BOR [pinus silvestris]

[ribar]

BOR [pinus silvestris]

narodni naziv:

beli bor, cam, divlji bor, lučevina, šumski bor

engleski naziv: PINE

Opis biljke:

Beli bor ima stablo koje može narasti više od 10 metara. Koren belog bora prodire duboko u tlo. Dok je mlad, njegove grane i deblo pokriveni su smedje crvenom korom koja posle postaje sivo smedja. Grane se šire u obliku kišobrana. Iglice belog bora sastavljene su u čupercima po dve zajedno, duge su 5 do 6 cm, a boja im je sivo zelena. Iz ženskih cvetova oblikuju se mali češeri, koji u početku imaju crvenu, a posle smedju boju i postaju drvenasti.

Stanište:

Beli bor rasprostranjen je po celoj Evropi, a raste kako u brdskim tako i u nižim područjima.

Lekoviti deo biljke:

Za lek se upotrebljavaju mladi izdanci i iglice. Iglice bora, kao i sve iglice četinara, valja upotrebljavati, po mogućnosti, neposredno nakon branja, jer se vitamin C gubi sušenjem, tako da iglice (cetine) koje se čuvaju više od godinu dana potpuno izgube svoja lekovita svojstva.

Lekovito delovanje:

Mladi izdanci bora koriste se u lečenju zastarelih katara disajnih puteva, promuklosti, kašlja, laganijeg bronhitisa, za inhalaciju i sl. Mladi izdanci i iglice koriste se, takodje u lečenju astme, reumatskh bolesti i gihta (uloga). Kod grčeva izazvanih žučnim kamencima koristi se tek istekla smola.