SIEPA Leaks

[DYNABLASTER]

Piše Srećko Šekeljić V(ij)esti November 18, 2013

SIEPA Leaks

Nepoznati haker je izvršio upad na informacioni sistem SIEPA, odakle je “procurelo” stotine mejlova koji pružaju insajderski uvid u rad jedne državne agencije, kao i navodne pronevere, korupciju, nepotizam i rasipanje novca građana Srbije. Pogledajte šta smo u ovim mejlovima našli.

This article is available in English language.

Na adresu Balkanista je u ponedeljak 11. novembra prosleđeno preko 300 mejlova visokih funkcionera Agencije za promociju izvoza i stranih ulaganja Vlade Srbije (SIEPA) koji, u slučaju da se dokaže njihova autentičnost, sadrže naznake postojanja korupcije i nesavesnog postupanja u rukovođenju ovom agencijom.

Nakon detaljnog ispitivanja sadržaja prosleđene elektronske pošte, poslali smo nekoliko pitanja o ovom incidentu Božidaru Laganinu, direktoru SIEPA. On nas je obavestio da su mejlovi Agencije bili “hakovani”, a potom je iznenada podneo ostavku na mesto direktora.

Naime, početkom nedelje, nepoznata osoba nam je čitav dan prosleđivala navodno inkriminišuće mejlove — i to naizgled direktno iz inboksa dvoje funkcionera agencije. Čitava korespondencija je poslata sa servera koji pripadaju Vladi Srbije, ali ostaje nejasno ko je i kako je to uspeo da uradi. Gospodin Laganin je za Balkanist izjavio da je “policijskim i video nadzorom utvrđeno da to nije urađeno fizički u Agenciji, pošto je bio praznik i neradan dan, već da su nalozi ‘hakovani’ onlajn.”

U Agenciji za borbu protiv korupcije nam je potvrđeno da “iz sadržine dopisa primljenih elektronskom poštom, proizlazi sumnja da su izvršena krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti”. Na pitanje Balkanista šta će Agencija preduzeti u vezi sa informacijama koje su na naše adrese “procurele” iz SIEPA-e, rečeno nam je da su primljeni materijal “prosledili Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu na dalju nadležnost i postupanje”. I služba za odnose sa javnošću Ministarstva privrede nas je obavestila da je korespondencija “predata nadležnim organima koji treba da utvrde autentičnost.”

Pored proveravanja sadržine mejlova, ne treba zanemariti ni sam kontekst u kojem anonimni “zviždač” daje inkriminišući materijal na uvid javnosti. Mejlovi su nam prosleđeni samo par dana nakon što je Uprava kriminalističke policije ispitivala direktora SIEPA, Božidara Laganina, na osnovu krivične prijave koju je protiv njega prethodno podnelo Ministarstvo privrede. Istovremeno, ministar privrede, Saša Radulović, najavio je da će naložiti gašenje SIEPA-u i da će posao ove agencije ubuduće obavljati poseban sektor u tom ministarstvu, čime bi se, po njegovoj proceni, ostvarila značajna ušteda budžetskih sredstava.

Kako saznaje “Politika”, istražni organi trenutno ispituju okolnosti nesavesnog postupanja SIEPA-e u vezi sa nenaplativim bankarskim garancijama u vrednosti od preko dva miliona evra, a “pod lupom policije nalaze se i javne nabavke, organizacija i opremanje promotivnih sajmova u inostranstvu, sumnjive odluke o dodeli bespovratnih sredstava favorizovanim investitorima, ali i ‘sivi fondovi’ kojima je raspolagao menadžment”. Materijal koji bi mogao da produbi i potkrepi neke od ovih sumnji, redakcija Balkanista dobila je u nedelji kada je policija planirala obavljanje informativnih razgovora sa službenicima SIEPA-e koji su radili na spornim predmetima. Na naše pitanje o ovoj koincidenciji, Agencija za borbu protiv korupcije nije imala komentar.

U Srbiji je od prošle godine — i to praktično od formiranja nove vlade — znatno prisutnija praksa da se veliki krivični postupci i obračuni sa korupcijom prvo najavljuju u medijima, curenjem informacija iz “dobro obaveštenih” anonimnih izvora. Na taj način se ovi slučajevi prepuštaju sudu nepotpisanih novinskih tekstova znatno pre donošenja sudske presude, pa čak i pre podizanja optužnice. Po pravilu, akcije istražnih organa prati medijska kampanja vladinih zvaničnika koji najavljuju “beskompromisno razračunavanje sa korupcijom”, što je potom praćeno porastom rejtinga ovih političara.

