Свети Јосиф Освећени

[Guest]

СВЕТИ ЈОСИФ ОСВЕЋЕНИ (+1511)

A+ A-

 

 

 

 

Св.Јосиф Освећени (празнује се 22. јануара и 29. августа)

 

Наш блажени отац Јосиф Освећени рођен је на Криту. Дошао је на овај свет пре пада Константинопоља, око 1440. године. Његови побожни и богобојажљиви родитељи живели су у селу Керамон. Многи верују да је Керамон данас мало место Азокерамос, које се налази у најисточнијем делу провинције Ситеје, познате до ових дана по својим побожним житељима.

 

Јосифа су добри родитељи задојили чистим млеком побожности и научили почетној мудрости, која је страх Божији. Дакле, од своје младости проучавао је свете списе и своју душу испунио светом ревношћу, трчећи као жедни јелен у свети манастир Богородице Акротерионе, који је био основан у близини његовог села и који је у то време био у пуном духовном процвату. Овај ставропигијални манастир (под директним окриљем Васељенске Патријаршије) и данас постоји, нажалост више као туристичка атракција него као манастир. Познат је још као манастир Топлу из времена турских освајања. Под покровитељством Богородице, Јосиф је хранио своју душу чврстом храном светоотачког предања, и научио је да војује невидљиву битку против троглавог чудовишта: тела, света и демона. Био је упућен у најслађе тајне чисте молитве и богољубивог говорништва, испуњен Христовом божанском љубављу. Када је најзад достигао одговарајући узраст, са благословом духовног оца, напустио је манастир и отишао у Хандаку (данашњи Хераклион). То је била велика тврђава, у којој се налазио мали манастир посвећен св. Јовану Богослову, који је био метох манастира Богородице Акротерионе у Ситеји, у области званој Дермата. Данас храм Св. Тројице стоји на овом месту. Ту је у послушању предао своју вољу у руке духовног оца, игумана манастира.

 

Одмах уз свог старца, благословен послушношћу у Св. Духу, започео је аскетеске подвиге и пост, дисциплинујући тело и постепено постајући чист и простран сасуд, спреман да прими благодат Божију. Када су његови побожни родитељи уснули у Господу, он је своје имање поделио сиромашнима, по речима Господњим: "Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па хајде замном." (Мат. 19:21). Тада се сасвим опростио од света и својих световних задовољстава, приносећи целога себе Христу.

 

Анђеоском службом, са великом, искреном борбом и смирењем, на себе је привукао Божанску благодат, која је благословила његове напоре и сузе. Изникло је ново цвеће и дрвеће светих врлина, које је гајио у башти своје душе. Украшен Христовим врлинама истицао се од манастиске братије, и упркос својој младости достигао је духовне висине као да је седобради старац. Био је, како се каже у оваквим околностима, млади старац. Сви су га поштовали и ценили видевши његов духовни напредак, његове врлине и његову Божанску мудрост и опрезност. Дакле, веома брзо, уз подршку старца, примио је благодат свештенства. Обукао је свети епитрахиљ, и постао је служитељ и чувар Св. Тајни.

 

 

 

Када се његов љубљени старац упокојио, Свети отац Јосиф испунио је сва своја послушања и обавезе са сваком побожношћу и бригом, као одано чедо. У исто време, он је удвостручио своју ревност и све таланте који му је Господ дао неговао је са још већим осећајем части и самопоштовања. Живео је свој монашки живот као бестелесни анђео, држећи у свом уму само мисао како да удовољи Богу свуда и на сваком месту. Он је себе приморавао на подвиг, своја осећања је врло пажљиво пратио, прочишћавао своје тело и чувао свој језик од сваке зле речи, молио се даноноћно и имао непрестано сећање на смрт, зауздавајући тако људске страсти и удаљавајући се од греха. У исто време, он је часно служио своју свештеничку службу, напасајући словесно стадо Христово с љубављу и самоодрицањем, тешећи, подучавајући, саветовајући, учећи, укоравајући у складу са околностима. Он се посебно потрудио да негује милосрђе и братољубље.

 

Његова свештеничка савест никада није била оптерећена похлепом, и какав год поклон у новцу да је примио од верника, није ништа задржавао за себе, већ је делио сиромашнима. Заиста не само новац, него чак и просфору која је претекла од Литургије, делио је не задржавајући ништа за своје издржавање. Био је сиромашан Христа ради, потпуно веран монашком завету нестицања!

 

Једном, поделио је просфору сиромашнима заборавивши да сачува једну за Св. Литургију. Када је дошло време за Литургију, његов помоћник га је тужно обавестио да нема просфоре. Св. Јосиф се није узнемирио већ је одговорио свом помоћнику да ће Бог обезбедити просфору за Евхаристију, и почео је да се моли. На овај начин Авврам је једном одговорио свом сину Исаку на питање о јагњету које је требало да буде жртвовано: "Бог ће се постарати." (Пос. 21.8) И заиста, Бог је обезбедио овна у жбуну, кога је Авврам жртвовао Богу уместо Исака. Слично овоме Бог је чудесно обезбедио просфору као бескрвну жртву! Помоћник само што је ушао у олтар, а пронашао је гомилу топлих, добро печених просфора, спремних за Литургију! Видиш да је Бог наш: "Исус Христос исти јуче и данас и у векове." (Јев. 13:8) Тако Он делује по молбама и потребама светитеља својих.

 

Цео живот скромни јеромонах Јосиф био је Христоносац. Где год да је био био је прво Христов, па онда свој, душа је била прво Христова па његова. Њему је свагда све био Господ Исус Христос. На овај начин његов живот био је живот Христов, живот оваплоћеног Бога Логоса, Богочовека Исуса , Који је постао човек да би нам принео свој Божански живот.

