Догодило се на данашњи дан...

[Тавита]

10 januar

Događaji

49. pne. - Gaj Julije Cezar izgovorio „Kocka je bačena“ i prešao reku Rubikon, po jednoj varijanti današnja rečica Fiumicino u gornjoj Italiji, po drugoj Pisatelo kod Ravene, granica između Italije i Galije, što je označilo novo razdoblje u istoriji Rimskog carstva, počeo građanski rat protiv Pompeja i Senata koji je završen uvođenjem Cezarove diktature. Pripadnici republikanske opozicije ubili Cezara 44. pne.

1356 - na državnom saboru u Nirnbergu prihvaćen glavni deo Zlatne bule cara Karla IV, velikog ustavnog zakona nemačke carevine, koji je u svojim osnovama trajao do 1806.

1863 - u Londonu otvorena prva linija podzemne železnice u svetu.

1882 - počeo hercegovačko-bokeljski ustanak Srba i muslimana protiv Austro-Ugarske, kao odgovor na uvođenja zakona o vojnoj obavezi i regrutovanja. Ustanak, koji je potajno podržala Crna Gora, ugušen posle nekoliko meseci.

1889 - Francuska uspostavila protektorat nad Obalom Slonovače.

1920 - u Ženevi izabrano veće Lige naroda koje su činili Francuska, Italija, Japan, Velika Britanija. Kasnije članice Veća postale Nemačka i SSSR. Zbog političkog neuspeha Liga naroda prestala da postoji 1939, mada je formalno ukinuta 1946, kada je u Londonu održana prva sednica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

1922 - Artur Grifit postao prvi predsednik Irske posle sticanja nezavisnosti te zemlje od Velike Britanije.

1934 - u Nemačkoj pogubljen Marinus van der Lube pošto je proglašen krivim za paljenje Rajhstaga 27. februara 1933.

1969 - Švedska kao prva zapadna zemlja uspostavila diplomatske odnose sa Severnim Vijetnamom.

1996 - Izrael pustio iz zatvora stotine Palestinaca nekoliko dana uoči prvih palestinskih nacionalnih izbora u Gazi i na Zapadnoj obali.

1997 - Arnoldo Aleman postao predsednik Nikaragve u prvoj demokratskoj i mirnoj smeni vlasti u modernoj istoriji te zemlje.

1997 - tokom antivladinih protesta u Sofiji demonstranti probili policijski kordon, upali u zgradu Parlamenta i demolirali je.

2001 - bivša predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić predala se Međunarodnom sudu u Hagu pred kojim je optužena za genocid i druge zločine počinjene 1991. i 1992. tokom rata u Bosni. Uz garancije Vlade Srbije u septembru puštena da se brani sa slobode, a u oktobru 2002. priznala krivicu.

2002 - izraelski tenkovi i buldožeri srušili 73 palestinske kuće u Rafi, posle napada naoružanih Palestinaca na izraelske vojnike.

Rođenja

1909 - Pavle Savić, srpski fizičar i hemičar (u. 1994)

Smrti

1778 - Karl fon Line, švedski prirodnjak (r. 1707)

1890 - Laza Lazarević, srpski pisac i lekar (r. 1851)

1917 - Frederik Kodi, poznat kao Bafalo Bil, jahač „Poni ekspresa“ (r. 1846)

1971 - Koko Šanel, francuska modna kreatorka (r. 1883)

Praznici i dani sećanja

Srpska pravoslavna crkva slavi:

Svetih dvadeset hiljada mučenika nikomidijskih

Prepodobnog Simona Mirotočivog

Svetu mučenicu Domnu

[Тавита]

11 januar

Događaji

1569 - u Engleskoj je, pod patronatom kraljice Elizabete I, u katedrali svetog Pavla u Londonu prvi put organizovana lutrija. Prihod je korišćen za obnovu utvrđenja, luka i drugih javnih radova.

1811 - Skupština svih narodnih starešina u Srbiji osnovala je u vreme Prvog srpskog ustanka prva popečiteljstva (ministarstva). Ministar prosvete postao je najučeniji Srbin tog vremena, rektor Velike škole u Beogradu Dositej Obradović.

1843 - austrijski car Ferdinand I je u vreme najvećeg uspona Ilirskog preporoda zabranio upotrebu ilirskog imena, posebno u „novinama i javnim spisima“.

1886 - u Njujorku je počeo prvi šahovski meč za prvaka sveta između Vilhelma Štajnica i Johana Cukertorta, koji je dobio Štajnic rezultatom 10:5, uz pet remija. Titulu je odbranio 1889. i 1892. u mečevima protiv Mihaila Čigorina, ali je 1894. poražen od Emanuela Laskera. Napisao je „Udžbenik modernog šaha“, koji se smatra osnovom moderne šahovske strategije.

1919 - Rumunija je anektirala Transilvaniju koja je bila u sastavu Austo-Ugarske monarhije do njenog raspada 1918. Mirom u Trijanonu 1920. Transilvanija je formalno dodeljena Rumuniji.

1922 - prvi pacijent izlečen insulinom od šećerne bolesti je postao 14-godišnji Kanađanin Leonard Tomson.

1942 - Japanci su u Drugom svetskom ratu zauzeli Kuala Lumpur.

1946 - ustavotvorna skupština u Tirani je proglasila Narodnu republiku Albaniju.

1962 - pod snežnom lavinom, koja je u peruanskim Andima zatrpala selo Huaskaran, život je izgubilo više od 3.000 ljudi.

1970 - Armija Nigerije je posle 32 meseca borbi u građanskom ratu u kojem je poginulo milion i po ljudi, ugušila pobunu secesionista u provinciji Bijafra. Vođa pobunjenika general Čukvuemeka Odumegvu Odžukvu napustio je zemlju dan posle pada Overija, glavnog grada Bijafre.

1989 - ispred Skupštine Crne Gore održan je masovni miting građana na kojem je zatraženo smenjivanje državnog i partijskog rukovodstva. Pod velikim dvodnevnim pritiskom demonstranata to rukovodstvo je podnelo ostavke, a na političku scenu Crne Gore stupila je grupa mladih komunista na čelu s Momirom Bulatovićem i Milom Đukanovićem.

1998 - naoružani napadač, islamski fanatik, ubio je najmanje 22 i ranio 51 šiitskog muslimanskog vernika tokom molitve u džamiji u pakistanskom gradu Lahor.

2000 - predsednik Alžira Abdelaziz Buteflika doneo je opštu amnestiju za pripadnike Islamske armije spasa i za uzvrat zatražio raspuštanje njihove organizacije.

2001 - Vlada Burundija i pobunjenčka grupa Hutu, jedna od dve etničke manjine, postigli su dogovor o povlačenju svojih trupa iz Demokratske Republike Kongo.

