ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ ДОБИТНИК ВИСОКОГ ПРИЗНАЊА ФИЛОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

[Александар Милојков]

[Александар Милојков]

Дана 3. октобра ове године декану Православног богословског факултета Универзитета у Београду протојереју ставрофору проф. др Предрагу Пузовићу уручено је високо признање Филолошког факултета Универзитета у Београду – повеља за посебан допринос нашег Факултета изучавању страних језика, књижевности и култура. Већина лауреата овог престижног признања јесу високошколске институције из иностранства.

Протојереј ставрофор проф. др Предраг Пузовић у знак захвалности уручио је деканици Филолошког факултета Универзитета у Београду проф. др Александри Вранеш дела из области филологије која су последњих година објављена у продукцији нашег факултета, односно Института за теолошка истраживања.

Продекан за наставу проф. др Ксенија Кончаревић упутила је овим поводом писмо захвалности Декану и Наставно-научном већу Филолошког факултета, које доносимо у даљем тексту.

ДЕКАНУ ФИЛОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА
УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ
ПРОФ. ДР АЛЕКСАНДРИ ВРАНЕШ

ПРЕДМЕТ: ЗАХВАЛНОСТ ПОВОДОМ ДОДЕЛЕ ПОВЕЉЕ ФИЛОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА ПРАВОСЛАВНОМ БОГОСЛОВСКОМ ФАКУЛТЕТУ ЗА ПОСЕБАН ДОПРИНОС ИЗУЧАВАЊУ СТРАНИХ ЈЕЗИКА, КЊИЖЕВНОСТИ И КУЛТУРА

Поштована колегинице Вранеш,

Пријатна нам је дужност да Вама и Наставно-научном већу Филолошког факултета упутимо најтоплије изразе благодарности поводом недавног уручивања повеље Филолошког факултета Православном богословском факултету Универзитета у Београду за посебан допринос изучавању страних језика, књижевности и култура, што за нас представља драгоцено признање и снажан стимулус за даљи научни и наставни рад у овој области

Православни богословски факултет Универзитета у Београду у научном погледу издваја се као институција која све успешније на заједничким пословима - издавачким, пројекатским, симпозијумским, семинарским и др. – окупља истраживаче различитих профила чије су преокупације усмерене на проблематику теологије и духовности у интеракцији са филологијом и другим контактним и комплементарним дисциплинама и феноменима, па се на томе разложно могу темељити и очекивања и предвиђања да ће доминантну координативну, интегративну и усмеравајућу улогу у планирању и извођењу интердисциплинарних филолошки утемељених истраживања релевантних за развој теологије он остваривати и у догледној будућности. Наиме, Православни богословски факултет увелико је показао да поседује кадровске, организационе и материјално-техничке потенцијале који обећавају да ће он и даље бити стожер окупљања и заједничког рада истраживача језика сакрума различитих профила и усмерења.

Истраживања у домену теолингвистике на Православном богословском факултету Универзитета у Београду спроводе се у оквиру делатности Катедре за филологију и Института за теолошка истраживања.

Катедра за филологију спроводи научноистраживачку и наставну делатност у домену теолингвистике. Научне преокупације чланова катедре усмерене су на следеће области:  1. теорија и методологија теолингвистике (К. Кончаревић, З. Ранковић, И. Кнежевић), 2. сакрални језици у синхронијском и дијахронијском аспекту (К. Кончаревић, З. Ранковић, Ј. Фемић Касапис, М. Вешовић, Б. Николић), 3. унутарцрквена комуникација и сакрална комуникативна култура (К. Кончаревић, Ј. В. Недић, И. Кнежевић, А. Лупуловић), 4. сакрални функционално-стилски комплекс, са посебним освртом на научни стил теологије, информативно-публицистички, административно-пословни стил унутарцрквене комуникације и стил сакралне књижевности (И. Кнежевић, К. Кончаревић, Ј. В. Недић, З. Ранковић, Б. Николић, М. Вешовић, Ј. Фемић Касапис), 5. теорија жанрова (библијски, светоотачки, богослужбени жанрови, жанрови званичних докумената Цркве, жанр проповеди, посланица, говорни жанрови свакодневне унутарцрквене комуникације) – синхронијски и дијахронијски аспекти (И. Кнежевић, А. Лупуловић, К. Кончаревић, Ј. В. Недић, З. Ранковић, Б. Николић, М. Вешовић, Ј. Фемић Касапис), 6. проблеми лексикологије и лексикографије у домену језика теологије и Цркве (лингвокултуролошки, етимолошки, развојно-семантички аспекти) (Ј. Фемић Касапис, М. Вешовић, Б. Николић, З. Ранковић, И. Кнежевић), 7. фонетске, ортоепске, графијско-ортографске, граматичке специфичности сакралних текстова (Ј. Фемић Касапис, М. Вешовић, Б. Николић, З. Ранковић), 8. проблеми лингвистике и поетике превођења теолошке и литературе из области православне духовности (И. Кнежевић, А. Лупуловић, К. Кончаревић, З. Ранковић, Ј. В. Недић, Б. Николић, М. Вешовић, Ј. Фемић Касапис), 9. фундаментални и апликативни проблеми лингводидактике  у теолошком образовном профилу (курилуларна теорија, теорија уџбеника, теорија наставних система, теорија LSP и сфере примене) (И. Кнежевић, А. Лупуловић, Ј. В. Недић, К. Кончаревић). У перспективи, са кадровским јачањем Катедре, реално је очекивати интензивирање научног рада њених чланова на побројаним и другим подручјима.

