О дефектима посрбљивања Бога и Цркве

[angst]

...Sta mislite da se Hristos kojim slucajem pojavio u nase dane, recimo u Kosovskoj Mitrovici i odgovarajuci okupljenim Srbima poceo da besedi: "Taciju Tacijevo, Bogu Bozije... ne brinite se sta cete jesti... molite se za one sto vas progone", pa nastavio da "trabunja" o nekakvom o "Nebeskom Kosovu" u kome nema "ni Siptara, ali ni Srba"... Zar ne mislite da bismo ga momentalno upucali, nasred mosta na Ibru?

[Никола Ђоловић]

http://upodobljavanje.wordpress.com/2011/08/10/%d0%be-%d0%bd%d0%b0%d0%b4%d0%bd%d0%b0%d1%86%d0%b8%d0%be%d0%bd%d0%b0%d0%bb%d0%bd%d0%be%d0%bc-%d0%b4%d0%be%d0%bc%d0%b5%d0%bd%d1%83-%d1%86%d1%80%d0%ba%d0%b2%d0%b5/

[Баба]

...Sta mislite da se Hristos kojim slucajem pojavio u nase dane, recimo u Kosovskoj Mitrovici i odgovarajuci okupljenim Srbima poceo da besedi: "Taciju Tacijevo, Bogu Bozije... ne brinite se sta cete jesti... molite se za one sto vas progone", pa nastavio da "trabunja" o nekakvom o "Nebeskom Kosovu" u kome nema "ni Siptara, ali ni Srba"... Zar ne mislite da bismo ga momentalno upucali, nasred mosta na Ibru?

Не знам колико пута да поновим то је идеја узета од мене:

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?p=61843#p61843

И не видим како ово другачије да схватим осим као смешно, мојим речима побијате мене, па стани мало , кад морам да се користим уличним речником , мајку му зар мислите да ја нисам знао шта пишем кад писах ?

.

Прво Христос никада није употребио реч Октавијану Августу - Октавијаново , него је просто рекао Цару Царево , алудирајући на сва земаљска царства, конкретно име личности није употребио из више разлога.

Друго Христос никада није рекао да у царству небеском неће бити Јудеја ни Грка , него је рекао да нема мушко ни женско и да се тамо не жене и не удају.

Дакле опет омашка.

Наравно вама по форми то све изгледа савршено истоветно , бат није тако , али да бисте то схватили потребно је познавати историју.

Не немислим да бисмо га моментално упуцали на сред ибарског моста него би било следеће.

http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?p=61800#p61800

[Никола Ђоловић]

ako ti poznajes istoriju kao sto poznajes Pismo blago tebi i tvom nacionalizmu

Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исусу.Гал. 3, 28.

[Баба]

http://upodobljavanj...ba%d0%b2%d0%b5/

Још само мало па си схватио ...

[Баба]

ako ti poznajes istoriju kao sto poznajes Pismo blago tebi i tvom nacionalizmu

Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исусу.Гал. 3, 28.

„За­и­ста вам ве­лим, да ми је жао, ср­це ме бо­ли и пре бих же­лео да бу­дем од­лу­чен и од Хри­ста, не­го да бу­дем одво­јен од бра­ће сво­је, ко­ја су ми род по те­лу“ (Римљ. 9, 1-5).

„ако ли ко за сво­је, а осо­би­то за до­ма­ће не про­ми­шља, од­ре­као се ве­ре и го­ри је од не­зна­бо­жа­ца“ (I Тим. 5, 8).

[Никола Ђоловић]

„За­и­ста вам ве­лим, да ми је жао, ср­це ме бо­ли и пре бих же­лео да бу­дем од­лу­чен и од Хри­ста, не­го да бу­дем одво­јен од бра­ће сво­је, ко­ја су ми род по те­лу“ (Римљ. 9, 1-5).

to je antropoloski a ne nacionalni aspekt...

[Баба]

to je antropoloski a ne nacionalni aspekt...

А какав је то национални аспект ако није антрополошки ?

Мислиш да је национални аспект искључиво биолошки ?

[Никола Ђоловић]

Antropoloski aspekt znaci da volis svakog coveka radi Hrista i Hristom a ne zbog toga sto je on pristalica jedne ili druge nacionalnosti.

Ne volis coveka zato sto je Srbin nego zato sto je covek. Apostol sigurno nije imao u vidu nacionalni kontext nego hristoloski. Ovo je i maloj deci jasno.

[Solomon Kane]

Antropoloski aspekt znaci da volis svakog coveka radi Hrista i Hristom a ne zbog toga sto je on pristalica jedne ili druge nacionalnosti.

Ne volis coveka zato sto je Srbin nego zato sto je covek. Apostol sigurno nije imao u vidu nacionalni kontext nego hristoloski. Ovo je i maloj deci jasno.

Надам се да ће ово бити правилно схваћено.