Rođenja

347 - Flavije Teodosije I, vizantijski car (u. 395)

1503 - Đirolamo Frančesko Marija Macola, italijanski slikar i bakrorezac (u. 1540)

Smrti

1735 - Vladika Danilo I Petrović, crnogorski vladika (r. 1697)

1829 - Fridrih fon Šlegel, nemački pisac (r. 1772)

1928 - Tomas Hardi, engleski pisac (r. 1840)

1966 - Alberto Đakometi, švajcarski skulptor i slikar (r. 1901)

Praznici i dani sećanja

Srpska pravoslavna crkva slavi:

Svetih četrnaest hiljada mladenaca vitlejemskih

Prepodobnog Markela iz Apamije Sirijske

Prepodobnog Marka Grobara i Teofila Plačljivog

[Тавита]

12 januar

Događaji

812 - izaslanici vizantijskog cara Mihaila I Rangabe sklopili mir u Ahenu s franačkim carem Karlom Velikim, posle više od decenije rata Vizantije i Franačkog carstva. Jedan od uzroka rata bilo je to što je rimski papa, potraživši oslonac u Franačkom carstvu, krunisao Karla Velikog.

1932 - Heti Karavaj, demokrata iz Arkanzasa, postala prva žena izabrana u Senat SAD.

1953 - Skupština Jugoslavije usvojila nov Ustav. Ukinuto Veće naroda i formirano Veće proizvođača, čime je izgubljeno nacionalno obeležje institucionalne skupštinske strukture.

1964 - u Zanzibaru, mesec dana pošto je zemlja stekla nezavisnost, zbačen sa vlasti sultan i proglašena republika s predsednikom Abeidom Karumeom. Četiri meseca kasnije Zanzibar se ujedinio s Tanganjikom u Tanzaniju.

1977 - Izraelci masovnim demonstracijama izrazili protest zbog odluke Francuske da pusti na slobodu Abu Dauda, vođu palestinskih terorista koji su 1972. izvršili masakr nad izraelskim atletičarima na Olimpijadi u Minhenu.

1990 - rumunski predsednik Jon Ilijesku saopštio da je Komunistička partija Rumunije stavljena van zakona.

1991 - Kongres SAD odobrio predsedniku Džordžu Bušu upotrebu vojne sile da bi prisilio iračku armiju da napusti Kuvajt.

1992 - Vlada Alžira dan posle ostavke šefa države Bendžedida Šadlija odložila drugu rundu parlamentarnih izbora, obrazloživši to „nemogućnošću nastavljanja izbornog procesa“. Na izborima vodio islamski Front nacionalnog spasa. Islamisti se prihvatili oružja i u narednim godinama ubijeno više desetina hiljada Alžiraca.

1993 - Komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice saopštio je da je 1992. u svetu bilo više od 18,5 miliona izbeglica. Broj izbeglica povećan za 3,5 miliona u odnosu na 1991, od čega tri miliona raseljeno i izbeglo sa teritorije Jugoslavije.

1996 - prve ruske jedinice u sastavu IFOR stigle u Bosnu i Hercegovinu, u prvoj zajedničkoj vojnoj misiji s trupama SAD i ostalih zapadnih zemalja posle Drugog svetskog rata.

1998 -

19 evropskih država potpisalo dokument o zabrani kloniranja ljudskih bića.

u Beogradu počeo štrajk Gradskog saobraćajnog preduzeća. Prvi put u stogodišnjoj istoriji javnog prevoza na beogradske ulice nije izašlo nijedno vozilo GSP. Štrajk trajao šest dana.

Rođenja

1628 - Šarl Pero, francuski pisac (u. 1703)

1876 - Džon Grifit, američki pisac (u. 1916)

1899 - Paul Herman Miler, švajcarski biohemičar (u. 1965)

Smrti

1519 - Maksimilijan I, nemački kralj (r. 1459)

1665 - Pjer Ferma, francuski matematičar (r. 1601)

1976 - Agata Kristi, engleska spisateljica (r. 1890)

1977 - Anri Žorž Kluzo, francuski režiser i scenarista (r. 1904)

2002 - Sajrus Vens, državni sekretar SAD (r. 1917)

Praznici i dani sećanja

Srpska pravoslavna crkva slavi:

Svetu mučenicu Anisiju

Prepodobnu Teodoru Carigradsku

Svetog apostola Timona

Prepodobnu Teodoru Kesarijsku

Prepodobnog mučenika Gedeona

[Тавита]

13 januar

Događaji

1842 - prilikom povlačenja iz avganistanskog grada Kabula, britanske trupe od 9000 vojnika masakrirane su u Kiber Pasu.

1854 - japanski šogun Tokugava potpisao je prvi trgovinski ugovor kojim su za SAD otvorene neke japanske luke. Kasnije su potpisani ugovori s Velikom Britanijom, Rusijom, Francuskom, čime je Japan prekinuo politiku izolovanosti i počeo da se uključuje u međunarodne odnose.

1898 - francuski pisac Emil Zola je pod naslovom „Optužujem“ objavio u listu „L'Oror“ otvoreno pismo predsedniku Republike u kojem je ukazao na mahinacije najviših vojnih krugova i zatražio oslobađanje kapetana Alfreda Drajfusa, koji je na procesu 1894. osuđen na doživotnu robiju zbog navodnog odavanja vojnih tajni Nemačkoj. Drajfus je na obnovljenom procesu oslobođen optužbi i 1906. rehabilitovan, vraćen u vojsku i unapređen u čin majora.

1910 - emitovan je prvi radio-prenos opere uživo iz njujorške „Metropoliten opere“, Leonkavalovi „Pajaci“ i Maskanjijeva „Kavalerija rustikana“.

1915 - u gradu Avecano u centralnoj Italiji u zemljotresu je poginulo 30.000 ljudi.

1935 - na plebiscitu u oblasti Sar, kojom je na osnovu mandata Lige naroda upravljala Francuska, ubedljivom većinom izglasano je pripajanje Nemačkoj.

1963 - u vojnom udaru je ubijen prvi predsednik Togoa, Silvanus Olimpio, i vojska je na vlast dovela Nikolasa Granickog, koji je od 1961. bio u izbeglištvu. Istog dana 1967. vojnim udarom vlast je preuzeo potpukovnik Etjen Gnasingbe Ejadema.

1972 - vojska je u Gani zbacila civilnu vladu predsednika Edvarda Akufa Ada, a vlast je preuzeo potpukovnik Ignacijus Ačempong.

1985 - prilikom pada voza u provaliju, oko 250 kilometara istočno od glavnog grada Etiopije Adis Abebe, poginulo je 428 putnika, a 370 je povređeno.

1991 - na svetskom prvenstvu u australijskom gradu Pertu jugoslovenski vaterpolisti osvojili su zlatnu medalju. Jugoslavija je prvi put postala prvak sveta u vaterpolu u Madridu 1987.

