Bez razloga nismo Hrišćani, zar ne..

[Dragi]

Znači da nešto ima u nama zbog čega nas je Bog izabrao.

Ali mislim da to nešto u nama ne izlazi uvek na videlo, nego ostaje skriveno, malo, sakriveno, i onda se često javlja ona strana u nama na koju ni mi sami nismo ponosni. To može da bude zlonamernost, živčanost, pokvarenost, strah, slabost, naivnost, detinjastvo, ruganje, ogovaranje i mnogo drugih stvari, sve ono što može dobro da posluži da uvredi, i povredi, jednako druge ali i nas same.

Hajde, braćo i sestre, da se više potrudimo i vežbamo u onome zbog čega nas je Bog izabrao, a ono drugo gledajmo da što više savladamo i kontrolišemo. Imamo taj potencijal, i šteta je da ga bacamo umesto da ga koristimo i dalje razvijamo.

[Deki992]

Ja tako razmisljam koliko smo mi Srbi darovit narod.Mora da ima tu necega.Nije mi jasno kako smo mi tako superiorni u mnogim sportovima.A mala smo zemlja,malo nas ima.I pametni smo i lepi smo.I ludi smo

[Ненад Р.]

У праву си Драги и заиста треба да вежбамо како би што више ти порока избацили из себе .

Прве три ставке који си навео су заиста велики греси за који ће требати да се ти људи промене 100% да би им греси били опроштени .Остали такође треба да се одклоне а, али нису то велики греси .

Једино не слажем са тобом да је детињаство неки грех . Па зар нам Христ не препориучује да будемо као деца.

[Dragi]

Nisam mislio na greh, nego na naše ponašanje i koje reakcije izazivamo, kako u druge tako i u nas.

Mogu ja, recimo, da budem detinjast, ali neko će u tome da vidi nezrelost, slabost, neće da me uzima za ozbiljno što znači gubiće i respekt prema meni, i pitanje je da li ja to hoću. Mislim, nije da sam baš glup, ionako težim da što više znam i smatram da učenju nikad nema kraja, i da čovek treba uvek da uči, imao deset, dvadeset ili devedeset godina, ali znam da na druge mogu da delujem da nisam sasvim bistar - "kao devojka je" kako su stariji umeli da govore. Takva mi je harizma, za mene onda često ona situacija gde svako mora da nosi svoj krst. I sad kad nešto kažem, predložim, može da ispadne: Ah, ti ćeš da znaš... A mogu da delujem i suprotno, da drugi ima utisak kako sam toliko "super", pa mora da se brani mene time što će da me odbija, da me potcenjuje i ostalo. Sve su to reakcije koje ja nisam hteo, i koje i ne želim, pre svega što nisam verbalno agresivan. Pre bih se fizički potukao, no pre nego što se ovo desi, npr. na poslu, ja se okrenem i odem. Ali naravno da nisam zadovoljan sa celom situacijom. Znači, pripadam onima koji bi hteli nešto da pokrenu, da povedu, ali su "sprečeni", nekako su blokirani. Klasično ono junak koji ne može da bude junak, ili u manje povoljnoj konotaciji: Hteo bi da bude veći nego što jeste. I mislim da mnogi nas dele takvu ili sličnu situaciju, da osećamo da smo pozvani na više, ali smo sprečeni, nekako ne funkcioniše..

Imamo i drugih varijacija, npr. da nam neko deluje kao ludak, manijak, kreten, mrzimo ga ili barem ne volimo ga mnogo; ali on veruje, moli se Bogu, ide redovno u crkvu... Znači tu nešto ima. No, i njemu je to sprečeno i da ga drugi prihvate kao što ga je Bog prihvatio, i sigurno da nije ravnodušan zbog toga iako spolja ne pokazuje. Spolja on je dalje ludak, manijak, kreten, i uzima na sebe da ga drugi mrze.

Imamo zid pred sobom, i taj zid moramo nekako da probijemo.