То није спорно и на личном плану се хришћанин мора и треба трудити да практично спроведе поменуто јер се у супротном поставља питање да ли заиста расте у "меру раста Христовог". Међутим, проблем може настати ако се такав поглед разреши своје комплексности (а то се данас често дешава), када се суштински поједностави и када се жели такав поглед, по сваку цену, буквално пренети са личног на више него комплексан општи план живота државе и народа са којим смо, хтели ми то да признамо или не, крвно, културно и метафизички повезани (постојање сваког народа са свим припадајућим му духовним карактеристикама и свеживотним детерминантама има духовну позадину која засигурно није неприметна нити бесмислена за свакога иоле промишљајућег човека) и који, како је историја несумњиво доказала, често могу бити витално угрожени на разне начине, на пример, спољним или унутрашњим непријатељима разних боја и побуда... од могуће директне војне окупације спољњег непријатеља и комадања земље, преко прећутне и софистицирано спроведене сарадње са спољашњим непријатељем која резултира "тихом окупацијом" и "безболним " трансфером свог богатства земље и народа који на крају остају опустошени и у колонијалном односу према спољњем непријатељу, до директног и нескривеног тиранског владања и пљачкања од стране унутрашњег политичко - финасијског фактора који има све полуге власти у својој руци, као и покушаја истих, на пример, да доведу до директне или индиректне, али у сваком случају суштински насилне, промене постојеће фундаменталне културно - верске матрице око које дотични народ гравитира и која га је вековима и вековима обликовала.

Поставља се питање...да ли се некако, у тим и таквим животним моментима, могу уопште ускладити у потпуности оно прво у својој поједностављеној варијанти са овим другим и да ли имамо права да занемаримо друго зарад оног поједностављеног првог? Да ли имам права, а до тога тај поједностављени поглед несумњиво кад - тад доводи, да окрећем и препуштам било којој врсти зла образ крвно, културно и животно најближег са којим делим свакодневицу и на кога се такође односи изрека Христова да "нема веће љубави него да ко да живот за блињега свога"? Или се то можда идејно и практично односи само на припаднике других народа и култура а не и на сопствени народ? Да ли треба буквално схватити да више нема "ни Грка ни Јеврејина" зато што заједно и један кроз другог узрастају у "меру раста Христовог"? Зар народи немају више никаквог (мета)историјски посебног, јединственог, карактеристичног и непоновљивог дубљег смисла те их треба укинути? Шта би било када би, хипотетички, Грк желео да у сваком смислу омаловажи и обесмисли постојање Јеврејина као Јеврејина? Да ли би Јеврејин само ћутао и био пасиван на директни атак не само његову личност већ, у том случају, и на његов народ и његове духовне и крвне корена који су миленијумима обликовале њега и његов народ као такав, као постојећ и (мета)историјски валидан? Чисто сумњам! Где је у том случају љубав са стране онога који дезавуише тебе и твој народ? У чему се она огледа и да ли у том случају уопште постоји? Чисто сумњам!

...а то је оно што се, на жалост, данас нама дешава. Како од спољашњег фактора тако и од унутрашњег. Желим и имам љубавну одговорност према мојој деци, мојим унуцима и деци њихове деце и не желим тек тако да поједноставим ово питање јер поједностављење питања "народа" или "нације" може имати несагледиве и непорециво погубне егзистенцијалне последице по појединца, по народ и државу...као што и претерано апострофирање националног и искључивост по том питању, неминовно доводи до тога да се појмови "народ" и "нација" обесмисле и пређу у своју супротност што би се, на крају, манифестовало као духовна пошаст и показало као несумњиво погубно како за саму личност, тако и још више за сам народ и државу. Баланс мора постојати.

[Никола Ђоловић]

Ово је једна здравоумна поставка ствари за разлику од неких који прокламују екстремни национал-шовинизам или пак трење између историје и есхатона са националним и наднационалним кредибилитетом. Када би се национализам исправно поимао онда не бисмо имали проблема будући да разлике и треба да постоје али то није питање национализма већ домен личности и личносних дарова. Проблем неких је што уместо да хришћанство буде епицентар национализма, хришћанство постављају у ћорсокак тако што национализам постаје епицентар православља. Овде сам поставио догматски проблем инспирисан моделом милостивог Самарјанина чију наднационалност Христос похваљује будући да је имао љубав према ономе ко није из његовог "тора".

Поставио си пуно хипотетичких и чињеничних питања и ситуација. Мишљења сам да аутентичан хришћанин треба да живи идеалом наднационализма иако то не значи негирање конкретног времена и простора у којима живимо а нисмо могли да их бирамо. Тема би се могла продубити: да ли бисте се одрекли свог национализма зарад другог?

п.с.

Педесетница нема предрасуда.А шовинисти би да Је виде у домену својих националних утопија на уштрб Цркве.