U takvim okolnostima, legitimno je pitanje zašto je “zviždač-insajder” kompromitujuću korespondenciju prosledio i medijima, a ne samo organima koji protiv SIEPA već vode istražne radnje.

Više kritičara selektivne vladine kampanje protiv korupcije je do sada isticalo da se ovi napori isključivo odnose na slučajeve u koje su umešani ljudi bliski opoziciji. Slučaj SIEPA se naizgled uklapa u ovakav pogled na stvari, budući da je Agencija formirana pod političkim patronatom Mlađana Dinkića, bivšeg člana vlade i lidera, sada opozicione stranke, Ujedinjenih regiona Srbije.

“Ovi koji se zalažu za ukidanje SIEPA, kao najjače argumente potežu korupciju, loš menadžment, sporne subvencije itd. Čak i da je sve to tačno, iste te osobine u mnogo drastičnijoj formi odlikuju i mnoge druge, da ne pominjemo recimo Srbijagas” navodi u svom javnom komentaru na Facebooku Dejan Restak, preduzetnik u oblasti informacionih tehnologija, koji je imao prilike da sarađuje na pojedinim uspešnim projektima SIEPA-e.

U komentaru koji je pokrenuo žustru diskusiju između pristalica i protivnika inicijative za gašenje Agencije, Restak dodaje: “Ono što ja ovde vidim, to je da se napada jedna institucija, ne toliko zbog toga što je radila loše, već zbog toga što se ona može napasti jer je niko ne brani od političara na vlasti. Ostale koji nam gutaju novac poreskih obveznika, nikome ne pada na pamet da diraju do nekih novih izbora, ili uoči istih.”

Međutim, ma koliko da je nekonzistentnost u vladinom “obračunu sa korupcijom” očigledna, postavlja se pitanje da li zbog toga treba obustaviti postojeće postupke protiv osumnjičenih — ili prosto treba pokrenuti mnogo više novih istraga, tamo gde za to postoji osnovana sumnja i pravni osnov?

Sadržaj pojedinih mejlova funkcionera SIEPA koje ćemo izložiti u nastavku teksta otkrivaju više od navodnih (i za sada nepotvrđenih) zloupotreba u jednoj državnoj agenciji: oni prikazuju praksu koju je, u manjoj ili većoj meri, moguće naći u velikom broju organa javne vlasti, institucija i javnih preduzeća. Upravo u tome i vidimo vrednost objavljivanja delova sadržaja korespondencije koja nam je prosleđena.

U našoj našoj jučerašnjoj prepisci, sada već bivši direktor SIEPA je upozorio da su mejlovi preuzeti tokom nezakonitog napada na informacioni sistem Agencije i da je podneta krivična prijava protiv nepoznatog počinioca. “Ovako preuzete informacije su podložne manipulaciji u daljem prosleđivanju i nezakonite su,” dodao je Laganin.

Svakako, redakcija Balkanista je izvršila podrobnu analizu svih mejlova u spornoj korespondenciji, koji datiraju iz perioda od 2010. do danas, i tom prilikom smo došli do zaključaka koji nas navode da prihvatimo njihovu verodostojnost.

Dobar deo ove elektronske pošte čini diskusija, odnosno dopisivanje više aktera unutar i izvan Agencije, tako da su u unakrsnim odgovorima i međusobnim prosleđivanjima mejlova sadržani duplikati prethodne korespondencije koji se doslovno podudaraju i čine se konzistentnim.

Scenario po kojem su mejlovi falsifikovani izgleda malo verovatan. Naime, izmisliti čitavu mrežu međusobne komunikacije više desetina aktera u više stotina mejlova u periodu od dve godine — za svega pola dana — bilo bi jednako teško kao osmisliti i zapisati zaplet čitavog ciklusa neke TV novele u jednako kratkom periodu.

Pritom, korespondencija je prosleđivana u kontinuitetu tokom nekoliko sati počev od ranog jutra. A budući da su mejlovi bili selektivno slati, često su bili ispreturani bez logičnog vremenskog sleda između njih, te je bilo potrebno pronaći nedostajuće delove diskusije i uklopiti ih u mikro celine (threads).

