Свети Јоаким, нови Богоносац

[Guest]

СВЕТИ ЈОАКИМ, НОВИ БОГОНОСАЦ ИЗ МАНАСТИРА НОТЕНОН

A+ A-

 

 

 

Св. Јоаким (Дан слављења - 3. јул)

 

Свети Јоаким рођен је у 17. стољећу (према неким изворима крајем 16. стољећа), у селу Скиада које је смјештено на југозападном подножју планине Еримантос, данас област Тритеа у покрајини Стара Патра. У младости, а против његове воље, био је заручен за побожну младу дјевојку која је била из истог села.

 

Јоаким, међутим, разгорен жељом за монашким животом је напустио своје родитеље и вјереницу, те се замонаши у манастиру Хрисопиги, смјештеном изнад села Диври у округу Илија. У манастиру је светитељ достигао велике висине у врлини и светости тако да му је игуман манастира дозволио да узме велику свештеничку кацеларију. Живећи тако скромно са братством, након упокојења игумана, био је изабран за његовог насљедника.

 

 

 

Након одређеног времена отишао је у манастир Нотенон, смјештеног у близини његовог родног мјеста и посвећеног Успењу Пресвете Богородице. Ту је постао игуман манастира. Нису прошле многе године, међутим, а у њему се разогорила жеља за тиховањем, па је напустио своје мјесто игумана и повуче се у пећину у близини манастира.

 

У тој малој пећини светитељ је чинио велике подвиге, у сталној молитви, посту, бдењу, трпећи сваку тугу и муку подвижничког стања, одлучан у намјери да се очисти од страсти и поставши користан сасуд Духа Светога. Његова храна била је каша од брашна скухана са медом, или кухане дивље траве.

 

 

Његове велике духовне борбе су биле скривене, зато што се плашио да ће "изгубити очигледне врлине, као што се стечено благо украде". Стога је сваке ноћи спавао усправно, висећи на конопцима која су му била испод пазуха, са четири Јевађеља отворена пред њим.

 

Иако потпуно необразован, тако је добро разумио Свето Писмо и писања светих отаца, да му је митрополит Старе Патре, Партеније В (1750-56 и 1759-70), који је био веома образован у грчкој мудрости, понизно долазио по савјете.

 

 

 

На овај начин је преподобни Јоаким живио сваког дана свог живота, док се није претворио "у човека савршеног, у меру раста висине Христове" (Еф. 4:13). Средином 17. стољећа, схвативши да је вријеме његовог одласка близу, позвао је манастирско братство да их подсјети како да се понашају и мирно живе, у складу са монашким типиком. Затим је, након што се осјенио крсним знаком, рекао: "у Твоје руке, мој Христе, свој дух предајем", на тај начин се упокојивши. Уз пуно поштовање сахрањен је у припрати манастирске цркве.

 

Три године након упокојења преподобног (неки извори наводе 10 година) митрополит Старе Патре рекао је да жели извршити преглед његових реликвија. Један од оних који су копали, међутим, неопрезно је повукао и на тај начин одвојио од рамена десну руку светитеља, са свом кожом и месом. То је све присутне изненадило и почели су да пажљиво уклањају земљу са гроба својим рукама, све док се није појавио остатак светитељевог тијела, које је било потпуно нетрулежно и мирисно, те усправно стајаше на начин као код св. Спиридона.

 

 

 

 

Прослављање његових моштију се свуда раширило, па су многи Хришћани тамо похитали, неки да се поклоне, неки да добију исцјељење од својих патњи, али су сви одмах били услишени. Нису само Хришћани долазили, већ су и многи Турци били исцијељени преко светитеља.

 

Неколико година потом, приликом упада турских Албанаца у Мореу, након неуспјелог Пелопонеског устанка (1770) према допуштењу Господњем, свете мошти су растављене а светитељева глава је украдена са другим манастирским драгоцјеностима.

 

 

Данас се у манастиру Нотенон налази свега неколико реликвија св. Јоакима Новог, које миомиришу и чине чудесна исцјељења вјерницима, док је испред пећине у којој је светитељ подвижнички живио изграђена црква у његово име, гдје се сјећање на овог светитеља слави 3. јула.



 

 

 

Превод са енглеског Д. П.

8 новембар 2013 год

 

 

Извор: http://www.johnsanidopoulos.com/2013/07/saint-joachim-new-god-bearer-of-notenon.html ;

 

 

Манастир Лепавина