Старац Андреј Агиопавлитес, Богородица и зилоти из Есфигмена

[Guest]

СТАРАЦ АНДРЕЈ АГИОПАВЛИТЕС, БОГОРОДИЦА, И ЗИЛОТИ ИЗ ЕСФИГМЕНА

A+ A-

 

 

 

Новембра 1976, отац Андреј, који се повукао са игуманске службе Манастира Светог Павла, и који је био довољно стар, желео је да оде у миру и да остатак живота проведе на Манастирској фарми, која се налази на северозападном делу Свете Горе, поред капеле Светог Николе.

 

У близини, на обали мора, налазе се три стене које се сличне једна другој и називају их три близанца. Отац Андреј би одлазио на обалу са бројаницом, и док се молио сакупљао би дрвца за ватру.

 

Једнога дана, након велике олује која је направила штету у региону, отац Андреј је отишао на обалу да сакупи дрва које је море нанело након олује. Такође је размишљао да би некоме можда била потребана помоћ због олује.

 

На обали где је скупљао дрвеће видео је нешто налик на људско тело. Одмах је помислио да је то неки бродоломац, коме је потребна помоћ. Када је пришао, видео је жену обучену као монахиња, која је седела на камену и на својим коленима писала нешто. Поред себе је имала још две књиге.

 

Изненађен, јер није дозвољен приступ женама на Свету Гору, питао ју је одакле је, на дијалекту околног краја.

 

"Ко сте ви? Шта овде радите? Да ли вам је потребна помоћ?"

 

"Не старче, одговорила је, не треба ми помоћ, овде сам да радим на овом послушању."

 

"А које су ове три књиге које имаш код себе?"

 

Она му одговори:"У прву књигу уписујем имена оних који долазе овде, у другу имена оних који одлазе, а у трећу, која је књига живота, уписујем имена оних који овде остану до краја."

 

Старац није хтео да је омета више, пошто није било потребе, и пошто није разумео шта је видео и чуо, па се вратио назад у своју келију. Када је дошло време за вечерњу службу отишао је у цркву да се моли. Када је почео да чита акатист испред иконе Пресвете Мајке Божје, очи његове душе су се отвориле и схватио је да оно што је видео није свакидашње, и да је оно била Дјева Марија, и тек тада је схватио кога је срео.

 

Добри старац је одмах ужурбано отишао на обалу, иако је био стар и пут није био лак, да би видео Мајку коју је волео као дете и којој се увек молио за своје спасење и на коју је остављао сву своју наду. Почео је да виче сљубављу :"Моја Пресвета, Моја Пресвета&хеллип;" Али, Она је већ отишла, ипак остао је сладак мирис мира који се осећао на целој обали.

 

Старац Андреј је испричао овај догађај свом духовном оцу Дионисију, из малог Скита Свете Ане, што су сви монаси морали да раде да би избегли обмане и прелести невидљивог непријатеља, који се трансформише чак и у анђела светлости, као што Апостол Павле пише. Његов духовни отац је познавао старца и његове врлине и потврдио му да је то стварно била Пресвета Мајка Божја. Онда му је старац Андреј рекао:"У реду, оче мој. Само Вас молим немојте никоме ово причати, не желим да мисле да сам неки светац." Његов духовни отац је то поштовао и никоме није рекао. Од тада је Старац читао сваког дана акатисте Пресветој Мајци Божјој испред њене иконе и кандила, да га подсећа на тај догађај.

 

Овај догађај није био случајан. Старац је био борац како ми то називамо у манашком животу. Што значи да је приступао духовним стварима детаљно и имао је дар непрестане молитве. Уз све то мало је спавао. Тако да није чудно што га је Пресвета Мајка Божја посетила. Али не само Пресвета&хеллип;

 

Старца су неколико пута посећивали монаси из Манастира Есфигмена да га убеђују да се придружи братству њиховог Манастира, које је већ било одсечено од Свете Горе. Говорили су му о екуменским компромисима неких патријараха и владика и убеђивали су га да прихвати зилотизам, ради тачности вере. Старац је почео да се колеба у својим мислима па је одлучио да је неопходно да умножи молитве Богу да би нашао право решење. Била је то велика дилема. Како да остави своје место Покајања и своју браћу и да буде одсечен од њих. Са друге стране говорили су му да је Вера у опасности и да лако може да буде издата, како они кажу, и да треба све да остави да би задржао Веру.

 

Док се Старац борио са својим мислима, у посету му је дошао један свештеник. Имао је миран став и радосно лице, прави "лик доброте".

 

"Старче, нека је мир Божји са тобом. Којим путем треба да кренем за Карвес?"

 

Старац се понудио да му покаже пут и питао га "Како вам је име, оче?"

 

"Отац Никола," одговори пролазник.

 

"Одакле сте?" упита га старац.

 

"Дошао сам са Кипра."

 

Старац му је показао пут и махнуо му да би га поздравио, окренуо се и кренуо назад. Али је одмах помислио да није упитао пролазника да ли је гладан, да ли му је нешто потребно за дуг пут. Окренуо се и позвао га:"Оче Никола, Оче Никола, Оче, Оче..." Свештеник је нестао иако је могао само неколико метара да пређе док се старац окренуо.

 

Како је пролазник нестао тако су и мисли које су мучиле старца нестале и мир му се вратио упркос сензитивности дилеме коју је имао. Тако да је Отац Никола, који је у ствари био Свети Никола, показао пут старцу до краја његовог живота, односно да се не одваја од Цркве.

 

Треба нагласити да је Свети Никола започео своје Епископство из једног Манастира који се налази на Кипру.

 

Када је старац прилично остарио, вратио се у Манастир Светог Павла да ту остане до краја свог живота. У овом манастиру је радио поштено један радник који се разболео и био прикован за кревет. Пошто му се смрт ближила, игуман му је предложио да постане монах, јер је монашење друго крштење и сви грехови до тада се праштају. Радник се расплакао када је чуо предлог и радосно то прихватио.

 

Он се упокојио као монах 2. Фебруара, када Манастир Светог Павла слави један од празника Цркве. Отац Андреј је овог радника често помињао као пример и говорио колико много је Пресвета Мајка Божја волела овог човека да га је узела на празник.

 

На исти празник 2. Фебруара 1987 отац Андреј се упокојио за време вечерње службе у Манастиру Светог Павла. Вести су се рашириле али није било туге већ васкршње радости због блаженог упокојења оца Андреја. Следећег дана, за време опела и сахране, његов духовни отац је свима открио догађаје који запечаћују велике врлине овог човека. Отац Андреј је сахрањен на гробљу Манастира Светог Павла и додат је међу његове оце. Нека његове молитве буду са нама.

 

 

 

 

 

Превод са енглеског Владимир Србљак

25 октобар 2013 год.

 

 

Извор: http://www.johnsanidopoulos.com/2013/07/elder-andreas-agiopavlites-theotokos.html

 

 

 

Манастир Лепавина