Iz čitavog ovog materijala tokom prethodna dva dana smo uočili nekoliko vrsta spornih slučajeva, ukoliko nadležne službe u daljem postupanju potvrde njihovu tačnost, a to su:

1. Sklapanje poslova sa pravnim licima protivno Zakonu o javnim nabavkama,

2. Sklapanje predatiranih ugovora sa pravnim licima, kao osnov za vršenje isplata za poslove koji su već bili obavljeni pre potpisivanja ugovora, ili nisu uopšte bili obavljeni,

3. Dodeljivanje subvencija pravnim licima na osnovu netransparentnih kriterijuma i ličnih preferencija pojedinih zaposlenih u Agenciji i njihovih saradnika van kancelarije, ili odbijanje prijava za subvenciju na osnovu istih kriterijuma,

4. Ustupanje ljudskih, stručnih, logističkih i drugih resursa Agencije za organizovanje promocije stranačke platforme i kandidata Ujedinjenih regiona Srbije,

5. Svesno trošenje novčanih sredstava Agencije nasuprot vladinim merama štednje i sugerisanje zaposlenima da ne pričaju o tome van kancelarije.

U ovaj spisak nismo uključili sve neregularnosti, kao ni podatke koje su iznosili pojedini mediji, a koji se tiču prevelikih troškova izlaganja na skupovima i sajmovima u inostranstvu. Pitanje učinkovitosti učešća na međunarodnim sajmovima prema našem mišljenju treba da bude predmet obuhvatnije analize.

Na molbu Balkanista da se izjasni o navedenim neregularnostima koji proizilaze iz prosleđene korespondencije, gospodin Laganin je odbacio svih pet tačaka. “Agencija je radila u skladu sa zakonom, i odgovori na sva vaša pitanja su negativni,” napisao nam je danas Laganin i dodao: “Ponavljam da smo o ovom upadu obavestili policiju, te da ćemo podneti krivičnu prijavu.”

U takvim okolnostima, nije nam jasno zašto je gospodin Laganin iznenada odlučio da podnese ostavku na mesto direktora Agencije koja nije činila ništa protivno propisima, i to neposredno pre nego što je napisao ovaj odgovor Balkanistu.

Na kraju krajeva, naš mali doprinos razmatranju mogućih zamki u načinu rada javnih službi koje se finansiraju iz budžeta građana Srbije, pružićemo predstavljanjem pojedinih slučajeva koje smo zatekli u prosleđenoj elektronskoj prepisci. Budući da dosledno poštujemo presumpciju nevinosti, kao jedno od osnovnih načela slobodnog društva, iz opisa slučajeva ćemo izostaviti imena aktera i prepustiti ih nadležnosti istražnih organa. Jedini izuzetak će biti pominjanje imena javnih ličnosti.

Napominjemo da je ovde navedeno samo nekoliko primera potencijalno nesavesnog rada, dok se u korespondenciji može naći još mnogo slučajeva vrednih pažnje.

1) Kršenje Zakona o javnim nabavkama

Jedan svež primer navodnog kršenja zakona je određivanje pobednika na tenderu — unapred. Odnosno, odabir dobavljača pre formalnog okončanja javne nabavke male vrednosti. Iz prosleđene korespondencije se može videti da su visoki činovnici Agencije navodno već u julu ove godine odlučili da će trodnevni trening-seminar za zaposlene biti poveren kompaniji GDP Global Development, po ceni ne većoj od 23-24.000 evra.

U julu se zna pobednik tendera koji će se završiti tek u oktobru

Međutim, tenderska procedura završena tek tri meseca kasnije, a informacija o tome je još uvek dostupna na sajtu Agencije.

Pritom, uslovi za učešće na tenderu su do te mere usko određeni da je teško zamisliti kompaniju ili organizaciju koja posluje u Srbiji, a koja bi se kvalifikovala za učešće na konkursu. Možda se iz tog razloga tokom tri meseca javnog poziva prijavio samo jedan ponuđač — naravno, GDP Global Development. A prijavljena cena je očekivana, oko 21.000 evra.

Vredi napomenuti da u tu cenu ulazi samo priprema i održavanje trodnevnog treninga u Beogradu, kao i troškovi puta i smeštaja za trenere, dok se Agencija obavezala da pokrije troškove sale i keteringa.