Свој научни рад чланови Катедре најтешње повезују са наставним ангажманом у његовом препаративном, оперативном и евалуационом аспекту, што је резултирало и објављивањем уџбеника и приручне литературе за наставу и учење филолошких дисциплина на Православном богословском факултету у складу са акредитованим силабусима рада на свим студијским програмима (на Факултету се изучавају библијско-патристички грчки језик, латински језик, старохебрејски језик, црквенословенски, српскословенски, руски, енглески, француски и немачки, као и функционална стилистика српског језика). Тако, до сада су објављени уџбеници руског, француског и црквенословенског језика, а у изради су и уџбеници енглеског, библијско-патристичког грчког и старохебрејског језика за теолошки образовни профил. Такође, чланови Катедре ангажују се и на лексикографској делатности у домену теолошке терминологије и лексике православне духовности.

У оквиру делатности Института за теолошка истраживања као интерне организационе јединице Православног богословског факултета основане 2008. године са циљем да организовано, систематично и дугорочно развија научноистраживачку делатност у свим областима и дисциплинама теологије, као и у контактним и комплементарним наукама, такође се остварује интензиван рад на подручју теолингвистике, и то: а) путем научних скупова у организацији Института и б) посредством издавачке делатности Института.

Од редовних научних скупова у организацији Института за теолошка истраживања треба поменути годишње симпосионе Српска теологија данас, у чијем оквиру је од самог почетка (2009) заступљена секција Теологија и филологија, и семестралне скупове Српска теологија у XX веку, где се такође редовно презентирају и радови из области теолингвистике. У оквиру годишњих симпозијума Српска теологија данас укупно је поднето око 60 реферата и саопштења из класичне филологије, опште лингвистике, србистике, палеославистике, страних филологија, чији аутори су представници респектабилних научних установа у земљи и окружењу – Универзитета у Београду, Универзитета у Новом Саду, Универзитета у Нишу, Универзитета у Бањој Луци, Универзитета Црне Горе, Института за српски језик САНУ, Археографског одељења Народне библиотеке Србије, Библиотеке Српске Патријаршије, Центра за црквене студије из Ниша и др.

У издавачкој делатности Института, отпочетој 2009. године, заступљене су монографије из области теолингвистике, чији су аутори Ивана Кнежевић, Коста Симић, Јелена Фемић Касапис, Ксенија Кончаревић. Такође, 2012. издат је и волуминозни међународни тематски зборник радова „ТЕОЛИНГВИСТИКА“, у чији састав је ушло 45 радова истраживача из 8 земаља - Русије, Украјине, Пољске, Бугарске, Грчке, Републике Српске, Црне Горе и Србије. О значају овог подухвата довољно говори чињеница да тренутно у словенском свету постоји само још један међународни тематски зборник са теолингвистичком проблематиком, издат у Украјини 2008, и да је САНУ по објављивању овога зборника покренула иницијативу за издавање еквивалентног зборника, који ће се појавити у најскорије време у редакцији Ј. Грковић-Мејџор и К. Кончаревић.

Још једном, поштована колегинице Вранеш, примите изразе наше најсрдачније благодарности уз уверење да је овај гест Филолошког факултета још један импулс јачању сарадње наших установа на добробит филолошких и теолошких наука, као и свеколике српске националне културе.

Са изразима колегијалног уважавања,

Продекан за наставу
Православног богословског факултета
Универзитета у Београду

Др Ксенија Кончаревић, ред. проф.

 

Извор: http://www.bfspc.bg.ac.rs/sr/informacije/pravoslavni-bogoslovski-fakultet-dobitnik-visokog-priznanja-filoloskog-fakulteta

[Александар Милојков]

Поносан на своју alma mater.