Бизнисмен на Атону

[Guest]

БИЗНИСМЕН НА АТОНУ

A+ A-

 

 

 

 

Сергеј РУДОВ, познати руски предузетник, председник фонда "преподобног Максима Грека", већ више од 50 пута је посетио Атон.Како је ходочашће на Свету гору изменило његов живот, Сергеј је испричао "Нескучном саду".

 

Бизнисом се бавим од почетка 1990-их и вероватно сам на себи испитао све проблеме и грехе, који су с њим везани. Био сам млад, здрав, богат и чак нисам ни гледао у правцу Цркве. Тек када су се појавили проблеми с бизнисом и здрављем, по први пут сам се замислио о духовним питањима. Вероватно је такве, као што сам ја, веома тешко привести к Богу и вери. На крају сам добио осећај, да у овом животу постоји нешто важније, систематичније и исправније. Први пут када сам ушао у храм, за време Великог поста, видевши људе који су клечали на коленима са свећама у рукама, помислио сам: какви чудни људи, какво неразумљиво понашање (сада схватам, да су читали Велики покајни канон). После службе сам, као и сви, пришао великој, потамнелој од старости икони, попричао с њом, вероватно, некако несвесно се помолио, покушавајући да формулишем своје проблеме. Кроз неко време ти проблеми су се разрешили, при том, управо тако како сам и желео. Било је чудно, али особит значај томе нисам придавао.

 

На Атон сам први пут дошао 2000. године, када ме је владика Панкратије, игуман Валаамског манастира, замолио да му будем сапутник. Тада смо на Светој гори провели око две недеље.

 

До тог путовања, код мене се већ догодило некакво преобраћање у правцу Цркве, к Богу, али нешто је ипак недостајало. Путовање на Атон ми је много тога појаснило и изменило. Тамо сам видео сасвим другачије очи, потпуно другачијих људи, какве ја лично у то време у Русији, нисам сретао. Наравно, све то ме је заинтересовало и натерало да озбиљно размишљам о томе, да се морам мењати. Тај први утисак,који је на мене произвео Атон, ће остати у мени целог живота.

 

Сећам се сусрета с оцем Јосифом Ватопедским - учеником ибиографом великог старца Јосифа Исхаиста.

 

Имао сам утисак да је то разговор с Небом, разговор с Богом кроз човека. Када је изашао код нас, још ни реч није рекао, а мени су трнци по кожи појурили. Преда мном је стајао свети човек, у чијим очима сам видео Небо. Ја сам то некако одмах осетио и више ми нису били потребни никакви докази. У том тренутку су ми многе ствари постале разумљиве без речи. Био је то веома јарки сусрет. Више смо причали о духовним стварима. Сећам се, да сам тада питао старца, да ли ће бити рата, апокалипсе. Отац Јосиф је рекао да ће рата бити. Када? Није рекао, само је рекао да у многоме то зависи од нас. Али он веома јако осећа увећање греховности у свету. Да ли се може некако сакрити, преживети тај период. На то је одговорио, да се од савремених средстава уништавања нигде не можеш сакрити, али Бог је свуда и не спасава човека место, већ унутрашње стање душе. Дао ми је недвосмислен савет: не узбуђуј се, бави се тим, чиме се и ја бавим, и ради то са страхом Божијим.

 

Веома дирљив ми се чинио разговор с игуманом Продром. Њему је тада било више од 85 година. Разговарали смо веома дуго, а на крају га је један човек из наше групе питао, да ли је давно постао монах. Због своје смирености, старац је избегао одговор, али тај човек је био упоран, па је на крају морао да му одговори. И тако игуман говори: "Осетио сам се монахом, када сам напунио 65 година". Уследило је питање: "А када сте дошли у манастир?" Он је одговорио: "У манастир сам дошао када ми је било 16 година". То јест, тај старац је проживео око 50 година у манастиру, не излазећи у свет, да би се у 65. години осетио монахом!

 

Упознавање са Светом гором је за мене постала тачка ослонца, с које је почело моје лично мењање.После је било још много путовања на Атон - и кратких, на пола дана, и дугих, на три недеље. И на сваком од тих путовања се дешавало нешто веома важно, лично за мене. То је место, које помаже човеку да реши нека важна животна питања. Ја се овде увек смирим, почињем јасније да разликујем важне од псеудо проблема. Зато је било које путовање на Атон велики догађај у мом духовном животу. Мислим да Атон увек позитивно делује и на друге људе. Тамо долазе ради задобијања душевног мира и ради духовног уздизања. Материјална питања - проблеми с колима, становима, кућама, јахтама и авионима - многи од ходочасника су давно решили, али, схватајући пролазност материјалног на овом свету, они постављају питања о вечности и траже путеве спасења. Знам доста људи, укључујући ту и високо постављене чиновнике, који су с Атона одлазили са сузама у очима. Желим да верујем, да ће они сада доносити одлуке о будућности Русије, у складу на многовековном православном историјом и традицијом.

 

Данас је у Грчкој ситуација, која изузетно подсећа на догађаје у Русији на почетку XX столећа, када је наша Црква постала жртва друштвено-политичких превирања и била подвргнута гоњењима. Ми уважавамо руководство грчког правосуђа, али, такође, сматрамо да је неопходно до власти донети идеју о неприхватљивости гоњења Цркве, посебно Свете горе и њених насељеника, и о делом, неоправдано жестоких мера према монасима.Црква не сме постати жртва политичке борбе и заштите интереса разних група. И ја се, у оквиру својих могућности, молим и за Атон, и за те људе који тамо живе.

 

Русија је много урадила за грчки народ, и то се, такође, не сме заборавити. Сетите се Фјодора Ушакова, креатора устава Јонских острва, сетите се других наших војсковођа или државника, који су у тешко време за Грчку, пружали Грцима неопходну помоћ.

 

И данас Руси путују на Атон, помажу манастирима и парама, и својим радом. Таква путовања често преображају људе, који су живели с потпуно другачијим представама о свету и међуљудским односима. Код нас у Русији, наравно, такође постоје манастири, али та благодат, коју човек добија на Атону, не може се ни с чим упоредити. Наши се манастири још увек налазе у стадији обнављања, после деценија безбожничке власти. Руски монаси путују на Атон, да би пренели монашко искуство. А ходочасници очекују од Свете горе добијање могућности духовног усавршавања, кога данас практично нигде нема у Русији. Атон је уникално место. Где још,данас, исповест, не говорећи при том о неком духовном разговору, може трајати сатима? После таквог, с пажњом и саосећањем обављеног тајинства, постајеш сасвим други човек!

 

Текст: Сергеј РУДОВ

 

Превод са руског С.М.

10 октобар 2013 год.

 

Извор: хттп://њњњ.нсад.ру/артицлес/бизнесмен-на-афоне

 

http://www.manastir-lepavina.org/vijest_cir.php?id=7256