Koja to literatura izgrađuje i duhovno čoveka?

[Јаков.]

Pričam sa Đurom pre neki dan, o otačkoj literaturi i o književnosti uopšteno. 

I kaže meni Đura nešto što sam već i sam dugo nosio u sebi. 

"Čovek koji ne živi u manastiru, znači ako nije monah, nema potrebe da forsira otačku literaturu, koja je mahom sastavljana za život monaha. Ko krene u Crkvu, nek prvo pročita sve od Feđe, pa mu ništa više i neće trebati!"

 

Vratim se ja u mislima na svu onu otačku literaturu koju sam pročitao. Iskreno govoreći i ne mogu baš mnogo toga da se setim, izuzev nekih pitkih i ne toliko teoloških dela. Sva su oni meni činila prijatnost duha dok sam ih čitao, ali ajd da ponovim neku rečenicu ili misao...teško. 

 

Od obične literature, da je nazovem necrkvena, koju sam mnogo više čitao nego crkvenu, mogu da ponovim iha haj, ali dobro! Romani su kao filmovi, mogu se stvoriti u glavi slike, koje pomažu da se pamte i tekstovi i radnja. Teološka (otačka) literatura nije takva. 

 

Ajde da pričamo o običnim knjigama koje pomažu u duhovnom i izgrađuju ga.

 

 

O Feđi je toliko toga rečeno, ali bih opet dodao jednu kratku notu, koja možda nije za odbaciti. Feđu preporučujem pre svega nakon tona i tona pročitanih drugih knjiga. On nije težak, ali traži potpuno potčinjavanje, što neki početnik u čitanju možda ne može da prevali, samim tim mu se rađa odbojnost ka najvećem od najvećih. Preporuka je da se Feđa čita posle 40-te godine života, i ako može biti pitak i ranije, ali da ne bude posle da nisam rekao .

 

 

Tolstoj.. Obavezno. Jeste bio acrkven i proglašen jeretikom, ali u romanima je čuda pravio. Jaka analiza i opisi, koji čak i sada u vreme hi-techa, deluju omamljujuće. Možda baš zato što i nisu hi-tech. 

 

Da se manem rusa. Savremenici.. 

 

 

Pamuk mi je odličan. Nit je kršćanin, a još turčin, ali mi je ispunio jedan svet koji je kao da je iz najlepših rajsih vrtova diktiran. 

 

 

---------

Tako.. biće reči još, ali za početak dovoljno.

 

Pišite o knjigama koje su necrkvene, a koje su vam pomogle da se duhovno uzdignete i spoznate Božiju reč. 

 

 

[Саша од Москве]

Za Feđu samo da dodam: njegovo pisanije pre traži određeno stanje duha nego godine, a i pre ga prihvate tzv filozofi - to su oni što mnogo vole da pričaju, kao npr ja

Uglavnom meni je odgovarao i u kasnim dvadesetim...

A još jedan kojeg baš volem je Meša Selimović. Od njega volim Tvrđavu i Derviš i smrt. Nisam sve od njega čitala, ali od onog što jesam - izdvajam te dve knjige

[Јаков.]

Da. Selimović je odličan. Opija poput vina. Prija, a i ne osetiš da ti noge postanu sve teže i da na kraju ne možeš ni da ustaneš od stola. Najbolje je to što je on poput domaćeg vina, od koga glava ne boli i nema mučnine. 

 

U vreme kada sam išao u školu, za lektiru su bili Feđini, Karamazovi. Možda i nije rano, ali za shvatanje celog dela jeste. Ako se gleda kao roman, sve je tu jasno, radnja, likovi, ali ono duhovno koje izvire iz dela, mislim da nije, jer srednjoškolci još nisu toliko proširili svoje umove, da bi se Karamazovi slili u njih u tom duhovnom smislu. 

 

Saga o Forsajtima, od Golsvordija, meni se jako dopala i u duhovnom, mada se radi o "hladnom" faktografskom englezu i engleskom društvu. To je prvi "obimniji" roman koji sam pročitao. 

[Саша од Москве]

Znači Sagu da potražim

Slažem se da je za kompletan doživljaj bilo kojeg Feđinog dela srednja škola suviše rano, čak i moja profesorka srpskog je pola lektire izbacila - nije bilo vremena da se tome čestito posvetimo. Samo Domanovića smo mogli da radimo 3 nedelje, a kamoli Feđu

[Јаков.]

Dobio sam u poštansko sanduče reklamu od Lagune, u kojoj se promoviše knjiga "Dokaz raja" od doktora Ibena Aleksandra.

 

Mogu reći da me je tematika zaintrigirala, ali se pitam da li je ova knjiga po pravoslavnim ontološko-katafatičko-eklisiološkim merilima, dozvoljena ili ne?

 

Da bi vam bilo jasnije o čemu se radi, pročitajte reklamu... 

 

"Putovanje jednog neurohirurga u onostrano.

„Iskustvo bliske smrti o kom piše dr Iben Aleksander najfascinantniji je opis fenomena koji proučavam više od četiri decenije. On je živi dokaz postojanja onostranog života.“ dr Rejmond A. Mudi, autor knjige Život posle života

Iskustva bliske smrti kontroverzna su pojava. Doživele su ih hiljade ljudi, ali u naučnim krugovima mnogi tvrde da su ona nemoguća. Među takvima je bio i doktor Iben Aleksander.

Kao visokoobrazovan neurohirurg koji je u svom radnom veku operisao hiljade mozgova, Aleksander je znao da je ono što pobožni ljudi nazivaju „dušom“ zapravo proizvod hemije mozga. Prvi bi objasnio da je tačno da iskustva bliske smrti deluju stvarno ljudima koji su ih proživeli, ali da su to samo fantazije koje proizvodi mozak kad je pod velikim stresom.

Pred zoru 10. novembra 2008. i sam je pao u komu usled retkog i misterioznog bakterijskog meningitisa nepoznatog uzroka. Proveo je nedelju dana u komi, na aparatu za disanje, a izgledi da preživi naglo su opadali. Sedmog dana, na iznenađenje svih prisutnih, probudio se. Tokom kome izbrisala su mu se sva sećanja na dotadašnji život, ali se probudio sa sećanjem na čudesnu odiseju u drugo carstvo – stvarnije od ovozemaljskog. Poslušavši predlog starijeg sina, odmah je krenuo da zapisuje pojedinosti svog upečatljivog putovanja. Potom se dao na proučavanje literature o iskustvima bliske smrti i fenomenima proširene svesti. 

Dokaz raja je više od veličanstvene pripovesti o dubokom susretu s duhovnom stvarnošću. Aleksanderova časna borba da nađe smisao u svom nezaboravnom putovanju predstavlja zanosnu priču, jedinstvenu u literaturi o duhovnim iskustvima, koja će nam možda promeniti i razumevanje naše uloge u vaseljeni.

„Iben Aleksander daje jedinstven pogled na postojanje raja, spajajući uzvišenu ličnu viziju duhovne svesti sa strpljivim, razboritim naučnim istraživanjem. Dokaz raja je izuzetno zanimljiva pripovest o onome što možda čeka sve nas u životu nakon ovog. Nemamo se čega bojati.“ Dr Alan Dž. Hamilton, član Američkog koledža hirurga"

 

Preuzeto sa LAGUNE