 

Али пошто је Господ рекао својим следбеницима "у свету ћете имати жалост," (Јов. 16:33) другим речима- због света ћете страдати - преподобни о.Јосиф морао је да буде испитан. Једног дана, неки неваљали Јевреји из тврђаве, понашајући се љубазно и учтиво, понудили су му чашу вина док је пролазио поркрај њих наизглед нудећи му своје гостопримство, али уствари, хтели су да му се наругају. Он је љубазно прихватио и благословио вино закрстивши га као свештеник. Отпио је мало из љубави захвалио се и пожелео им све најбоље, вративши остатак у посуду у којој је стајало вино. Међутим, они су овај благослов Св. Јосифа примили као увреду. Напали су га и извређали на веома вулгаран начин. Варварски су га одвукли кнезу, осудивши га да је увредио њихову веру. Човек Божији, оптужен од стране судије и његових тужилаца, отишао је постиђен и осрамоћен.

 

 

 

Благословени Јосиф је живео 71 годину на овој земљи. Силом Св. Духа у Христа се обукао (кроз своје непрестане молитве и светотајински живот с једне стране, и сталним неговањем јеванђељских врлина заједно са подражавањем - по својим снагама - Господа у анђеоској монашкој заједници са друге стране). Био је потпуно испуњен благодаћу Богочовека Христа и преобраћен у Богоносног, Боголиког човека, у савршеног човека по лику Христовом. У овом стању позвао га је Господ у живот вечни 22. јануара 1511. године. Тако је његова смрт била уснуће у Господу. То је било васкрсење и прелазак из трулежног и сујетног света у бесмртан и вечан живот. Прелазак из ове долине плача у место вечне радости, где они који увек празнују и имају радост певају с одушевљењем "Слава Теби Господе". Он је прешао из смртног Египта у Обећану земљу ( у царство вечног живота.)

 

Многа чуда и знамења пратила су уснуће јеромонаха Јосифа. Многи су имали свете визије. Тако је неколико година касније његово тело откопано и нађено нетрулежно и цело, како точи миро, нудећи велику радост онима који су га целивали. У вези са овим било је много чуда, посебно много исцељења болних, који су прилазили моштима са вером и побожношћу. Ово је заиста доказ да Бог, у својој великој доброти и љубави, може бити дотакнут кроз Његове нетварне божанске енергије, као што су Свети Оци, благодаћу инспирисани, учили. Нека је прослављено најсветије име Оца и Сина и Светога Духа! Који је Бог већи од нашега Бога?

 

Када су неверујући муслимани по Божијем допуштењу због грехова наших освојили острво Крит 1669. године, побожни свештеник по имену Антоније Армакис, намеравао је да заштити Светитељеве свете мошти од нечистих руку богомрзљивих варвара, узео их је са собом и побегао у Закинитос. Тамо их је пренео 29. августа у општежиће Св.Јована, у област звану Ксеровоуниа. Одатле 1915. године мошти су биле пренете у Цркву Христа Пантократора у предграђе Гаитани, где се и данас чувају нетрулежне и целе. Ту долазе побожни људи и поклањају им се, примајући духовну помоћ и благослов. Ту се дешавају натприродна чуда у одређеним периодима, по вери оних који им приступају.

 

У месту у којем се роди Светитељ, црква са куполом подигнута је у знак сећања на њега, она слави свој празник 22. јануара, и много људи из Ситеје и околних градова долази на славу тога дана. Лично, као бивши викар и проповедник локалне епархије, бејах удостојен да служим у том храму Св. Литургију много пута, изговарајући хвале Светитељу на славу Божију и на наше духовно узрастање и спасење. Такође у новосаграђену катедралу посвећену Св. Георгију, која има три брода, (онај на јужној страни је посвећен Св.Јосифу,) верни долазе да потраже утеху код њиховог Освећеног (како га једноставно називају) земљака. У граду Хераклиону, у парохијској цркви Св.Тројице, која је подигнута на месту светитељевог манаситра, сећање на преподобног Јосифа се такође прославља са великом ревношћу. У Закинитосу они прослављају и пренос његових моштију 29. августа, где крећу улицама у поворци са светим моштима.

 

Нека би благодат преподобног Светитеља заштитила Крит где се родио и Закинитос, који чува његове мошти и сваког побожног верника, од сваке невоље. Амин.

 

 

Тропар 1. глас

 

Наследниче са Крита, поносе Закинитоса, славо и похвало Отаца: нека би верни славили часног Јосифа блаженим сећањем и химнама, чије тело Св. Тројица прослави неизрецивом славом, и сачува га нетрулежним. Слава Ономе који га посвети. Слава Ономе који га круниса. Слава Ономе који га прозва чуваром и учини га лекаром безсребреником, да помаже онима који страдају.

 

Кондак 4. глас

 

Ти избављаш верне од свих патњи кроз посредовање пред Богом, Јосифе, свима знани, похвало и славо преподобних.

 

Радуј се сјајни изданче са Крита. Радуј се неприкосновено благо Цркве, радује се чувару и заштитниче Закинитоса, благословени Јосифе, поносе верника.

 

 

 

 

Епископ ариазонски Јосиф

 

Превод са енглеског проф. Бојана Србљак

1 новембар 2013 год.

 

 

Извор: http://www.johnsanidopoulos.com/2013/01/saint-joseph-samakos-sanctified-1511.html

 

 

Манастир Лепавина

 

 

 

 

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]