„Старо село” номиновано за европски музеј године

[Срђан Ранђеловић]

Након прошлогодишње европске награде за културно наслеђе добијене за пројекат „Куће Златибора од 19. века до данас“, то је још једна вредна потврда вишегодишњег успешног рада овог јединственог музеја.

 

„Старо село” утонуло у зимски сан (Фото С. Јовичић)

 

Сирогојно – Музеј на отвореном „Старо село“ из Сирогојна, чувар нашег народног градитељства и традиције, номинован је од Европског музејског форума за награду „Европски музеј године“. То је, након прошлогодишњег специјалног признања жирија Европске награде за културно наслеђе добијеног за пројекат „Куће Златибора од 19. века до данас“, још једна вредна потврда вишегодишњег успешног рада овог јединственог музеја.

 

Према саопштењу достављеном новинарима из „Старог села“, финално такмичење у коме учествује двадесетак номинованих музеја одржава се маја 2014. године у Талину у Естонији. Тада ће се доделити три главне награде, међу којима је и најзначајнија „Европски музеј године“, те неколико посебних признања.

 

По речима др Николе Крстовића, вишег кустоса у музеју из Сирогојна, овај музеј је прилично живахан још од свог оснивања пре 33 године, с тим што се овде последњих година труде да на један мање традиционалан начин разумеју шта заправо значи „Старо село“.

 

– Доскора је тај назив означавао неко имагинарно, идилично село с краја 19. века. Последњих година настојимо да разумемо да је то било које село у било којем добу. Поменуте „Куће Златибора“ покренуле су многе Златиборце да друкчије посматрају не само музеј већ и место у коме живе, па смо као резултат добили интерактивни сајт о најлепшим кућама Златибора, али и бесплатну Гарминову апликацију под називом „Знамените куће Златибора“, једину те врсте у Србији. Природни наставак тог пројекта је била изложба „Златиборац на одређено време“, у којој смо се бавили дивљом градњом на Златибору и лудилом званим „апартманска грозница”. Осврнули смо се и на друге феномене кроз изложбе „Чауш“, „Љубавна шврљања“, „Ми плус Ви једнако је магија“, „Биљке – храна и лек“, „Цркве и манастири златиборског краја“, вашар баштине и други. Људи су постали носиоци наших програма, а ми смо их као музеј само обликовали у изложбену форму – наводи Крстовић.

 

Поводом номинације „Старог села“ за европски музеј године, у избору у коме је из овог краја најзначајнији резултат постигао невелики пријепољски музеј, ушавши 2012. године у најужи круг најбољих и додељена му је специјална награда Европског музејског форума, у овој установи из Сирогојна изражавају захвалност представницима Централног института за конзервацију: директорки Мили Поповић Живанчевић и њеној помоћници Мирјани Брзаковић за препоруке и помоћ у овом подухвату.

 

Б. Пејовић

 

објављено: 13.12.2013.

 

 

 

Политика