1993 - na osnovu odluke nemačkog Ustavnog suda obustavljen je sudski postupak protiv bivšeg predsednika Demokratske Republike Nemačke Eriha Honekera. Sud je zaključio da proces protiv 80godišnjeg Honekera, teško obolelog od raka predstavlja povredu ljudskog dostojanstva. Honeker je nakon 169 dana provedenih u istražnom zatvoru emigrirao u Čile gde je umro u maju 1994.

2001 - u zemljotresu u Salvadoru poginula je 701 osoba i 3.883 je ranjeno, a 160.598 stambenih objekata je uništeno, ozbiljno oštećeno ili zatrpano zemljom.

Rođenja

1806 - Jovan Sterija Popović, srpski komediograf (u. 1856)

Smrti

1691 - Džordž Foks, osnivač Društva prijatelja (r. 1624)

1906 - Aleksandar Stepanovič Popov, ruski fizičar i elektroinženjer (r. 1859)

1941 - Džejms Džojs, irski pisac (r. 1882)

2001 - Branko V. Radičević, jugoslovenski književnik (r. 1925)

2002 - Gregorio Fuentes, kapetan Hemingvejevog broda (r. 1897)

2002 - Antonije Isaković, srpski književnik (r. 1923)

Praznici i dani sećanja

Srpska pravoslavna crkva slavi:

Prepodobnu Melaniju Rimljanku

Svetog pravednog Josifa, cara Davida i Jakova brata Gospodnjeg

Prepodobnog mučenika Zotika Siropitatelja

Blaženog Teofilakta, arhiepiskopa ohridskog

[Тавита]

14 januar

Događaji

1784 - SAD ratifikovale mirovni ugovor s Velikom Britanijom, čime je i formalno okončan Američki rat za nezavisnost.

1809 - Engleska i Španija sklopile savez protiv francuskog cara Napoleona I.

1826 - u Pešti osnovana Matica srpska na inicijativu Jovana Hadžića i uz pomoć bogatih srpskih trgovaca iz Pešte i Budima. Književno i kulturno društvo odigralo ogromnu ulogu u procvatu nauke i kulture Srba u Vojvodini, ubrzo po osnivanju počelo da izdaje „Letopis Matice srpske“, najstariji srpski književni časopis. 1864. Matica preseljena u Novi Sad.

1867 - u okviru balkanskih nacionalno-oslobodilačkih saveza protiv Otomanskog carstva, Vlada Srbije u Bukureštu s bugarskim revolucionarnim komitetom sklopila sporazum o stvaranju zajedničke države koja bi se zvala Bugaro-Srbija ili Srbo-Bugarska, a za vladara bio predviđen srpski knez Mihailo Obrenović.

1907 - zemljotres razorio grad Kingston na Jamajci i usmrtio oko 1.000 ljudi.

1943 - u Kazablanki počela konferencija lidera savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu Ruzvelta, Čerčila i De Gola. Na konferenciji koja je završena 26. januara zaključeno da sile Osovine moraju bezuslovno kapitulirati i preciziran datum iskrcavanja saveznika u Italiji.

1953 - Narodna skupština Jugoslavije izglasala ustavni zakon kojim je uvedeno društveno vlasništvo i samoupravljanje proizvođača. Umesto vlade i ministarstava uvedena izvršna veća i državni sekretarijati. Prvi predsednik Saveznog izvršnog veća postao Josip Broz Tito.

1969 - lansiran sovjetski vasionski brod „Sojuz 4“ s kosmonautom Vladimirom Šatalovim, dan kasnije „Sojuz 5“ u kom su bili Boris Voljanov, Aleksej Jelisejev i Jevgenij Krunov. Dva broda se potom spojila, kosmonauti Jelisejev i Krunov prešli u „Sojuz 4“. To je bilo prvo spajanje vasionskih brodova s ljudskom posadom u Zemljinoj orbiti.

1991 - u Tunisu ubijena tri bliska saradnika Jasera Arafata, među kojima Abu Ijad, jedan od osnivača Palestinske oslobodilačke organizacije.

1996 - predsednik Gvatemale Alvaro Arsu pozvao, preuzimajući dužnost šefa države, levičarske gerilce da počnu pregovore o okončanju 35-godišnjeg građanskog rata.

2000 - pet bosanskih Hrvata Zoran, Vlatko i Marjan Kupreškić, Vladimir Šantić i Drago Josipović proglašeni krivim pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu za masakr 116 mslimana u Ahmićima u Bosni 1993. Osuđeni na zatvorske kazne od pet do 25 godina. Kupreškići 23. oktobra 2001. proglašeni nevinim i oslobođeni, a ostaloj dvojici kazna smanjena.

Rođenja

1892 - Miloš Đurić, srpski klasični filolog (u. 1967)

1897 - Vasa Čubrilović, bosanski istoričar (u. 1990)

1941 - Milan Kučan, slovenački političar i državnik

1953 - Radmila Živković, srpska glumica

Smrti

1742 - Edmund Halej, engleski astronom i geofizičar (r. 1656)

1898 - Luis Kerol, engleski pisac i matematičar (r. 1832)

1957 - Hemfri Bogart, američki glumaca (r. 1899)

1991 - Mihailo Stevanović, srpski filolog (r. 1903)

Praznici i dani sećanja

1840 - u kneževini Srbiji za školsku slavu proglašen Savindan, praznik u spomen na srpskog prosvetitelja i zaštitnika školstva, Svetog Savu. Prva proslava Svetog Save održana 1812. u Zemunu, a himna Svetom Savi prvi put izvedena 1839. u Segedinu.

Srpska pravoslavna crkva slavi:

Obrezanje Isusa Hrista

Svetog Vasilija Velikog, arhiepiskopa Kesarijskog

[Тавита]

15 januar

Događaji

1535 - engleski kralj Henri VIII preuzeo vrhovno poglavarstvo nad crkvom prema povelji koju je prethodno usvojio engleski parlament.

1559 - Elizabet Tjudor, kćerka Henrija VIII i Ane Bolen, krunisana u Vesminsterskoj katedrali u Londonu kao Elizabeta I, jedan od najznačajnijih vladara u istoriji Engleske. Na presto stupila posle smrti kraljice Meri I.

1582 - Poljska i Rusija, uz posredovanje pape Grgura XIII, potpisale mirovni ugovor kojim je Rusija izgubila izlaz na Baltičko more.

1804 - janjičarske starešine, dahije, koje su 1801. uzurpirale vlast u Beogradskom pašaluku, počele „seču knezova“ u pokušaju da spreče pobunu srpskog naroda protiv janjičarskog zuluma. Na prevaru je uhvaćeno i pogubljeno oko 70 najuglednijih srpskih knezova, viđenih ljudi i sveštenih lica, među kojima Aleksa Nenadović, Ilija Birčanin, Hadži-Ruvim i Hadži-Đera. Taj događaj ubrzao izbijanje Prvog srpskog ustanka.

