Позовите свештеника!

[Guest]

ПОЗОВИТЕ СВЕШТЕНИКА!

A+ A-

 

 

 

Сви знају шта је то СОС телефон. А чему служи православни СОС телефон? У неким епархијама постоје и такви. На пример, у Новосибирску. Служба духовне помоћи је овде отворена пре годину дана, и већ је постала веома тражена - позиви на њен број не престају ни дању ни ноћу. У чему је смисао такве службе и зашто је она тако популарна, истраживао је кореспондент "НС".

 

Десет свештеника и један телефон

 

Пуни назив ове службе је - епархијска телефонска служба социјалне помоћи "Содејствије". Идеја за њено оснивање у Новосибирску припада архиепископу Новосибирском и Бердском Тихону.

 

-- У почетку смо желели да привучемо семинаристе. Али владика је рекао да такав посао могу да обављају само искусни и образовани свештеници, -- говори Наталија Пендјурина, координатор службе и супредседник месног "Друштва љубитеља књиге". У просторијама тог друштва се и налази "офис" СОС телефона.

 

У тој служби редовно ради десет свештеника. Свако од њих има око два дежурства месечно. Свакодневно, сем суботе и недеље, од 18.00 до 21.00, дежурни свештеник долази у просторије "Друштва љубитеља књиге", седа за сто у посебној просторији и одговара на позиве.

 

-- Најчешће зову, наравно, неоцрковљени и мало оцрковљени људи, -- говори духовник службе, протојереј Виталиј Бочкарјов. -- Категорије тих људи су разне -- и по узрасту, и по социјалном положају. Зову и људи приковани за постељу. За њих је велика утеха и то да просто поразговарају с баћушком, не постављајући никаква питања, и да тако добију подршку и речи утехе. Има међу њима и житеља удаљених села, где нема цркве. Али и психички болесни људи се такође јављају. И са њима се, такође, мора разговарати. Зову и из далека, из Москве и Владивастока, на пример. Па чак и из иностранства. Као по правилу, то су ти који су рођени у Новосибирску, а потом отпутовали у друге градове.

 

-- Једном су нас позвали из Шпаније, -- говори отац Виталиј. - То су били родитељи једног младића, који је овде у Новосибирску, био притворен у милицији. Молили су нас да им помогнемо да нађу православног адвоката. Један наш ђакон је познавао таквог и решили смо тај проблем.

 

Како људи, удаљени више хиљада километара од нас, знају наш телефон? Најчешће преко интернета. Локално становништво може да прочита о нама у локалним СМИ (средства масовног информисања). Новине, радио и телевизија подржавају службу и периодично постављају код себе бесплатне огласе о њеном раду. Ипак, главни начин распрострањивања информације је "усмени радио": човек је позвао, помогли смо му, и он је то пренео другим људима.

 

Многима је, из разних разлога, удобније да се анонимно обрате к свештенику, него да отворено с њим разговарају у цркви. Зато је главни принцип новосибирске службе, као и било ког СОС телефона, -- анонимност. Људи на другом крају жице морају бити сигурни, да могу да поставе било које питање не стидећи се и не бојећи се могућег осуђивања.

 

-- Ми не тражимо од човека да се представи, -- наставља отац Виталиј. - Представљамо се ми. И даље почињи разговор. Понекад људи моле да се за њих помолимо. Тада, наравно, ми записујемо име. Али иницијатива у том случају долази од њега.

 

Неозбиљна питања не постоје

 

За мање од годину дана рада православног СОС телефона, примили смо више од две хиљаде позива. Углавном су то питања, која се тичу црквеног живота, на које људи сами не могу наћи одговор. Често питају о предстојећим црквеним празницима - како да се припреме за њих. О распореду богослужења и формама венчања. Како да крсте децу и кога могу да бирају за кума? Како убедити рођаке да и они приме свето тајинство крштења? Како да сахране човека на хришћански начин? Да ли се могу молити за самоубице? Како да групно посете манастир? Или црквени предмети и иконе рођака, који су умрли, куда да их ставе?