Naravno, ne možemo znati da li je firma znala ono što su navodno unapred znali visoki dužnosnici Agencije.

2) Sklapanje predatiranih ugovora

Koliko se vidi iz prepiske, pojedini činovnici u Agenciji su navodno odlučili da nepotrošena sredstva potencijalno udele određenom preduzeću za poslove koji su, čini se, već obavljeni u prošlosti. Kakva bi bila dalja sudbina potencijalno udeljenog novca, nije poznato.

Razgovor o potpisivanju ugovora počinje 30. novembra 2011. a predmet ugovora bi trebalo da bude “neki događaj koji je skoro prošao”

5. decembra je pripremljen tekst ugovora koji tek treba da se potpiše, a koji se već završio

Ugovor iz atačmenta mejla od 5. decembra, prikazanog u prethodnoj slici, sadrži nepostojeće aktivnosti

 

3) Netransparentno dodeljivanje subvencija

a) Davanje i određivanje visine subvencija na osnovu nerelevantnih kriterijuma

U prosleđenom materijalu postoji više primera koji ukazuju na sumnju da su pojedini dobitnici subvencija imali “protekciju” na osnovu svoje stranačke pripadnosti. U jednom od više potencijalnih slučajeva kršenja propisa prilikom dodeljivanja subvencija, državni sekretar jednog ministarstva i visoki činovnik Agencije navodno su videli oportunu šansu u podršci svom poznaniku:

Državni sekretar iz jednog vladinog ministarstva utiče na visokog činovnika SIEPA da poveća iznos subvencije svom poznaniku

 

Državni sekretar jednog ministarstva i visoki dužnosnik SIEPA konačno su se pogodili oko povećanja iznosa subvencije (a da može da se opravda revizoru)

 

b) Blokiranje subvencije na osnovu glasina, odnosno nerelevantnih kriterijuma

U drugom slučaju isti dvojac je navodno odlučio da jedna firma ne sme da dobije subvenciju, zbog tračeva koje su načuli i ličnih intuitivnih saznanja.

Državni sekretar izdaje naloge o odbijanju subvencije firmi, na osnovu tračeva koje je načuo

 

Evo još jednog primera navodnog “stopiranja” kandidata, jer se jednom državnom sekretaru “ne sviđa” ono što zna o aplikantu koji ispunjava formalne uslove za dobijanje subvencije:

 

Međutim, za ovog kandidata možda ipak ima nade. Visoki dužnosnik Agencije je državnom sekretaru navodno pružio “pomoć u proveri” i zaključio da je kandidat za subvenciju “bio blizak DS-u i pomagao ih finansijski”, te da je “razočaran u DS i hoće da se priključi nama (URS-u).” Naravno, dodaje ekspert Agencije, ovaj privrednik “nije ništa čistiji ni prljaviji od bilo kog našeg privrednka” (i u ovom kao i u drugim slučajevima, odrednica “naš” označava stranačku pripadnost).

Visoki činovnik Agencije i državni sekretar obavljaju postupak dodele državnih subvencija

4) Ustupanje resursa Agencije promociji URS-a

Iz mejlova se vidi da su činovnici agencije navodno učestvovali u operaciji promocije ekonomske platforme URS-a i njenog predsednika Mlađana Dinkića — i to u vreme kada on više nije bio čak ni ministar u vladi, već samo političar u kampanji. Iz brojne korespondencije se vidi da je SIEPA pružila logističku pomoć URS-u da pronađe odgovarajuću fabričku halu za promociju ekonomske platforme i da okupi privrednike čiji je zadatak bio da glume kao da se skup održava na njihovu inicijativu.

Takođe, elektronska pošta navodno svedoči da je Mlađan Dinkić nakon završetka mandata donosio strateške odluke koje su u nadležnosti Agencije i vlade, a sve zarad, kako se čini, jačanja ličnog imidža i političke pozicije svoje stranke.