1910 - Francuski Kongo postao deo Francuske Ekvatorijalne Afrike.

1912 - tokom italijansko-turskog rata prvi put iz aviona bačeni propagandni leci.

u Berlinu posle neuspelog ustanka ubijene vođe nemačkog radničkog pokreta Roza Luksemburg i Karl Libkneht.

1920 - usvajanjem 18. amandmana američkog Ustava u SAD uvedena prohibicija (Volstedov zakon)

1943 - američke trupe u Drugom svetskom ratu potisnule Japance sa pacifičkog ostrva Gvadalkanal i time zaustavile njihovo napredovanje prema Australiji.

1971 - predsednici Egipta i Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR Anvar el Sadat i Nikolaj Podgorni svečano otvorili Asuansku branu na reci Nil. Radovi trajali 11 godina.

1973 - premijer Izraela Golda Meir u Vatikanu razgovarala s papom Pavlom VI, koji je tom prilikom rekao da podržava međunarodni status Jerusalima. To je bio prvi susret jednog predsednika Vlade jevrejske države s poglavarem rimokatoličke crkve.

1992 - Pacpad SFRJ, Slovenija i Hrvatska postaju samostalne države

Evropska zajednica priznala bivše jugoslovenske republike Sloveniju i Hrvatsku kao nezavisne države.

1993 - SAD naredile pomorsku blokadu Haitija, uz obrazloženje da „talas izbeglica iz te zemlje može dovesti do masovnog gubitka života u moru“.

1998 - inauguracija Mila Đukanovića za predsednika Crne Gore izazvala burne proteste pristalica bivšeg predsednika Momira Bulatovića, vođe promiloševićeve struje u Crnoj Gori. Taj događaj označio ozbiljan rascep u jugoslovenskoj vladajućoj nomenklaturi. Predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević nikada nije priznao pobedu Đukanovića, što je saveznu državu dovelo u stanje provizorijuma, koje se održalo i po odlasku Miloševića sa vlasti, u oktobru 2000.

1999 - u selu Račak na Kosovu nađena tela 45 Albanca, za čije su ubistvo optužene srpske snage bezbednosti. Iako ekspertiza finskih patologa koje je angažovala Evropska unija nije dokazala da se radi o masakru civila, taj događaj presudno uticao na donošenje odluke o NATO-bombardovanju Jugoslavije od marta do juna 1999.

2000 - u predvorju hotela „Interkontinental“ u Beogradu ubijen Željko Ražnatović Arkan, vođa paramilitarnih jedinica u ratovima na prostoru Jugoslavije, lider Stranke srpskog jedinstva. Ražnatović bio optužen pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu.

2001 - Senat Kambodže doneo zakon o formiranju tribunala, sastavljenog od kambodžanskih i međunarodnih sudija, koji će suditi liderima Crvenih Kmera za zločine počinjene tokom njihove vladavine od 1975. do 1979, kada je umrlo od gladi, bolesti ili bilo ubijeno oko 1,7 miliona Kambodžanaca.

Rođenja

1622 - Molijer (Jean-Baptiste Poquelin) francuski pisac, glumac (*1673).

1906 - Aristotel Onazis, grčki brodovlasnik

1908 - Eduard Teler, američki fizičar mađarskog porekla

1918 - Gamal Abdel Naser, predsednik Egipta (u. 1970)

1929 - Martin Luter King, sveštenik i borac za građanska prava (u. 1968)

Smrti

2001 - Leo Marks, britanski kriptograf (r. 1920)

2005 - Viktorija de los Anheles, španska operska pevačica

Praznici i dani sećanja

Srpska pravoslavna crkva praznuje:

Svetog Silvestra episkopa rimskog

Prepodobnog Serafima Sarovskog

Svetu Teodotu majku Kozme i Damjana

Prepodobnog Amona

[Тавита]

16 januar

1927 - umro je Jovan Cvijić, najveći srpski geograf, predsednik Srpske kraljevske akademije i rektor Beogradskog univerziteta

1547. u Moskvi za prvog ruskog cara krunisan Ivan IV Vasiljevič. Poznat po značajnim reformama u Rusiji, ali i okrutnosti prema bojarima koju je primenjivao u nastojanju da centralizuje vlast i zbog ubistva sina, zbog čega je dobio naziv Grozni. 1553. osnovao prvu štampariju u Rusiji, a radi jačanja trgovine sa zapadnom Evropom 1584. podigao grad Arhangelsk. Potukao Mongole i osvojio Kazan 1552. i Astrahan 1556, a potom pripojio Sibir.

1778. Francuska priznala nezavisnost SAD tokom Američkog rata za nezavisnost od britanske kolonijalne uprave. U februaru iste godine u Parizu potpisan sporazum o savezu u tom ratu, a na hiljade dobrovoljaca krenulo da pomogne Amerikancima, među kojima i Lafajet, Sen Simon i Košćuško.

1794. umro engleski istoričar Edvard Gibon, autor dela „Opadanje i propast Rimskog carstva“, koje se smatra jednim od najznačajnijih u svetskoj istoriografiji.

1864. Austrija i Pruska uputile ultimatum Danskoj zahtevajući da povuče Ustav po kom su pokrajine Šlezvig i Holštajn postale deo Danske. U ratu koji je usledio Danci poraženi, a sporna vojvodstva pala pod zajedničku upravu Pruske i Austrije.

1908. u Beogradu otvoren hotel „Moskva“, podignut na mestu kafane „Velika Srbija“. Zgradu projektovali arhitekta Jovan Ilkić i grupa arhitekata iz Sankt Peterburga.

1920. u SAD stupila na snagu prohibicija, zakonska zabrana proizvodnje i prodaje alkohola.

1927. umro srpski geograf Jovan Cvijić, osnivač antropogeografije i geomorfologije i Geografskog društva u Beogradu. Predsednik Srpske kraljevske akademije od 1921. do smrti i počasni doktor više inostranih univerziteta i akademija, predsednik teritorijalne komisije na Mirovnim pregovorima u Versaju.

1945. pobedom savezničkih snaga pod komandom generala Bernarda Montgomerija i Omara Bredlija okončana nemačka ofanziva u Ardenima, u Belgiji. Ubijeno ili zarobljeno 220.000 nemačkih i 77.000 savezničkih vojnika.

1957. umro italijanski dirigent Arturo Toskanini, jedan od najznačajnijih u XX veku. Dirigovao u milanskoj “Skali” i operi “Metropoliten” u Njujorku, gde je organizovao i simfonijski orkestar.

1969. u centru Praga češki student Jan Palah izvršio samoubistvo spaljivanjem u znak protesta zbog okupacije Čehoslovačke koju su, po nalogu Sovjetskog Saveza, izvršile članice Varšavskog pakta u avgustu 1968.