 

-- Понекад постављају и сложена питања, -- говори о. Виталиј. - Питају о тумачењу неких места Светог Писма. Или на пример, био је позив, када је човек молио да га научим, ни мање ни више, до непрекидној Исусовој молитви. Одмах сам му одговорио да се, као прво, то неради преко телефона. Као друго, да је то допуштено само под непрекидним руководством свештеника. Тако смо понекад принуђени да уразумљујемо превише ревносне православце.

 

-- За људе не постоје озбиљна и неозбиљна, проста и сложена, питања, -- сматра Наталија Пендјурина, -- Дешава се да човек пита: може ли ташта да буде кума свом зету? Или: сломио сам десну руку, да ли могу да се крстим левом? Или: треба да закољем кокошку, да ли је то грех? Или: смемо ли да бацамо омоте бомбона на којима је насликана црква? Смејете се? А ми одговарамо - озбиљно и одговорно. Кад је човек већ питао, значи да је за њега то важно.

 

Највећи проблем оних који одговарају на позиве је време, њега често нема довољно. Неопходно је за кратко време казати оно најважније, а праве речи није увек лако наћи. Неки људи су спремни да говоре сатима, о свему на свету, а остали за то време морају да чекају на линији. Због тог проблема, увели смо норму: просечно једном човеку може да се посвети 15-20 минута. На тај начин за једно вече може да се одговори на десетак позива. Али у ту норму никако не успевамо да се сместимо. Свештеници ипак разговарају толико, колико је потребно свакоме, чак и ако због тога треба да се задрже до дубоко у ноћ.

 

У стварности новосибирски СОС телефон не ограничава свој рад на три сата. Од 9.00 до 18.00 на позиве одговара координатор службе, који може да упути људе на нешто, да им да бројеве телефона социјалних служби, цркви или да им предложи да позову увече, када дође свештеник.

 

Ало, да ли је то исповест?

 

Често зову људи који желе да се исповедају преко телефона. И тада свештеник мора да објашњава шта је исповест - то није просто прича о својим поступцима, већ тајинство, које се може обавити само у цркви. Највећа радост за свештенике је ако, после разговора, неко заиста почне да долази у храм.

 

-- Недавно сам срео на исповести жену која је често звала наш СОС телефон, -- сећа се отац Виталиј. -- Одмах сам је препознао. Не по гласу, наравно, већ по две-три околности, које је она поменула. Рекао сам: "Ви сте ме звали?" Она: "Да, то сам ја. После ваших речи решила сам да дођем у цркву". Она није тражила специјално мене, једноставно је тако испало, да сам тог дана исповедао баш ја. И то је било заиста изненађујуће и пријатно.

 

С онима који не могу да изађу из куће, свештеници се договарају и долазе к њима да их исповедају и причешћују.

 

Зову и ти, којима треба социјална помоћ, у основном су то сиромашни људи. У епархији постоји комисија за материјалну помоћ и молбе људи се шаљу тамо. Плус, координатор може да упути људе, где могу, на пример, бесплатно да добију дечију храну.

Да се ни једно питање или молба не би заборавила или изгубила, сваки свештеник води књигу позива.

 

-- То веома помаже у раду, -- објашњава Наталија Пендјурина. - Сваког месеца владика Тихон прегледава књигу позива, даје препоруке. Анализирајући нашу статистику, лакше се види како Црква може да шири своју делатност и ван телефонске службе.

 

У последње време, често зову наставници школа и универзитета, с молбом да одржимо састанак ученика са свештеником. Такве молбе углавном долазе из области села, где у радијусу од много километара нема ни једне цркве. Служба прима молбу и организује пут свештенику. Таквих путовања има све више.

 

-- СОС телефон све више почиње да подсећа на озбиљан мисионерски центар. И то све нас веома надахњује, -- осмехује се отац Виталиј. - Сви сарадници имају пуно идеја, како да се усаврши рад службе. Имамо простора за развој. Ми смо ипак тек на почетку пута.

 

 

 

 

 

Александар ЛЕВИН

 

Превод са руског С. М.

25 октобар 2013 год.

 

 

 

Извор: хттп://њњњ.нсад.ру/артицлес/позвоните-свѕасххеннику

 

 

 

Манастир Лепавина