.  " 

 

" Iz ove kože ne može, uzalud je trud. Da može, ne daj Bože, ne bih znala kud..."

 

http://www.youtube.com/watch?v=QgCGH6QqWUY

 

 

 

Iz ove kože, ne da se ne može, nego je baš dobro što se ne može.  I ja se ponekad pitam, sta bi bilo, da opak moze? Joj. Bilo bi ipak, zlo i naopako.  Ne da je tesno, nego tesno da ubija. Da tešnje ne može biti. E da je baš tako lako, da sve možeš tako da promeniš. Ja recimo, ne mogu. Dok sve ne "sažvaćem". Biće da možda imam i ja čudnu ćud. Čuda neka rabotica....Da sa mnom može bilo ko. Ili da ja mogu s bilo kim.  Danas sam skroz rasejana, pobegle mi misli...  

 

Iz ove se kože ne može. A to je koža moja. Izgleda da Vam se ista, ne svidŽa.   Razumem Vas, apsolutno.I meni se puno toga ne sviđa. pa nikom ništa.

 

http://incaseimgone.files.wordpress.com/2013/02/love-love-33115716-500-333.jpg

 

 

 

[Trifke]

7. 02. 2014. 11:57

 

Ceca Slavković, " Iz ove kože ne može.  " 

 

" Iz ove kože ne može, uzalud je trud. Da može, ne daj Bože, ne bih znala kud..."

 

http://www.youtube.com/watch?v=QgCGH6QqWUY

 

 

 

Iz ove kože, ne da se ne može, nego je baš dobro što se ne može.  I ja se ponekad pitam, sta bi bilo, da opak moze? Joj. Bilo bi ipak, zlo i naopako.  Ne da je tesno, nego tesno da ubija. Da tešnje ne može biti. E da je baš tako lako, da sve možeš tako da promeniš. Ja recimo, ne mogu. Dok sve ne "sažvaćem". Biće da možda imam i ja čudnu ćud. Čuda neka rabotica....Da sa mnom može bilo ko. Ili da ja mogu s bilo kim.  Danas sam skroz rasejana, pobegle mi misli...

 

Iz ove se kože ne može. A to je koža moja. Izgleda da Vam se ista, ne svidŽa.   Razumem Vas, apsolutno.I meni se puno toga ne sviđa. pa nikom ništa.

 

http://incaseimgone.files.wordpress.com/2013/02/love-love-33115716-500-333.jpg

 

 

 

Samo da znas da sam primetio da te 2 dana nije bilo i da si nam nedostajala! Dobro dosla nazad! :good2:

[Srdasce]

       

 

Čemu tužni smajlići?

 

Vidi, hajde smešak, smešak. Može? Kaži, kaži..kaži...kao na slikanju, kada te teraju da kažeš reč: " SiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiIIIiiiiiirRRrrrrr... "

 

http://www.barnorama.com/wp-content/images/2012/03/a-celebration-of-cuddling/30-a-celebration-of-cuddling.jpg

 

 

[Srdasce]

Samo da znas da sam primetio da te 2 dana nije bilo i da si nam nedostajala! Dobro dosla nazad! :good2:

 

 

Kako je divno, kada nakon dva dana ne dolaska, me dočeka ovako lepa drugarska poručica. Hvala, Trifke. Bolje te našla. I Vi ste meni nedostajali, drugari moji, s kojima delim ovde i dobro i zlo.  Da ste mi živi , zdravi i srećni uvek.  Kako si ti? Šta se lepo desilo tebi možda u ta dva dana?

 

http://viewfriendship.com/download/Two_cats1.jpg

 

 

[Trifke]

Kako je divno, kada nakon dva dana ne dolaska, me dočeka ovako lepa drugarska poručica. Hvala, Trifke. Bolje te našla. I Vi ste meni nedostajali, drugari moji, s kojima delim ovde i dobro i zlo.  Da ste mi živi , zdravi i srećni uvek.  Kako si ti? Šta se lepo desilo tebi možda u ta dva dana?