1969. sovjetski kosmonauti u svemirskim brodovima „Sojuz 4“ Vladimir Šatalov i „Sojuz 5“ Boris Voljanov, Aleksej Jelisejev i Jevgenij Krunov prvi put u istoriji spojili dve letelice s ljudskom posadom u orbiti oko Zemlje.

1979. šah Irana Reza Pahlavi napustio zemlju pod pritiskom sledbenika ajatolaha Homeinija koji su potom preuzeli vlast.

1987. pef Komunističke partije Kine Hu Jaobang podneo ostavku, prihvativši krivicu za političke greške koje su izazvale studentske nemire. Funkciju generalnog sekretara Partije preuzeo Džao Cijang.

1991. SAD i zapadni saveznici počeli, u Zalivskom ratu, operaciju „Pustinjska oluja“ masovnim vazdušnim udarima po vojnim i industrijskim ciljevima u Iraku i Kuvajtu, 19 časova posle isteka ultimatuma Ujedinjenih nacija Bagdadu.

1993. u opkoljenom Sarajevu, koje je već mesecima bez struje i vode, poginulo osam, a povređeno 19 osoba od eksplozije granate koja je pala na mesto gde su ljudi čekali u redu za vodu.

1996. premijer Rusije Anatolij Čubajs, tvorac programa privatizacije, podneo ostavku.

1998. u eksploziji metana u rudniku „Soko“ u Čitluku kod Sokobanje poginulo 29 rudara.

2000. za predsednika Čilea izabran Rikardo Lagos, prvi predsednik-socijalista posle svrgnutog Salvadora Aljendea, kog su 1973. ubili pučisti predvođeni generalom Augustom Pinočeom.

2001. u pokušaju državnog udara u Demokratskoj Republici Kongo ubijen predsednik Loran Dezire Kabila, a dužnost predsednika preuzeo njegov sin Žozef. Kabila na vlast došao u maju 1997. posle pobune koju su podržale Uganda i Ruanda, protiv tadašnjeg diktatora Mobutua Sese Sekoa.

2001. u Ljubljani umro Sergej Krajger, slovenački i jugoslovenski političar iz vremena komunizma. Bio je član Predsedništva SFRJ od 1970. i predsednik Predsedništva od maja 1981. do maja 1982.

2002. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jednoglasno usvojio sankcije protiv terorističke mreže “Al-Kaida” i ostataka Talibana u Avganistanu i van te zemlje.

Srpska pravoslavna crkva slavi:

Proroka Malahiju

Svetog mučenika Gordiju

Svetu Genovevu - zaštitnica grada Pariza

[Тавита]

17 januar

Događaji

1377. papa Grgur XI obnovio je papsko sedište u Rimu i time okončao avinjonsko „zatočeništvo“ rimskih papa. Sedište papa bilo je premešteno u Avinjon 1309. nakon poraza Bonifacija VIII u sukobu s franačkim kraljem Filipom IV Lepim.

1562. stupio je na snagu edikt iz Sen Žermena (Januarski edikt) kojim su priznati hugenoti (protestanti) u Francuskoj. Istog dana, vođe katolika, vojvoda od Giza i kardinal od Lorene, formirali su uniju (kasnije Sveta liga) koja će blokirati primenu edikta i izazvati verske ratove koji su, uz povremene prekide 36 godina razarali Francusku. Ratovi su prekinuti Nantskim ediktom koji je 1598. izdao Anri IV.

1773. engleski moreplovac Džejms Kuk je brodom „Rezolušn“ prvi prešao Antarktički krug.

1919. poljski kompozitor Ignaci Jan Paderevski, pijanista svetskog glasa, postao je prvi premijer republike Poljske, uspostavljene posle završetka Prvog svetskog rata.

1945. sovjetske trupe i Poljske patriotske snage su u Drugom svetskom ratu oslobodile Varšavu, više od pet godina nakon pada glavnog grada Poljske u ruke nemačkih nacista.

1959. Senegal i Francuski Sudan doneli su odluku o formiranju federalne države pod nazivom Republika Mali. Odluka je stupila na snagu u aprilu.

1961. ubijen je kongoanski državnik Patris Lumumba, bivši premijer Konga, tvorac nezavisnosti zemlje, simbol borbe protiv kolonijalizma i heroj „crne Afrike“. Protivustavno je smenjen s položaja premijera 5. septembra 1960, a 1. decembra uhvatili su ga vojnici generala Mobutua i prebacili u Katangu, gde je pod nerazjašnjenim okolnostima ubijen.

1966. u sudaru iznad Španije američkog bombardera „B-52“ i španskog aviona za snabdevanje gorivom poginulo je osam ljudi, a bombarder je bio prinuđen da u Atlantski okean baci hidrogensku bombu, koja nije eksplodirala.

1991. SAD i zapadni saveznici izveli su u Zalivskom ratu drugi i treći talas masovnog bombardovanja ciljeva u Iraku i Kuvajtu; tri iračke rakete „skad“ eksplodirale su u Tel Avivu.

1995. u zemljotresu koji je pogodio šire područje japanskog grada Kobe poginulo je više od 6.400 ljudi, a materijalna šteta je procenjena na 85,5 milijardi dolara.

1997. u Dablinu je sud proglasio prvi razvod braka u istoriji Irske, na osnovu zakona odobrenog na referendumu, čemu se žestoko protivila rimokatolička crkva.

2000. u Centru bezbednosti u Cetinju registrovana je Crnogorska pravoslavna crkva. Tu crkvu do sada nije priznala nijedna druga crkva, a na njenom čelu su sveštenici koji su isključeni iz ostalih crkava.

2002. u erupciji vulkana Njiragongo u Demokratskoj Republici Kongo razoreni su grad Goma i okolna sela, život je izgubilo više od 100 ljudi, a desetne hiljada ostalo je bez svojih domova.

2003. Bugarska vlada ukinula je sankcije protiv SR Jugoslavije uvedene 1998. ali su ostala zamrznuta sredstva koja pripadaju bivšem predsednika SRJ Slobodanu Miloševiću, njegovoj porodici i osmorici bivših visokih funkcionera.

Rođenja

1600 - Pedro Kalderon de la Barka jedan od najvećih španskih dramatičara.

1706 - Bendžamin Frenklin, američki naučnik i političar

1732 - kralj Stanislav II Ponjatovski, poljski kralj

1863 - Dejvid Lojd Džordž, engleski državnik

1942 - Kasius Klej, američki bokser

Smrti

1874 - braća Čang i Eng, najpoznatiji sijamski blizanci

1964 - Đorđe Andrejević Kun, srpski slikar i grafičar

Praznici i dani sećanja

Srpska pravoslavna crkva slavi:

Sabor svetih Sedamdeset apostola

Jevstatija, arhiepiskopa srpskog

Evnuha carice Kandakije

Prepodobnomučenika Onufrija Hilandarca

[Тавита]

18 januar

Praznici i dani sećanja

Srpska pravoslavna crkva slavi:

Sveštenomučenika Teopemta i Teonu

Svetog proroka Miheja I

Prepodobnu mati Sinklitikiju

Prepodobnu Apolinariju

1520. kralj Danske i Norveške Kristijan II pobedio je Šveđane i osvojio Švedsku.

