Бисерка Цвејић

[Драшко]

„Професорки с љубављу” је назив концерта који ће ученици Бисерке Цвејић приредити вечерас у Народном позоришту за њен 90. рођендан и 35 година педагошког рада

Оперска дива Бисерка Цвејић

Веома сам захвална и част ми је што ће Народно позориште у Београду обележити мој 90. рођендан и 35 година педагошког рада, јер сам на тој сцени дебитовала 1950, каже Бисерка Цвејић, оперска звезда која је у златно доба Београдске опере остварила блиставу певачку каријеру, са 77 мецосопранских рола у скоро 1.800 представа широм света. Њени ученици, њих двадесет идвоје, које сматра својом децом, тим поводом одржаће оперски концерт „Професорки с љубављу” вечерас у 20 часова на Великој сцени Народног позоришта у Београду. Дакле, арије и дуете из популарних опера извешће Никола Китановски, Саша Штулић, Љубомир Поповић, Софија Пижурица, Андреас Кордоба, Дарија Олајош, Анета Илић, Милица Стојадиновић, Јелена Папић, Снежана Стаменковић, Светлана Несторов, Сања Керкез, Ирена Зарић, Ана Јовановић, Ивана Димитријевић, Ивана Милашиновић, Тања Обреновић, Борис Трајанов, Тамара Марковић, Миљенко Ђуран, Владимир Андрић и Виолета Полексић. За диригентским пултом биће Дејан Савић.

Сат времена пре тога, тачније у 19 часова, у Музеју Народног позоришта биће отворена изложба „Бисерка Цвејић Вердијева хероина”, аутора Драгана Стевовића. Посетиоци ће моћи да виде многобројне фотографије, плакате, награде и личне предмете славне уметнице.

Бисерка Цвејић је дива и по томе како се опходи са људима које среће, док за новинаре увек има времена, стрпљења и лепу реч и не постоје за њу „забрањена“ питања. Тако је било и овог пута када смо је упитали да ли је и шта од личних предмета позајмила за изложбу о свом лику и делу, одговорила је:

Поклонила сам Музеју Народног позоришта оригинални накит из Египта, који сам носила као Амнерис у „Аиди“ икоји је веома вредан. Добила сам га такође као поклон, на врло необичан начин. Некада док сам певала Амнерис, слушала ме је оперска уметница из Белгије, мецосопран, и толико се одушевила да ми је управо овај накит она поклонила.

Бисерка Цвејић је дипломирала на Музичкој академији у Београду у класи професора Јосипа Ријавеца. Дебитовала је уНародном позоришту 1950. и ту наступала читаву деценију, да би након тога скоро две деценије певала најважније роле у Бечкој државној опери, седам година у Метрополитену, потом у миланској Скали, „Арени” у Верони, напуљском „Сан Карлу”, лондонском Ковент гардену, Бољшом театру у Москви, Театру „Колон” у Буенос Ајресу.

Антологијске су Вердијеве роле које је оживела попут Амнерис (Аида), Ацучене (Трубадур) и Еболи (Дон Карлос) као и Бизеове Кармен. Показала се каоуспешан педагог, који брине о „деци” и кад одлете из гнезда. Тако и дан-данас посећује Милену Китић у Америци и Жељка Лучића у Европи, који нажалост због обавезе неће певати овог пута.

Када смо Бисерку упитали чега се данас сећа из своје 33 године дуге певачке каријере, одговорила је:

– Имала сам срећу да сам вердијански мецосопран, певала сам Амнерис у „Аиди”, Еболи у „Дон Карлосу” итд., али иБизеову Кармен.Те роле су ме прославиле.Везана сам за београдску сцену, али од свих позорница омиљена ми је Метрополитен опера, због грандиозности. Америчка публика је јако топла, нема звиждања код ње и осетила сам тамоњихову љубав и поштовање.У Верони сам имала невиђене аплаузе који су трајали и по 15 минута.

Кад је реч о педагошком раду, Бисерка Цвејић истиче:

– Нажалост, нисам имала децу, а ученике не доживљавам помало као своју децу, већ сасвим као своју. Имала сам божанственог мужа Душана Цвејића, оториноларинголога, који је у исто време завршио певање на Академији. Три моја ученика су певала у Метрополитену, а то су Жељко Лучић, Милена Китић и Светлана Сердар. Имам много студената који наступају у Европи. Поносна сам и на Николу Китановског, Бориса Трајанова, Љубу Поповића, Ирену Зарић, у ствари на све њих. И желим да на предстојећем концерту дају све од себе.

О томе какве савете као педагог даје и какво је њено мишљење о младим певачима,оперска дива одговара:

–Данас певачи много журе, желе да стигну до врха брзо, али без стрпљења нема успеха. Осим тога, нису сви исти, неком треба мање, неком више времена. Увек сам радо радила са младима и никада нисам ни један час наплатила, јер сам имала обезбеђену егзистенцију. Радим нон-стоп, без обзира на године. Никад нисам волела кућне послове, па ни кување!Рад са младима је нешто најлепше.

 

Биљана Лијескић

објављено: 09.12.2013.

 

 

Преузето са сајта Политике