Crkva Svete Petke: Beograđani se krštavaju kao apostoli

[Marjanovic]

„Novosti“ prve javnosti predstavljaju jedinstvenu krstionicu napravljenu po uzoru na apostolske. Bazen u Svetoj Petki u Beogradu pre svega za krštavanje odraslih

 

 

Dr Radomir Popović, starešina Crkve Svete Petke

VEĆ deset godina u kapeli Svete Petke na Beogradskoj tvrđavi vernici se krštavaju kao u vreme apostola. Otkako je izgrađena, nalik ranohrišćanskim, ova krstionica postala je mesto primanja svete tajne za čitave porodice.

 

Omiljena prestonička Crkva Sveta Petka podignuta je 1937. nad drevnom pećinskom crkvom u kojoj se nalazi čudotvorno vrelo. Prostorija sa bazenom gde se vernici krštavaju takođe se nalazi u pećini, samo nekoliko desetina metara dalje.

„Duhovna banja“ je ukopana u stenu iz koje proviruje samo mala kupola pokrivena tesanikom. Mala katakomba za svetu tajnu krštenja je nevidljiva s platoa ispred hrama, skriva je kameni zid sa uskim prozorima.

- Reč je o jednoj od najstarih svetinja prestonog grada, koji je već u apostolskim vremenima bio episkopsko sedište. Zato smo napravili krstionicu po uzoru na one u episkopskim crkvama, kakva je Crkva Svetih Petra i Pavla u Rasu, ili u Caričinom gradu kod Lebana, u Herakleji i Stobiju u blizini Skoplja i naravno u Grčkoj - kaže protojerej stavrofor dr Radomir Popović, starešina Crkve Svete Petke i dekan Akademije SPC za umetnosti i konzervaciju.

Zahvaljujući njemu „Novosti“ prvi put javnosti predstavljaju krstionicu u kojoj je obnovljena lepota drevne arhitekture. U centralnom delu prostorije, ukrašene velikim mozaicima, nalazi se

bazenčić u kojem se vernici krštavaju potapanjem u vodu. Krstionica je oivičena masivnim reljefno ukrašenim mermernim blokovima, a osvetljavaju je zraci svetla iz osam prozora kupole. Prvo što novokršteni vide kad podignu lice iz vode je uklesani natpis „U Hrista se obukoste“, ispod mozaika sa predstavom Deisisa - Hrista, Bogorodice i Svetog Jovana.

- U ranohrišćanskom dobu nije bilo jednostavno postati hrišćanin. Proces pripreme trajao je dugo, jer nije bilo dovoljno samo slušati pouke već i živeti hrišćanski. Početak spasenja bio je u unutrašnjem preobražaju tokom svete tajne krštenja, u samom činu pogruženja u vodu. Trokratno pogružavanje i izranjanje iz vode bili su ne samo simbolika Hristove smrti i vaskrsenja, već i poistovećenje sa njim. Zato su apostoli govorili „u Hrista se obukoste“ - objašnjava dr Popović.

On navodi da je krstionica pravljena pre svega za krštavanje odraslih, ali da ima i izuzetaka.

- Otkad se devedestih promenila politička situacija, mnogo ljudi je želelo da se krsti, a pojavila

se i želja da to učine na drevni način. Zato se u ovoj krstionici nekada krste i cele porodice - kaže dr Popović.

ČUDESNI IZVOR

KAPELA Svete Petke čuva deo moštiju svetiteljke koje se petkom iznose pred vernike.

- Njene čudotvorne mošti bile su pohranjene u pećinskoj kapeli kraj čudotvornog izvora sve do 1521. kad je Sulejman Prvi osvojio Beograd i odneo mošti u Carigrad. Otkupili su ih rumunski knezovi i 1641. preneli u Jaši gde se i danas nalaze, osim dva prsta šake, koji su u našoj kapeli - kaže protojerej stavrofor dr Radomir Popović. Izvor u drevnoj pećinskoj crkvici Svete Petke uvek teče istim intenzitetom.

- Samo je jednom presušio 1915, uoči nemačke ofanzive, ali voda je u februaru 1918. naprasno ponovo potekla.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:456757-Crkva-Svete-Petke-Beogradjani-se-krstavaju-kao-apostoli

 

[Јелина]

Ето, живим на 10 мин. одатле и била сам не знам колико пута у цркви Св. Петке а ово нисам знала, баш лепо делује.

[Marjanovic]

У тврдињи београдској

 

По благослову Његове Светости патријарха српског Г. Г. Павла у току 2003-2004. године саграђена је крстионица у грађевинској целини капеле Свете Петке изграђеној пре Другог светског рата у тврдињи београдској. Крстионица је укопана у падину калемегданског брда и налази се између новообновљеног конака Свете Петке из 1990. и пећине за паљење свећа саграђене 1996. године.