1535. španski konkvistador Fransisko Pisaro osnovao je Limu, sada glavni grad Perua.

1654. vođa zaporoških kozaka hetman Bogdan Hmeljnicki priznao je vrhovnu vlast moskovskog cara. Time se Ukrajina ujedinila s Rusijom, što je izazvalo rusko-poljski rat (1654-67).

1689. rođen je francuski filozof Šarl Luj de Sekonda Monteskje, autor kapitalnog dela „Duh zakona“ u kojem je razvio teoriju o podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku koja je postala temelj parlamentarne demokratije.

1778. engleski moreplovac Džejms Kuk otkrio je Havaje, koje je nazvao Sendvič ostrva po imenu lorda Sendviča.

1871. u dvorani ogledala palate u Versaju pruski kralj Vilhelm I proglašen je za prvog cara novostvorenog Nemačkog carstva.

1882. rođen je engleski pisac Alen Aleksander Miln, autor popularnih romana za decu „Kad smo bili vrlo mladi“, „Vini Pu“, „Kuća na Puovom uglu“, „Sad nas je šestoro“.

1904. rođen je američki filmski glumac engleskog porekla Arčibald Aleksander Lič, poznat kao Keri Grant, sjajan komičar u komedijama Hauarda Hoksa (Howard Hawks) i tumač karakternih uloga u filmovima Alfreda Hičkoka ("Strašna istina", „Filadelfijska priča“, „Sever-severozapad“, „Drž'te lopova!“).

1909. rođen je srpski i jugoslovenski pisac Oskar Davičo, koji je 50-ih i 60-ih godina 20. veka izvršio značajan uticaj na srpsku poeziju. U tom periodu Davičo je i jedna od najaktivnijih i najdinamičnijih ličnosti u književnom životu Beograda i Jugoslavije (zbirke pesama „Višnja za zidom“, „Nastanjene oči“, romani „Pesma“, „Beton i svici“).

1919. francuski premijer Žorž Klemanso otvorio je Versajsku mirovnu konferenciju nakon okončanja Prvog svetskog rata. Mirovnim ugovorom potpisanim 28. juna, Nemačka je preuzela odgovornost za rat, obavezala se na isplatu ratne štete i zabranjeno joj je naoružavanje. Stvorene su nove države Poljska, Mađarska, Čehoslovačka, Estonija, Letonija, Litvanija i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

1944. nakon sedmodnevnih žestokih borbi sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu okončale blokadu Lenjingrada, u kojem je tokom nemačke opsade od septembra 1941. od iscrpljenosti i gladi umrlo oko 620.000 ljudi.

1974. posle sedmodnevnih pregovora Egipat i Izrael potpisali su sporazum o dezangažovanju vojnih snaga duž Sueckog kanala.

1977. u avionskoj nesreći blizu Sarajeva poginuli su predsednik vlade SFR Jugoslavije Džemal Bijedić, njegova supruga Razija i još šest putnika.

1977. u najtežoj železničkoj nesreći u Australiji, oko 80 ljudi je poginulo kada je voz u Sidneju udario u betonski most.

1989. četvrti dan zaredom hiljade Čehoslovaka slivalo se ka centralnom praškom trgu Vaclavske namesti pevajući „sloboda“, „istina“ i „ljudska prava“ u mirnom protestu protiv komunističkih vlasti.

1991. Parlament Jordana je osudio vazdušne napade na Irak u operaciji „Pustinjska oluja“ i pozvao arapske i islamske zemlje na akciju protiv SAD i njenih saveznika; Irak je lansirao osam raketa „skad“ na Izrael, u pokušaju da jevrejsku državu uvuče u Zalivski rat.

1996. vladajuća socijalistička partija (PASOK) izabrala je Kostasa Simitisa za premijera Grčke, nakon što je teško oboleli osnivač PASOK-a Andreas Papandreu (Papandeou) podneo ostavku.

1997. Franc Vranicki podneo je ostavku na položaj austrijskog kancelara na kojem je bio skoro 11 godina.

1999. odluka vlade SR Jugoslavije da predstavnika OEBS na Kosovu Vilijama Vokera proglasi „personom non grata“ i da uskrati dozvolu glavnom tužiocu Međunarodnog suda za ratne zločine Luiz Arbur da uđe u zemlju, dodatno je zaoštrila jugoslovenske odnose s međunarodnom zajednicom.

2001. SAD su ukinule sankcije SR Jugoslaviji uvedene početkom 1999. zbog politike režima Slobodana Miloševića prema Albancima na Kosovu. Američkim firmama tada je bilo zabranjeno da posluju sa Jugoslavijom. Pored skidanja te zabrane, ukidanje američkih sankcija otvorilo je vrata za ulazak stranih kredita u SR Jugoslaviju.

2002. Vlada Sijera Leonea objavila je kraj građanskog rata tokom kojeg je ubijeno oko 50.000 ljudi, mahom civila. Rat protiv vlade vodio je Ujedinjeni revolucionarni front (RUF) poznat po svojoj brutalnosti.

2003. na Šestom vanrednom kongresu Socijalističke partije Srbije (SPS) za predsenika partije ponovo je izabran haški optuženik Slobodan Milšević.

[Тавита]

19 januar

Događaji

19. januara 1419. u Stogodišnjem ratu Francuske i Engleske grad Ruan predao se engleskom kralju Henriju V, koji je time okončao osvajanje Normandije.

19. januara 1853. u Rimu prvi put izvedena Verdijeva opera „Trubadur“.

19. januara 1878. srpska vojska u srpsko-turskom ratu osvojila Vranje.

19. januara 1899. Velika Britanija i Egipat uspostavili zajedničku kontrolu nad Sudanom.

19. januara 1916. na grčko ostrvo Krf u Jonskom moru počele da stižu prve jedinice srpske vojske posle povlačenja preko Albanije u Prvom svetskom ratu. Do aprila na Krf prebačeno oko 140.000 vojnika.

19. januara 1918. boljševici u Petrogradu raspustili Ustavotvornu skupštinu Rusije.

19. januara 1919. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca u Srbiji i Crnoj Gori zamenila Julijanski kalendar Gregorijanskim, koji je u drugim delovima novostvorene države već bio u upotrebi. Srpska pravoslavna crkva zadržala Julijanski kalendar.

19. januara 1938. vazduhoplovstvo generala Fransiska Franka bombardovalo, u Španskom građanskom ratu, Barselonu i Valensiju. Poginulo najmanje 700 ljudi.

19. januara 1945. sovjetska Crvena armija u prodoru ka Berlinu u Drugom svetskom ratu zauzela poljski grad Krakov.

