ПОТАПАЊЕ ХРАМА

[дибидусрус]

ПОТАПАЊЕ ХРАМА - ВЕЛИКА НЕСРЕЋА И ПРОКЛЕТСТВО

10-01-2010

Београд - (МТС Мондо) - У цркви светог арханђела Михаила надомак Ваљева верници су последњи пут палили бадњак јер ће храм прекрити језеро потребно за водоснабдевање.

У цркви светог арханђела Михаила у селу Тубравић, двадесетак километара југозападно од Ваљева, освануо је последњи Божић. Мештани Куница, Мијача, Совча, Брезовица и других заселака последњи пут су овде палили бадњак, носили сламу и певали Божићне песме.

Већ наредне зиме ће, кажу, цркву однети вода. Боље речено, прекриће је заувек језеро које се изнад ње увелико формира.

Биће то тужни епилог давнашње приче, започете још крајем осамдесетих година. Тада су надлежни одлучили да се због потреба Ваљева и околних места за пијаћом водом изгради велика земљана брана на реци Јабланици, десној саставници Колубаре.

Зајезерена вода ће решити проблем, али ће под њом остати и стотине хектара шума и ораница, више десетина сеоских домаћинстава, део пута од Ваљева ка Бајиној Башти, напослетку и сам храм арханђела Михаила.

И док се мештани одавно мире са измештањем имања, кућа и путева, потапање једне од најстаријих светиња у Србији мало кога оставља равнодушним.

"Ово не слути на добро", тврди Мирослав Крстић из Тубравића, којег смо затекли са бадњаком испред цркве.

"И до сада је невера палила и рушила наше светиње, али да ће доћи време да то и сами чинимо, нико није ни сањао. Сем, можда, владике Николаја Велимировића, који је још за живота тврдио да нашу цркву тек чекају велика искушења."

Међу нашим црквама има више светилишта која, осим званичног, носе и народно име Грачаница. Зна се да је ова најстарија, али када је и како настала, ко ју је градио и по чијој је вољи подизана, писаних трагова скоро и да нема.

Све што знају, веле мештани, наследили су од предака, од оних који су се овде одвајкада крштавали, венчавали и на онај свет одавде и испраћали. Предање каже да га је обнављао краљ Драгутин, крајем 13. века, што значи да потиче из знатно ранијег периода.

Крстић се сећа и да је отац Рупник, давно упокојени овдашњи парох, тврдио да се на деловима некадашњег иконостаса, око глава светитеља, могла видети винова лоза - обележје немањићког фрескосликарства.

Буде ли срушена, у њеним темељима пронаћи ћемо и хрисовуљу, златнопечатно слово, које непобитно сведочи и о времену настанка и о самом градитељу.

Нажалост, биће то слаба утеха за оно што неповратно губимо.

Поуздано се зна да је црква некада била и манастир. Пронађена су многа гробна места монаха, а сачуван је и печат на коме пише "братство манастира ваљевска Грачаница".

И на бронзаном звону, за које се претпоставља да га је 1836. године даривао кнез Милош Обреновић, урезано је да реч о поклону манастиру у подгорској Грачаници.

Најстарији сачувани запис о храму светог архангела Михаила направио је Јоаким Вујић 1826. године. У њему се наводи "да је парохијска црква села Тубравић, Стубо, Кунице, Брезовице, Сушице и Ровни, те да је манастирска црква зидана од ломљеног камена, заливаног живим кречом".

У апсиди олтара, испод малтера, својевремено је откривен и бледуњав траг старих фрески, још један од непобитних доказа старости цркве.

Све ово допринело је да Републички завод за заштиту споменика културе 1997. године прогласи овај храм за споменик културе од друштвеног значаја. Али убрзо потом дата је и сагласност да се светиња поруши.

Додуше, рушење се нигде дословно није помињало, али је речено да ће црква бити измештена на оближње брдо, ван домашаја воде.

То би, свакако, и било најбоље решење, само да је могуће. Јер, стручњаци који су скидали делове фасаде закључили су да би је било тешко и срушити, а камоли пренети.

Са висином од 75 метара, земљана брана у селу Ровни највиша је у Србији. Због тога је пуно и оних који већ сада "предсказују" велику несрећу, који верују да ће због потапања храма и сама брана једног дана попустити. Овдашњи свештеник о томе не жели да размишља.

"Све је у Божјим рукама", вели парох Зоран Симић, "и даље у Грачаници обављам све верске послове, чинодејствујем и чекам. Жеља ми је само да се црква не дира до последњег дана, до затварања последњег чепа на брани. Ако је не срушимо, ако пустимо да сама у воду порине, можда ћемо је, у време ниских водостаја, каткад и видети. Био би то најлепши призор и награда за оне пред којима би изронила."

http://www.pogledi.rs/vesti.php

[mikelipg]

ух како тужан текст а тек догађај.

Но молимо Господа да буде милостив према онима који на себе преузимају одговорност.

сад ми паде на памет кад је мени ово тужно како ли парохијанима цркве а тек људима који се крстше и вјенчаваше у тој Светињи.

[Милан Меденица :)]

следећи је манастир Морача у Црњој и Горој.

[дибидусрус]

У Русији например, баш у Москви се дешава да око познатог  историјског комплекса, бизнисмени граде велике комплексе трговине.

http://archi.ru/events/news/news_current_press.html?nid=20184&fl=1&sl=1