Унутрашњи простор крстионице је правоугаона просторија површине преко 38 м2. У њеном средишњем делу налази се купка-базен за крштавање. Изнад базена и равне таванице издиже се осмоугаона купола са осам прозора. Спољни зидови објекта, зидови куполе споља обложени су природним тесаним каменом. На врху куполе налази се камени крст из једног комада. Купола је иста као и на капели Свете Петке, с том разликом што је покривена каменим плочама, а на Светој Петки је покривена ћерамидом. Крстионица са куполом и обновљене спољне степенице уклапају се изгледом у целокупан простор постојећих здања капеле Свете Петке и добија се утисак да је све истовремено изграђено, иако се постојећа целина, у облику који се сада види, гради последњих осамдесет година.

 

Унутрашњост крстионице

 

У крстионицу се улази са равног простора испред капеле Свете Петке, са северне, доње стране. На средини просторије је укопана купка-базен начињен од мермера светло-крем боје, донетог из Даниловграда. Од истог мермера изграђена је часна Трапеза наслоњена на источни зид крстионице. На чеоном ободу часне трапезе уклесане су речи: „У Христа се обукосте“ (Гал. 3, 27), речи које новокрштени прво угледа при изласку из базена-купке. Испод часне Трапезе у рељефу приказан је орао према речима пророка Исаије: „Који се надају у Господа подижу се на крилима као орлови“ (Иса. 40,31, Пс. 103,5) - „Обнавља се као у орла младост твоја“. Орао као узор узет је са полијелеја из Марковог манастира (првобитно из манастира Жича). Мала крстионица за крштавање деце постављена је уз западни зид крстионице.

 

Вода за крштење се загрева, по потреби, у уређају на електрични погон и пушта се у купку где се по потреби меша са хладном водом. У целој просторији је подно грејање, а уграђено је проветравање просторије, такође на електрични погон. Поред је просторија за преобуку крштаваних. По обављеном крштењу, купка се празни у посебан базен и употребљава се за заливање цвећа и траве око храма, пошто је крштењска вода освештана.

 

Иконописна решења

 

Унутрашњост крстионице, иако је укопана у брдо са три стране (источна, јужна и западна), добро је осветљена дневном светлошћу која долази кроз прозоре осмоугаоне куполе и два прозора са северне стране. Иконописна решења су такође светлија и појачана су расветом светлећих тела (полијелеји, сијалице). У калоти куполе је осликан Дух Свети као голуб у лету. Испод калоте, уски простор између прозора осликан је представама огњених језика окренутим надоле, а простор испод прозора куполе украшавају ликови осам новозаветних писаца: Матеј, Марко, Лука, Јован, Павле, Јаков, Петар и Јуда.

 

Јужна страна крстионице осликана је познатом представом Христовог крштења у Јордану (Богојављење), док је на источној страни, изнад часне Трапезе, представа Мољења - Деисис (Господ Христос, Пресвета Богородица и свети Јован). Са северне стране у висини прозора су две одвојене представе: преподобна Параскева и свети Апостол Онисим, покровитељ извора Свете Петке у тврдињи београдској. Програм осликавања крстионице тако је завршен и прилагођен је самој светој Тајни као и датим просторним могућностима.

 

Крстионица Свете Петке у тврдињи београдској је за сада једино такво место у Београду, па чак и шире. Намењена је првенствено крштавању одраслих и у свему је прилагођена тој основној намени. То су од почетка имали у виду и поручиоци њене изградње. Све је више оних који се крштавају као већ физички одрасли: они изражавају такву жељу која се све више подстиче и у самој Цркви као тежња ка враћању правилној, древној пракси. Посматрано грађевински, крстионица се споља такорећи и не примећује. Једино купола израња из равне зелене и цветне површине и указује на молитвено здање. Крстионица Свете Петке је уствари још једна црквица где се служи света Литургија за мању групу народа који учествује у светој Тајни крштења.

 

Крстионица је саграђена током 2003-2004. године из средстава цркве Ружице и капеле Свете Петке, као и добровољним прилозима побожног народа. Посебно, између осталих, истичемо прилог Ане Јуришин из Београда, чије је име са именима њених сродника уклесано на плочи добротвора на самом улазу у крстионицу. О свему се, од почетка радова до краја, старао и трудио протојереј др Радомир Поповић, старешина храма, сви духовници као и све запослено особље цркве Ружице и Свете Петке.

 

Иако се на први поглед не види, крстионица је имала веома сложене архитектонско-грађевинске захтеве, проистекле из самог положаја здања с обзиром на место и функционално-естетске разлоге, због чега представља мали бисер духовне архитектуре у престоном Београду. Примењена су савремена знања уз поштовање наслеђа и предања.

 

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/916/tekst/u-tvrdinji-beogradskoj/