19. januara 1966. Indira Gandi izabrana za šefa Vlade Indije, osam dana posle iznenadne smrti premijera Lala Bahadura Šastrija. Siiki-ekstremisti, pripadnici njenog ličnog obezbeđenja, ubili je 31. novembra 1984. ispred rezidencije u Nju Delhiju.

19. januara 1983. u Boliviji uhapšen ratni zločinac Klaus Barbi, zloglasni nacistički šef Liona u Francuskoj pod nemačkom okupacijom u Drugom svetskom ratu.

19. januara 1989. SSSR saopštio da će jednostrano povući iz Evrope deo nuklearnih raketa kratkog dometa.

19. januara 1993. prve američke jedinice napustile Somaliju posle neuspele intervencije SAD u toj afričkoj zemlji.

19. januara 1995. ruske trupe zauzele predsedničku palatu u Groznom, glavnom gradu Čečenije.

19. januara 2001. SAD ukinule ekonomske sankcije protiv Jugoslavije, čime su se stekli uslovi za obnavljanje ekonomskih veza dve zemlje, što je bila jedna od poslednjih naredbi tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona.

Rođenja

1736. - Džejms Vat, škotski inženjer i fizičar.

1809. - Edgar Alan Po, američki pisac.

1902. - u Petrogradu rođen vizantolog Georgije Ostrogorski. Dugogodišnji profesor vizantijske istorije na Beogradskom univerzitetu i osnivač Vizantološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, jedno je od najvećih imena vizantologije u XX veku. U mnogobrojnim delima proučavao sve vidove života Vizantije, a njegova „Istorija Vizantije“ prevedena na više svetskih jezika.

Smrti

19. januara 1785. u Novom Sadu umro Zaharija Stefanović Orfelin, pesnik, istoričar, naučnik, bogoslov, izdavač, kartograf, kaligraf prevodilac, leksikograf i farmaceut. Rođen u Vukovaru 1726. i bio jedan od najprosvećenijih Srba XVIII veka.

1981 - umro Vukić Mićović, srpski hemičar, rektor Beogradskog univeriziteta i akademik SANU

19. januara 1938. umro Branislav Nušić, srpski i jugoslovenski komediograf, član Srpske kraljevske akademije. Uzori mu bili Gogolj i raniji srpski komediografi Sterija i Trifković. Njegove komedije i danas su na pozorišnim repertoarima.

19. januara 1983. umro srpski lekar i naučnik Aleksandar Kostić, autor prvih jugoslovenskih udžbenika „Osnove histologije“ i „Osnove embriologije“ i „Medicinskog rečnika“, prevedenog na više stranih jezika.

19. januara 2000. u egzilu u Tunisu umro bivši italijanski premijer Betino Kraksi, koji je napustio Italiju 1994. pošto je optužen za korupciju.

19. januara 2002. umro Marti Mietunen, koji je, kao član Partije centra, od 50-ih do kasnih 70-ih bio član nekoliko vlada u Finskoj, a potom i premijer u više mandata.

Praznici i dani sećanja

Srpska Pravoslavna Crkva proslavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika Bogojavljenje

[Тавита]

20 januar

Praznici i dani sećanja

Srpska pravoslavna crkva slavi:

Svetog Jovana Krstitelja

Svetog mučenika Atanasija

20. januara 1265. prvi put sazvan engleski parlament. Donji dom činila dva predstavnika nižeg plemstva iz svake grofovije i dva građanina iz svih većih gradova, a Gornji dom baroni i više sveštenstvo.

20. januara 1612. u duševnom rastrojstvu umro Rudolf II, rimsko-nemački car od 1576. Njegova nesposobnost da izmiri romokatolike i protestante umnogome doprinela tridesetogodišnjim verskim ratovima u Evropi.

20. januara 1667. završen trinaestogodišnji rat Rusije i Poljske, koji je izbio kada su pobunjeni ukrajinski Kozaci priznali vrhovnu vlast ruskog cara. Mirom u selu Andrusovu kod Smolenska Poljska bila primorana da Rusiji ustupi Kijev, Smolensk i deo Ukrajine na levoj obali Dnjepra.

20. januara 1841. završen Prvi opijumski rat Velike Britanije i Kine. Mirom u Nankingu poražena Kina primorana da Britancima plati ratnu odštetu i prepusti im Hong Kong.

20. januara 1876. na Cetinju održana prva konferencija Crvenog krsta Crne Gore.

20. januara 1887. SAD i Havaji sklopili ugovor po kom su Amerikanci dobili pravo da Perl Harbur koriste kao pomorsku bazu.

20. januara 1921. umro srpski vojvoda Živojin Mišić, jedan od najboljih srpskih vojskovođa, vojni pisac i profesor na Vojnoj akademiji. Kao komandant Prve armije komandovao operacijama u Kolubarskoj bici, drugoj velikoj pobedi Srba nad austrougarskom vojskom u Prvom svetskom ratu. Napisao više vojnih dela, među kojima je najznačajnije „Strategija“.

20. januara 1936. umro Džordž V, britanski kralj od 1911. Tokom njegove vladavine Britanija stekla neke nemačke kolonije i mandat nad nekim turskim posedima. Nasledio ga Edvard VIII koji je iste godine abdicirao.

20. januara 1945. Frenklin Delano Ruzvelt četvrti put inaugurisan za predsednika SAD. Jedini predsednik u istoriji SAD koji je četiri puta biran na tu funkciju.

20. januara 1945. umro srpski vojvoda Petar Bojović, učesnik u svim ratovima od 1876. do 1912, kada je unapređen u čin generala. Od 1915. bio načelnik Generalštaba, a u septembru 1918. komandovao srpskim snagama u proboju Solunskog fronta, posle čega je dobio čin vojvode.

20. januara 1961. Džon Kenedi u 43. godini inaugurisan za predsednika SAD kao najmlađi šef države u njenoj istoriji.

20. januara 1973. u Konakriju ubijen Amilkar Kabral, jedan od vođa borbe protiv portugalskog kolonijalizma u zapadnoj Africi, osnivač i generalni sekretar Afričke partije za nezavisnost Gvineje Bisao i Zelenortskih ostrva.

20. januara 1981. Ronald Regan u 70. godini preuzeo dužnost šefa države, postavši najstariji predsednik u istoriji SAD.

20. januara 1981. posle 444 dana u zarobljeništvu iz ambasade SAD u Teheranu oslobođena 52 američka taoca.

20. januara 1984. umro merički sportista i filmski glumac Džoni Vajsmiler, prvi čovek koji je preplivao 100 metara za manje od minut, tumač naslovnih uloga u nizu filmova o Tarzanu. Osvojio tri zlatne medalje na Olimpijskim igrama 1924. i dve 1928.