 

http://viewfriendship.com/download/Two_cats1.jpg

 

 

Ja sam srdasce moje uvek dobro. Ja ti se trudim da razmisljam samo o sadanjem trenutku i hvala Bogu uspeva tako da imam neki blazeni mir.  

[Trifke]

Ja sam srdasce moje uvek dobro. Ja ti se trudim da razmisljam samo o sadanjem trenutku i hvala Bogu uspeva tako da imam neki blazeni mir.  

Da ne zaboravim, ja sam se bio uplasio da nije nesto lose sa tvojim zdravljem posto si nesto malo pisala o tome, pa se molih za tebe.

[Srdasce]

8. 02. 2014. 21: 08

 

Ja sam srdasce moje uvek dobro. Ja ti se trudim da razmisljam samo o sadanjem trenutku i hvala Bogu uspeva tako da imam neki blazeni mir.  

 

To je divna vest. Volim kada su ljudi koji su mi dragi na slovca, a smatram ih nazovi, svojim dragim vitualnim prijateljima, dobro. Onda sam dobro i ja i to me raduje.   O, pa to je fantastično. Ti kao onaj narod, iz moje priče, koji nemaju prošlo vreme u svom jeziku. Znaju sta se desilo, ali gledaju u budućnost, okama sadašnjosti. Tako i ja probavam , da činim. Kažem, probam (šalim se, rečju, probavam , naravno), a sad koliko uspevam, ih...   Naravno, duševni mir, je najveće blago.

Da ne zaboravim, ja sam se bio uplasio da nije nesto lose sa tvojim zdravljem posto si nesto malo pisala o tome, pa se molih za tebe.

 

Da, tako se ja malo javno dotaknem te teme, ali ne volim o tome da baljezgam, da ne smaram nikoga. Da Vam posle ne bude plavo oko vratića, zbog moje priče, pa da kažete , Srdašce Vas udavilaaaaaaaa pričom. Uglavnom me nema, da, kada mi nije malo više dobro.  Onda nekako se uvek bojim, da ne iritiram mozda, znaš, pa i kada nešto pomislim da napišem, ponekad se zauzdam, pa stanem. Činejnica, da se ja pitam, pisala bih dan i noć, to je moje nesuđeno zanimanje. Šalu an stranu, obožavam da pišem. I hvala dragom Bogu na tome, da nema toga, ne znam sta bih. Najlakše se kroz to, nosim s svime. Da, pa i nije, Trifke, nažalost. Opet. Ne znam ni šta mi moje telo time poručuje a ni milostivi Bog. Dugo je bilo ok vremena, sasvim zadovoljavajuće i jedostavno opet kreće, da ne bude dobro. Ali, dobro, nije to niti ništa novo, niti staro, što bi rekle stare bake, i naopako da ikoga tu zabrinjavam ili ne dao Bog sekiricam, ni ovako virtuelno da kažem. Biće kako biti mora, a od nedelje, opet pravac lekar, pa ćemo videti šta ona kaže, kuda dalje. Uz Božiju pomoć, valjda će biti dobro. Nemoj ti zabrinjavati svoju dušu, bilo čime.

 

Hvala ti, beskrajno. Mnogo ti hvala. Svaka dobra misao, ima ogromnu moć. I ja ne potcenjujem moć iste. Bog te blagoslovio, na tome. I podario svaku sreću, jer u svakom čoveku vidiš divnoću. I dragost.

 

http://www.lanzycelebrity.com/wp-content/uploads/2013/11/Friendship-Quotes-Pics6.jpg

 

 

[Trifke]

8. 02. 2014. 21: 08

 

 

To je divna vest. Volim kada su ljudi koji su mi dragi na slovca, a smatram ih nazovi, svojim dragim vitualnim prijateljima, dobro. Onda sam dobro i ja i to me raduje.   O, pa to je fantastično. Ti kao onaj narod, iz moje priče, koji nemaju prošlo vreme u svom jeziku. Znaju sta se desilo, ali gledaju u budućnost, okama sadašnjosti. Tako i ja probavam , da činim. Kažem, probam (šalim se, rečju, probavam , naravno), a sad koliko uspevam, ih...   Naravno, duševni mir, je najveće blago.