Kupovina iz fotelje — ove instrukcije Mlađana Dinkića su, uz mnoge druge, bile prosleđene vrhu SIEPA, iako više nije bio u vladi

5) Nesavesno trošenje budžetskih sredstava

Sada je možda vreme da se malo odmorimo od priča o kršenju zakona i nadležnosti Agencije i da pogledamo ljudski (suviše ljudski) aspekt njenog rada. Iz korespondencije se vidi da je Agencija navodno bila darežljiva u dodeljivanju bonusa u kriznim godinama i da se uspešno opirala smanjivanju zarada, plaćenih iz sredstava građana Srbije. Jednom prilikom, uprava je odlučila da “iskoristi svoje zakonske mogućnosti” i da svim svojim zaposlenima, pored redovne plate, dodeli i bonus — i to u mejlu sa naznakom “strogo poverljivo”.

STROGO POV. — “Dragi svi” dobijaju bonus

Budući da naznaka “strogo pov.” nije dovoljna da zaustavi širenje ove informacije u državnoj upravi, jedan od članova menadžmenta Agencije je potencijalnim tračarama, tj. “izdajniku,” zapretio pokaznom vežbom “odsecanja prstiju.”

Svoje kolege je pritom upozorio da o bonusima ne smeju čak ni da šapuću u svom krevetu, budući da živimo u kriznoj godini “kad se svi nešto busaju u grudi oko štednje.” Mejl koji počinje šalom sa odsecanjem prstiju, završava se ozbiljnim upozorenjem: “Poslednje što ću da učinim u tom slučaju, a pre nego isključim računar, biće da saznam od koga je procurelo… Beograd je selo i znao sam da pronalazim izvor sporne informacije sa 5-6 posrednika.” Svoju tiradu ovaj državni službenk završava naredbom: “A sada izbrišite oba mejla.”

Pokazna vežba odsecanja prstiju “izdajniku”

Svakako, kancelarija je ponekad suviše tesna. Agencija je bila poznata po organizovanju skupih team building sesija po raskošnim planinama u Srbiji o trošku građana, u vreme kada su ostali državni organi navodno stezali kaiš. Zaposlenima je i u tim prilikama napominjano da o besplatnom planinskom turizmu ne pričaju van kancelarije, kako bi svoje kolege iz državne uprave poštedeli nepotrebne ljubomore.

Budući da nam je dosta zgražavanja srpske javnosti nad državnim službenicima koji rasipaju novac građana, odlučili smo da završimo tekst sa jednim prigodnim partijem. Bilo da je to Nova godina ili Srpska nova godina, SIEPA novac nije trošila na svakoga, već samo za zatvoren krug ljudi, o čemu navodno  svedoči sledeći mejl.

Skromna proslava Srpske nove godine sa ograničenim budžetom

Međutim, čak i ovo umereno rasipanje budžetskih sredstava ponekad je teško pravdati. Možda upravo iz tog razloga, zatvorena žurka “samo za SIEPA staff” navodno je fakturisana kao “skup za potrebe Evropske mreže preduzetnika”, u čast Srpske nove godine:

Dernek zaposlenih u SIEPA “za potrebe Evropske mreže preduzetnika”, komada 1

Ovaj kratak prikaz jedne duge priče samo je mali deo onoga što imamo u našoj arhivi, koju je Agencija za borbu protiv korupcije prosledila nadležnim istražnim organima. Takođe, ne bismo želeli da neko pomisli kako se sve ovo navodno dešava samo u jednoj državnoj agenciji — dešava se to širom države i lokalnih samouprava. Čak i u mnogo većoj meri i sa mnogo gorim posledicama. Verujemo da je krajnje vreme da zavirimo u ove pandorine kutije, koje su odavno otvorene.

Naravno, svi ovi navodi sami po sebi ne znače da agenciju SIEPA treba ugasiti. Pitanje osnivanja i ukidanja vladinih agencija bismo prepustili jednoj dubljoj stručnoj raspravi i obuhvatnijoj cost/benefit analizi.

UPDATE: Izvor blizak istrazi potvrdio je Balkanistu da mejlovi nisu “hakovani”, već da ih je prosledio insajder iz SIEPA-e koji je odlučio da sarađuje sa policijom. Takođe, rečeno nam je da je server Agencije “zamrznut” kako bi se sprečili pokušaji uništavanja dokaza. 

Ukoliko imate informaciju vrednu pažnje javnosti – pišite Balkanistu. Mi ćemo istražiti vaše navode i objavićemo zaključke do kojih dođemo.

 

 

 

Izvor: http://balkanist.net/bcs/siepa-leaks/