20. januara 1987. u Libanu kidnapovan Teri Vajt, specijalni izaslanik Kenterberijskog nadbiskupa. U zatočeništvu proveo skoro pet godina.

20. januara 1990. u Beogradu održan poslednji kongres Saveza komunista Jugoslavije, 14. Vanredni kongres SKJ. Zbog neslaganja u rešavanju ključnih problema jugoslovenske zajednice, slovenačka i hrvatska delegacija napustile skup, što je bio kraj Saveza komunista Jugoslavije, a mnogi smatraju da je time počeo raspad SFRJ.

20. januara 1993. umrla američka glumica holanskog porekla Odri Hepbern, dobitnica “Oskara” za film „Praznik u Rimu“, ambasador dobre volje UNICEF.

20. januara 1996. na izborima u Gazi i na Zapadnoj obali, održanim prema sporazumu Izraela i Palestinaca. Vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat postao prvi demokratski izabran lider palestinskog naroda, sa 88,1 odsto glasova.

20. januara 2000. u Ankari se prvi put od 1962. sastali ministri inostranih poslova Grčke i Turske.

20. januara 2001. filipinski predsednik Džozef Estrada povukao se sa vlasti pod pritiskom demonstranata i vojske, a 16. aprila se predao Specijalnom sudu za borbu protiv korupcije.

20. januara 2003. bivši predsednik Srbije Milan Milutinović predao se Tribunalu u Hagu, pred kojim je optužen za zločine na Kosovu tokom 1999.

[Тавита]

21 januar

Praznici i dani sećanja

Srpska pravoslavna crkva slavi:

Svete mučenike Julijana i Vasilisu

Prepodobnog Georgija Hozevita

Svetu Domniku

Svetog Grigorija episkopa ohridskog

21. januara 1793. na giljotini pogubljen francuski kralj Luj XVI. Revolucionarni Konvent svrgnuo ga sa prestola u septembru 1792, a potom osuđen na smrt zbog veleizdaje.

21. januara 1861. rođen srpski vajar Đorđe Jovanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor i direktor Umetničke škole u Beogradu. Izradio velik broj spomenika, bista, medalja i žanr-figura.

21. januara 1911. u Monte Karlu održan prvi auto-reli.

21. januara 1919. u Dablinu Kongres partije Šin Fejn usvojio rezoluciju o nezavisnosti Irske. Britanija nije priznala taj akt i dala Irskoj status dominiona 1921. Samostalnost Irske priznala 1949, ali bez Severne Irske.

21. januara 1924. u Gorkom kod Moskve umro Vladimir Iljič Uljanov Lenjin, vođa Oktobarske revolucije 1917, tvorac sovjetske Rusije, teoretičar marksizma koji je značajno uticao na međunarodni radnički pokret. Njegovo balsamovano telo izloženo u u mauzoleju na Crvenom trgu u Moskvi.

21. januara 1936. Edvard VIII postao kralj Velike Britanije posle smrti oca Džordža V. Abdicirao u decembru iste godine da bi mogao da se oženi Amerikankom Volis Simpson.

21. januara 1938. umro Žorž Melijes, koji se smatra prvim filmskim režiserom i prvim sineastom. Snimio oko 500 filmova, među kojima prvi kratki film „Partija karata“ i prvi dugometražni „Drajfusova afera“. Njegov skroman atelje propao 1908. u naglom razvoju filmske industrije.

21. januara 1941. rođen španski operski pevač Plasido Domingo. Debitovao 1966. u Meksiku i vrlo brzo stekao reputaciju jednog od najvećih tenora u drugoj polovini XX veka.

21. januara 1942. nemačke snage pod komandom Ervina Romela počele kontraofanzivu protiv savezničke vojske pod britanskom komandom u severnoj Africi u Drugom svetskom ratu.

21. januara 1942. mađarski fašisti u Drugom svetskom ratu u Novom Sadu sproveli raciju i u naredna dva dana ubili i bacili u Dunav 1.300 novosadskih Jevreja, Srba i Roma.

21. januara 1950. umro britanski pisac-satiričar Džordž Orvel, autor pripovedaka, eseja i romana, među kojima su najpoznatiji „1984.“ i „Životinjska farma“.

21. januara 1954. SAD porinule prvu podmornicu na atomski pogon „Nautilus“.

21. januara 1957. umro srpski kompozitor, dirigent i muzički pedagog Petar Krstić. Dirigent beogradskog Narodnog pozorišta, direktor Srpske muzičke škole i muzičkih škola „Stanković“ i „Mokranjac“.

21. januara 1959. umro američki filmski režiser i producent Sesil Blaunt de Mil, poznat po istorijskim spektaklima i melodramama.

21. januara 1976. dva anglo-francuska “konkorda” istovremeno poletela iz Pariza i Londona na prvim redovnim putničkim linijama tog supersoničnog aviona.

21. januara 1976. u SSSR prvi put dozvoljena prodaja zapadnih listova, među kojima „Njujork tajms“ i „Fajnenšenel tajms“.

21. januara 1986. u eksploziji automobila-bombe u istočnom Bejrutu u blizini sedišta hrišćanske partije Falanga predsednika Libana Amina Džemaila, poginule 22 osobe, 102 povređene.

21. januara 1993. hrvatske snage napale teritoriju Republike Srpske Krajine u zonama pod zaštitom Ujedinjenih nacija u nameri da zauzmu Maslenički most, aerodrom “Zemunik” kod Zadra i branu Peruća.

21. januara 1997. kancelar Nemačke Helmut Kol i premijer Češke Vaclav Klaus potpisali deklaraciju o pomirenju u kojoj je Nemačka izrazila žaljenje zbog nacističke okupacije Čehoslovačke, od 1938. do 1945, a Češka zbog proterivanja Nemaca iz Sudetske oblasti posle Drugog svetskog rata.

21. januara 1998. na poziv kubanskog predsednika Fidela Kastra papa Jovan Pavle II počeo petodnevnu istorijsku posetu toj komunističkoj zemlji.

21. januara 1998. u Bosni i Hercegovini predstavljena konvertibilna marka, nova zajednička moneta za oba entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku.

21. januara 2000. prvi oficiri Kosovskog zaštitnog korpusa položili zakletvu u Prištini. KZK formiran transformacijom OVK koji je od 1996. vršio oružane napade na policijske stanice Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije na Kosovu i Metohiji, a tokom 1998. i 1999. ušao u otvoren sukob sa srpskim snagama bezbednosti. Srbi sa Kosova i Metohije odbili da uđu u KZK.

21. januara 2002. u Los Anđelesu u 81. godini umrla Pegi Li, legenda džez i pop-muzike.

[Hidegkuti Nándor]

На данашњи дан, 25. јануара 1938. рођен је Владимир Семенович Высоцкий (1938-1980), совјетски песник, писац, глумац и певач. Сматра се једним од највећих руских уметника свих времена.

Высоцкий - Военный стих (Вступление)