 

Da, tako se ja malo javno dotaknem te teme, ali ne volim o tome da baljezgam, da ne smaram nikoga. Da Vam posle ne bude plavo oko vratića, zbog moje priče, pa da kažete , Srdašce Vas udavilaaaaaaaa pričom. Uglavnom me nema, da, kada mi nije malo više dobro.  Onda nekako se uvek bojim, da ne iritiram mozda, znaš, pa i kada nešto pomislim da napišem, ponekad se zauzdam, pa stanem. Činejnica, da se ja pitam, pisala bih dan i noć, to je moje nesuđeno zanimanje. Šalu an stranu, obožavam da pišem. I hvala dragom Bogu na tome, da nema toga, ne znam sta bih. Najlakše se kroz to, nosim s svime. Da, pa i nije, Trifke, nažalost. Opet. Ne znam ni šta mi moje telo time poručuje a ni milostivi Bog. Dugo je bilo ok vremena, sasvim zadovoljavajuće i jedostavno opet kreće, da ne bude dobro. Ali, dobro, nije to niti ništa novo, niti staro, što bi rekle stare bake, i naopako da ikoga tu zabrinjavam ili ne dao Bog sekiricam, ni ovako virtuelno da kažem. Biće kako biti mora, a od nedelje, opet pravac lekar, pa ćemo videti šta ona kaže, kuda dalje. Uz Božiju pomoć, valjda će biti dobro. Nemoj ti zabrinjavati svoju dušu, bilo čime.

 

Hvala ti, beskrajno. Mnogo ti hvala. Svaka dobra misao, ima ogromnu moć. I ja ne potcenjujem moć iste. Bog te blagoslovio, na tome. I podario svaku sreću, jer u svakom čoveku vidiš divnoću. I dragost.

 

http://www.lanzycelebrity.com/wp-content/uploads/2013/11/Friendship-Quotes-Pics6.jpg

 

 

Ti me draga moja prijateljice uvek ostavis bez reci!

Ti si stvarno divna!  

[Srdasce]

Ti me draga moja prijateljice uvek ostavis bez reci!

Ti si stvarno divna!  

 

Hvala, Trifke. I ti si izuzetan, drug forumski. Neko ko uvek ima strpljenja i volje, neko ko je blag i lepu reč za sve ljude .

[Srdasce]

12. 02. 2014. 13: 28

 

"Noćas mi se samo ćuti,
napolju se nebo ruši,
sklapam oči, želim samo mir...

Svakim danom sve je jače,
ono sto u meni plače,
dnu me vuče hladne reke vir...


Hej, da bar mogu da znam,
sta mi nosi sutrašnji dan.
Hej, da bar mogu na čas
od sebe samog naci spas...

U očima deo neba,
rodno polje, miris snega,
pesma noćne ptice plaši me.

Greh u noći koju pamtim,
žedna usta, vatru vidim.
gubim sebe, al' dobijam sve. "

 

http://www.youtube.com/watch?v=2fzgou_gVzI

 

(Kerber, " Sutrašnji dan " )

 

 

Sutrašnji je današnji. Današnji beše jučerašnji.

 

 

http://illegal-art.net/allday/allday_frontcover.jpg

 

[Srdasce]

12. 02. 2014.

 

Puno ti vredi, da budeš to šta jesi. O, da. Baš puno.  Vidim.  Samo da sama vredim , je li? To je taj tvoj plan? E, baš ti hvala, Bogo moj, znaš.

 

http://www.prijateljboziji.com/upload/images/clanci/2014/nosenje-krsta.jpg

 

 

 

Ako je meni jasan tvoj plan...

 

Sada bi mi rekao moj dobar drug: "Srdašce, ne smeš da ropćeš na Bogilija..."

 

Jeste,  ne smem. Ali, imam pravo valjda, da mi nije pravo. Ili ne smem ni to?! Ali ne razumem, ne shvatam. Jel to tako teško tebi, Bože? Jel to tako meni teško, Bože?

 

Neko tu nekoga ne "čuje" meN se čini...

 

[Srdasce]

18. 02. 2014. 18:44

 

Znači, Srdšce, kako je krenulo, nisi se ti meni odmakla, od početka. Kao da juče bilo je, a prošle su godine. Meni kao da su decenije. Mislim, da je u svemu tome najbolje, upravo to, što kada su me mazali go*ancima, nisam se bila snašla, ali su me roditelji naučili dvema predivnim stvarima: da ne lažem i da nisam sebična.

 

Mislim, da sam to uspela, da zadržim, kod sebe i kao odrasla. Valjda mi zato dođe, da pohisterišem, kada mene neko laže. Jer uopšte ne vidim potrebu za tim. Jer Istina kao takva, uvek nađe načina da ispliva, pa ono, ako se ne obrukaš danas, sutra ćeš. Ako nećeš ni sutra,a  ono za pet godina, neće osatti sakriveno.  Kao ni za sebičnošću; jer kao čovek nećeš ništa poneti na Nebo, kao što neću ni ja. 

 

Prosto, ti dođe nekada da vrištiš, koji nešto u životu imaju, a nisu ni tražili. Ti koja tragaš, ne možeš to da imaš, nađeš.

 

Ne znam zašto sma u životiću svom u svojstvu, građanima pedestog reda ili reda nesvrstanih.

 

Ako koga zavole, to opet nisam ja. Ako ih ko povredi, meni se niko nikad ne izvini.

 

Prosto, klepa te Život i za ono što jesi kriva i za ono što nisi.

 

Ne znam šta je to. Jel to Usud, sudbina, nešto zaostalo od života, gde zglajzah nekada, nešto što nečemu tek treba da me nauči, ili moj trnoviti put, do neke tamo Nagrade, ako je uopšte i dosegnem ili zaslužujem, ili tek trebam da zaslužim. ILi od toga vajde nema nikakve, naprosto, pa samo što kažu, mora u nečemu da se utukne život.

 

Zatvoren krug. Kovitlac. Haos nad haosima. Prosto mutno. Nije lepo sažajevati sebe. Ali, prosto, Bože, ako je i od tebe, vazdan, meni je malčicko i previše.

 

Pa, stvarno. I onda kada kažu, da zdravstveni simptomi ne prate stanje duše...Jok i ne.

 

Nije ni čudo, šta se dešava. Pa, kako i neće.

 

Ne možeš da se okreneš. Ne možeš da pišeš. Ne možeš da se izraziš. Ne možeš da se izboriš. Ne možeš da pokažeš. Ne možeš da dokažeš. Ne mogah tada da isteram pravdu. Ne mogah godinama unazad da nešto dozovem pameti. A, izvinite onda, Živote, a šta počinje s rečju: "Može, možeš, dozvoljeno, imaš, hajde..." Apsolviraću reč s slovima "Ne" u smislu, negacija.

 

I onda otkačim, kada mi neko u životu, bilo kada, kaže: "Lažeš". Onda mi dođe, ovako nejaka, laka kao pero, manaj od makovog zrna, da se s svakim pobijem pa makar me proglasili ludom, toliko uskovitla u meni, jer da sam tada u životu slagala, kada me je nesto veoma i jako mucilo, s čim se i dan danas jako tesko nosim ali se trudim da ne mislim o tome, jer me prozdire a ne mogu nista da ucinim, sem da prekoracim, jer mi nije dato da ucinim ista drugacije, promenim ili resim, onda mi dodje da svakoga zveknem posred nosa i kaže: "A sada marš bre više, i da me ostavite an miru. Ja lažem, ja lažem? Pa, ja tada da nisam izgarala kao čovek, i da mi ne beše stalo, ja danas ne bih bila ovo sto jesam. Ja danas ne bih trpela nepravdu, morala da se pomirim s čim ne umem da se pomirim a ne izmirim, ja bila bih drugi covek, odnosno, bila bih ono sta jesam bila, do tog momenta, od kada moj zivot krece jednom putanjom, koja kao da nije zivot moj . "

 

Majke mi mile, pritisak mi skoci, kada mi to enko kaze. Ponekad a sada sve vise mislim, da sam ja u pogresnom svetu stvorena, da ovo nije moje vreme ili da sam ja pogresna a da je vreme pravo. Ili sto neko skoro imao status tu, neka koleZinica baš dobar, od Žarka Lauševića: "Kada uđeš u pogređan voz sve su stanice pogrešne..."

 

Ili sma pogrešna ja, ili je moj put pogresan, ili su stanice pogresne nesto jeste. Pitam se i pitam, da cu vec obnevideti od pitanja. Zanemeti od razgovora. I ko da mi to rastumaci. Ko da mi to razmrsi. Ko da odagna to.

 

Ili ono, kada ti kažu: "Što si nervozna, ozlojeđena, bla bla.." Au, miko, pa da. E, i to obožavam. A, čeka, majke ti,a  što me en oraspoloži, razvedri. Nečim obraduj. To umem i ja, najbolje, Da prilepim "etiketu". To valjda umemo kao ljudi svi. Da se pomucimo ne umemo svi. Jos manje da zelimo to.

 

Prosto, ta emocija još uvek zivi kroz mene. I u meni. I nije ni za koga specijalno pisana. Niti se pise. Jer ja godinama ne volim nikoga. I niko ne voli mene. Prosto, više nikoga ne pustam blizu. I taj zid nije od odonda, od kako me bolest savladala, od kako me razočaranje unazadilo, od kako me je strah ophrvao, nije otvorio.

 

To valjda je tako i vidno kroz moje postove. Samo ta zelja. I sta ja jos uvek nosim u sebi. To je verovatno taj deo mene, koji se nije predao. Koji je nastavio da traga, da zeli. Pa se čini da pisem nekome, o nekome i za nekoga, vrli radoznali svete. A, bilo bi bas super da jeste? Ali, eto nije. Nismo sve srećne ruke.

 

Prosto reči, ideje i (za) misli su sve što imam. Sve što ostaje. I što imaću. Kao čovek.

 

U životu žudeh, da čujem reči, da sma i ja bila ta - neko nekada, nekome najbolja. Žudeh, da čujem reči - izvini, oprosti, nisam smeo.

 

Ja to neću doživeti. A i da ih čujem, danas, kao danas, kao neke reči zakasnele, kao neke odgovore nedostigle, verovatno danas, bez obzira koliko bi mozda trenutacno nahranile neku moju sujetu, za koju verujem da ne postoji, ali ipak, ko zna, mozda se prevarim i ja jednom...danas mi ne bi nista znacile i vredele. Prosto, jer sam davno, kao bolesna uvidela, o čemu se zapravo radilo, gde sam bila ja, šta sam bila, ostala i verovatno (po) stala. I to je ok.

 

I zato nemojte...Samo nemojte.

 

Na muku, da mi stajete.

 

Imam je i previse. A tuge nisu nikad zanimljive. Osim kada se necija sreca, hrani time, sto ste Vi nesrecni  Kao neko, ko je imala tu sreću da se rodi nesrećne sreće i srećne nesreće, i to je vrlo "zabavno" . 

 

http://fc08.deviantart.net/fs70/f/2013/128/2/0/422007_10150656187302114_2036745359_n_by_shhh_im_batman-d64jcqb.jpg

 

 

Nabaciš osmeh i "vitlaj" dalje.